offline
- Pridružio: 24 Mar 2022
- Poruke: 223
|
- 11Ovo se svidja korisnicima: rovac, Tvrtko I, MB120mm, Luka, amaterSRB, 4bobo, Gargantua, mocnijogurt, Žrnov, Romibrat, S2M
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Нормалног човека би требало да забрине да се ескалација, укључујући и нуклерну, померила за пар степеница. Писали смо овде (да не гуглам по старој теми) шта су рекли Караганов, Пањина и др. Ту је и текст Д.Трењина (он му дође један ниво испод и вероватно му је посао да разради за медије оно што Караганов и др. зацртају): "Време је за нуклеарно подсећање Запада". Караганов (почасни председник Савета за спољну политику) је опет у медијима за широке масе, ево интервјуа за dzen.ru (Аргументы недели) преведеног на српски. Издвојио сам делове који ми се чине битни, неке реченице подебљао и сл. а кога занима. цео текст је на овом линку. Поред приче о нуклеарној ескалацији, вероватно ће колегама бити занимљив разговор о различитим мишљењима међу руским стратезима који је циљ СВО, унутрашњим противречностима у Русији, намигивању Британији да није у првом реду циљева, очигледно гађајући меки трбух Запада као нпр. Румунију, итд.
----------------
С. Караганов: Запад почиње да схвата шта може да прокоцка
[...] Наравно да смо за преговоре. Али морамо јасно да дефинишемо њихове услове и циљеве. За сада их још увек нисмо идентификовали. По мом мишљењу, то је:
Пре свега, повратак војних структура НАТО на границе из 1997. године,
Исплата репарација Русији за економску штету коју су нам нанели,
Демилитаризација читаве територије Украјине.
Питање: У европским круговима, након неуспеха прошлогодишње украјинске офанзиве, почело је да се преговара о замрзавању конфликта („да, Крим је ваш, хајде да станемо” [...] Шта се из тога може извући?
– Из тога се може извући пораз уместо победе, коју добијамо великим трудом народа и десетинама хиљада живота наших дивних момака који су погинули тамо. Стога, то не треба чинити ни под којим условима. Друга је ствар што можете маневрисати и разговарати. [...]Потребно је схватити да се ми боримо у Украјини, али не са Украјином. Ми смо у рату са Западом. И преговори могу да се воде са Западом, под условом његове предаје или повлачења. У супротном губимо. У дуготрајном сукобу, попут овог, страна која има већи демографски и економски потенцијал побеђује. За сада одлично радимо и побеђујемо на кратке стазе. Још годину или две. Али не можемо да наставимо даље од тога. Из тог разлога заговарам већи акценат на нуклеарно одвраћање. Без тога, талас сукоба у свету је неизбежан, што ће довести до трећег светског рата.
Питање: Зашто наше руководство још увек није објаснило шта је крајњи циљ онога што се дешава?
– Већ сам навео те циљеве. Мислим да је грешка што их не саопштавамо гласно. Тактичке мете попут Часовог Јара морају бити назначене, јер наши момци гину у биткама за њих. Али такође се води и мање видљив рат: рат на економском фронту, рат за умове и тежње грађана, рат за уништење воље и спремности Запада да се бори са нама. И то је главно. [...] Мислим да је била грешка што смо крили стратешке уместо тактичке циљеве. Води се унутрашња дискусија и постоји неколико опција. Међу мојим колегама, читава лева обала Дњепра и југ Украјине називају се таквим циљевима. Наравно, то укључује Одесу и Николајев. Војне операције не могу се зауставити док ови циљеви не буду остварени. Постоје спорења око делова десне обале и Кијева. Већина мојих колега сматра да нам уопште не требају централна и западна Украјина, које су назадне и ментално и технолошки [...] Али у сваком случају, пре него што се упустимо у стварање ових интересних зона, најпре морамо да сломимо вољу Запада да подржава рат и да му предочимо да ће даља подршка рату имати несносну цену. Нажалост, још увек нисмо учинили то.
Овај рат наноси нешто губитака делу западне буржоазије, али је у принципу и даље од користи Западу. [...] Лавовски део онога што алоцирају „за подршку Украјини” заправо се слива директно у америчку економију. Морамо да остваримо ситуацију у којој ће америчка „дубока држава”, њихове унутрашње елите, схватити да је ово престало да буде корисно за њих, и почело да им генерише губитке или чак да угрожава њихове директне виталне интересе. У овом тренутку побеђујемо у рату против Украјине, унутар Украјине. Али не и против Запада [...] феномен стратешког паразитизма, посебно у Европи. Били су уверени да их рат не угрожава. Једини начин да се разувере јесте демонстрација спремности да се употреби нуклеарно оружје. Нуклеарна ескалација има више нивоа. Ни у ком случају не желим нуклеарни удар, мада ће он можда бити апсолутно неопходан. Са војне тачке гледишта, употреба нуклеарног оружја даје потпуне предности. Сломиће вољу Европе за пружањем отпора. Но, то је монструозна морална мрља за нас. [...] Десетине хиљада европских цивила убијених у нуклеарном пламену за нас би представљало ужасан шок. Али можда ће настати ситуација у којој ћемо морати то да учинимо. Најпре, како би се отрезнили Европљани и Американци. И друго, како би се спречило да свет склизне у светски рат.
Питање: Значи постоји варијанта нашег нуклеарног удара по Украјини?
– Та опција постоји. Али уколико не променимо своју нуклеарну доктрину, онда је употреба нуклеарног оружја НАТО могућа у Белорусији, што је категорички неприхватљиво за нас. Стога, морамо хитно да променимо нашу превазиђену, идеалистичку доктрину употребе нуклеарки, засновану на принципима и постулатима. Исто тако, морамо и да променимо размештај наших оружаних снага. Неке мере се предузимају овим поводом. [...] Али већ смо разместили нуклеарно оружје на белоруску територију. И оно се мора употребити много пре те смртне претње.
[...] Ово је ужасан избор. Али уколико борбу није могуће избећи, циљеви су јасни. Исправно сте навели Пољску и Немачку. Следеће на реду су балтичке земље и Румунија.
Питање: Зашто Румунија?
– Зато што главни токови војних испорука за Украјину туда пролазе. Осим тога, тамо постоје базе са залихама. Како то Американци кажу: „Ништа лично, само бизнис”.
Питање: А Велика Британија?
– То је циљ другог удара. Или чак трећег. Они нам нису војна претња. Они су само по навици огавни (аутор у оригиналу користи алузију на руску фразу из викторијанске епохе „Англичанка гадит”, која у буквалном преводу значи „Енглескиња сере”, што се односило на русофобну политику британске империје краљице Викторије, прим. прев.), то је све.
|
