offline
- ds69
- Počasni građanin
- Pridružio: 29 Dec 2012
- Poruke: 783
|
Привет всем, уважаемые коллеги!
Снова я здесь... Какое-то время меня не было, мне кажется, целую вечность. Надеюсь, вы успели отдохнуть от меня.
Да не буде забуне, наставићу на српском језику. Видимо развија се полемика о томе ко треба да чува цивилно становништво. Укратко речено, "все в мере возможности". Али како видимо, овде се некако намеће да то треба чини наступајућа Руска Армија. Никако не могу избити из главе клип са почетка ових дешавања када репортеру Украјинске телевизије жена на питање репортера о односу према Азову као својим заштитницима, жена је одговорила: "Зачем нам нужни такие защитники, которые прячутся за нашими юбками.".Чак је употребила и реч са 3 слова.
Да у украјинској армији има имало витешког и часног, они би изашли из градова и правили фортификације ван истих да би прихватајући борбу спречили непотребне патње цивилног становништва. У том смислу, војвода Степа и јесте бринуо о цивилима јер није од, рецимо, Шабца правио утврђење, него их је дочекивао на Церу и Колубари.
И кратак коментар о "неспремности" Русије у Курској области. Много страница је о томе написано ,ја лично сматрам (и не бих сада о изворима) да је ствар много једноставнија.
У нашим примерима,то јест на нашим просторима , постојале су такве области. Не могу им наћи правилан назив (можда неутралне територије, хуманитарни коридори, демилитаризоване зоне), али то су територије где се одвијају активности типа размене заробљеника, размена становништва (живих и мртвих), па и размена роба у смислу хуманитарне помоћи и друго. То и објашњава присуство пограничника и особља ФСБ на граничним прелазима.
Све у свему, Украјина је злоупотребила тај статус и потпуно неочекивано, подло и подмукло напала на том правцу. Ја не бих могао ни да замислим ситуацију да Степина војска рецимо ,па и многе пре ње,договоре примирје да рецимо непријатељска војска покупи рањене и мртве са бојишта а онда да припуцају на њих.А садашњи примери из света нам казују да су Укри по том питању имали "достојне" учитеље.
Што се тиче да "руска разведка" није уочила скупљање значајних снага у близини, напоменућу и да се иста ствар дешава и у близини Белорусије, па нико од нас не сматра да ће напасти исту. Чак напротив, сматра се да су то јединице у којима служе татини и други синови,такодје и заслужни "градјани",обављајући дужност одбране отаџбине, али мало даље од линије фронта.
Пока что всё. Дальше "все в мере возможностей".
Начну с приветом для уважемого Любы. Большинство нас не имело потребность отдыхать после вашего присутствия. Всегда в ваших комментариях чувствовался лучший вклад для работы этого форума. Достаточно часто, пока мы отсутствовали вы препятствовали любителям секты здесь кайфовать, после принятия очередного информационного наркотика их зашоренных сми так называемого западного и сверхсвободного мира...
Љуба, као један од ретких учесника, са могућношћу да говори, пише и чита на руском (уз уважене Фрунзе-а, Георгиуса и могуће још некога, не бих да изоставим), је често на мети copy/paste идолопоклоника deep state вечне истине и краја историје, дебилног Фукујаме...
Мене већ годинама привлаче украјински извори са избалансираним погледом на сву ову трагедију.
Александар Шелест је пореклом из Донбаса. До јуче нисам знао за тај факт, иако своје интервјуе увек води на руском, а живи вероватно у Кијеву. Раније је водио интервјуе на Politeka Online, да би негде почетком рата направио свој youtube канал.
Јуче (28. августа 2024. године), увече, му је био гост познати украјински политиколог и историчар Константин Бондаренко, који сам себе зове Кость или у нашој варијанти Коста.
Бондаренко (1969. година рођења) је саветовао разне политичаре у временима до ових ратних несрећа и увек је имао неки уравнотежени поглед на политику, без обзира што је историју завршио у Лавову а руским се користи као привим језиком, иако је рођен у селу код Винице.
https://www.youtube.com/watch?v=gbmXwTYPKJA
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%BD%D.....0%B8%D1%87
Разговор је вођен са питањима на разне актуелне теме ових дана.
Прва је била на тему жестоког сукоба руководиоца Офиса Зе-коња Јермака, и Олега Татарова, његовог заменика, који већ 4 године седи на том месту.
Украјински волонтер, активиста мајдана, члан батаљона Хоспитаљери (медицинска служба) Алина Михајлова на др. мрежи X пише: "Крик душе. Доњецка област. Грца се у крви. Губици људи и територије су сваки дан. Уместо тога, ми извештавамо о успешно заузетим километрима и јачамо други крај нашом војском. Питање егзистенцијално. Ало, куку, ако су договори на врху, онда престаните да серете на нас овде".
Шелест је у директном преносу дао питање за неких 30.000 директно присутних на тему Донбаса да одговоре са овим алтернативама и одговори су мало пре краја стигли по процентима:
1) Курск је важнији - Бог с њим (Донбасом) - 6 %
2) Предају са намером, то је договор - 24 %
3) Хтели су најбоље, али су се прешли у рачуну - 25 %
4) С ним (Донбасом) смо се одавно у мислима опростили - 45 %.
На питање за Бондаренка, шта се дешава са покровским фронтом, овај је одговорио да је то углавном последица насилне мобилизације. То више није војска из 2022. године и гро тако мобилисаних људи нема баш мотив да ратује. Неки беже после првог контакта са непријатељем, неки се предају а неки одмах гину.
Од осталих питања ћу издвојити још два.
Бондаренко мисли да би белоруске снаге прешле у активна борбена дејства у случају да, попут Курска, украјинци нападну озбиљније Брјанску област и припрете прекидом веза на том правцу, значајном за белоруску економију и транспорт (Од Гомеља према Брјанску и даље на Калугу и Москву).
Једно од последњих питања је било типа да ли могућа подела Украјине.
Бондаренко није искључио ни такву могућност.
Лично мислим да ако се деси релативно брз пад градова као што су Селидово, Мироград (Димитров) и Покровск (Красноармејск), који не буду праћени неким даљим упадима у Дњепропетровску област (Руси могу да крену на Добропоље, као последњи већи град на том правцу), може бити речи о договорима на вишем нивоу. То што се више такви договори не праве јавно на канабетима, попут оних из 1995. године, не значи да их нема или нису већ постигнути. Најважније је да се Ћемала не опозори тј. не осрамоти, као Ђока Бидон са Авганистаном, ономад...
Ових дана украјинска званична пропаганда пише о одласку Јермака у САД са жељом да се тамо представи листа украјинских циљева по предратној РФ за дониране атакамсе, који се испаљују уз садејство "саветника".
Шта је све усмено обећавано Украјини ових година, то ће се временом сазнати, али је све извесније да се крај рата ближи и да се платити мора.
Нити иде нити ће им доћи, Русија се умирит` не може.
|
