offline
- UAV operator
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 01 Jun 2016
- Poruke: 10
|
yrraf ::Čitam ovu analizu Economist-a i bukvalno imam ozbiljnu dilemu u mozgu. Da li tamo stvarno sedi neko i diktira novinarima nebuloze ili je prosto opšta propaganda koja traje praktično 80 godina do te mere uspela da više ni obrazovani ljudi koji imaju dostup velikom broju informacija ne mogu racionalno da rasuđuju?
Brate da li stvarno neko sa dva grama mozga može da napiše da "Putin napada Ukrajinu da bi je sprečio da postane prosperitetna zapadna demokratija"? Stvarno ne razumem. Ili nebulozu da je "Putin zatrovao stanovnike Donbasa da se pobune protiv majdanske vlasti"? Da li oni stvarno toliko ne razumeju političku, jezičku i kulturološku heterogenost Ukrajine, bliskost dve kulture i da je taj narod duže živeo u jednoj državi nego razdvojen. Da je Ukrajina bila drastično prosperitetnije društvo pod SSSR-om nego otkada je nezavisna, da je "podela" u glavama građana Ukrajine i to sa obe strane linije fronta. Mi možemo da lažemo sebe navijajući za jednu ili drugu stranu, ali postoje dva drastično različita pogleda na budućnost Ukrajine kod samih Ukrajinaca i ona postoji već vekovima. Kretenski je naivno pripisivati sklonost prema Rusiji ili zapadu samo propagandi jedne ili druge strane i tako oholo nipodaštavati te razlike. Stvarno se brinem ako ljudi koji su na važnim pozicijama na zapadu imaju do te mere iskrivljenu sliku realnosti i tako drastično nerazumevanje političkih i istorijskih okolnosti. Ako su svesni, a sve ovo guraju jer im je interes približavanje granicama Rusije i njeno dogoročno slabljenje i razbijanje, to razumem, to nije moralno ali je razumljivo, borba za dominaciju, uvek je bilo uvek će je biti i onda sam siguran da rasuđuju zdravo i da razumeju granice te igre. Ako međutim stvarno veruju u bljuvotine koje im pišu mediji i ako stvarno ideološki misle da ih narod Ukrajine i dobar deo Rusa čeka da pobede "autoritarne sile zla" i donesu slobodu, onda smo u problemu. Onda imamo posla ozbiljno poremećenim mentalnim sklopom koji će gurati svet do granice ponora, kao što je to radio Hitler sa svojim fiks idejama o Shrinking Markets, potrebi za životnim prostorom i ostalim ideološkim fikcijama bez utemeljenja u stvarnosti, što ga je odvuklo u ekstremnu konfrontaciju.
Da li tamo ( ovamo ) neko diktira novinarima ?
Da.
Pozovu se “podobni” novinari koji će pitati pitanja koja su već dostavljena unaprijed onome ko će odgovarati na njih, da se neko ne bi doveo u nezgodnu situaciju.
Pitanja koja nisu nezgodna i pitanja koja će čitaoci / gledaoci / slušaoci lako razumijeti - tako da i odgovori mogu biti lako svarljivi.
Vi bi ste se iznenadili koliko malo prosječni zapadnjak zna o istoriji, geografiji i o dešavanjima u svijetu, a zainteresovanost da se nešto sazna je ravna nuli.
Zamislite da neko u Srbiji na pitanje u kvizu “Koji grad se prostire na dva kontinenta” odgovori sa: Niš
Mislim da bi slijedeći dan bio na naslovnoj strani novina kao naj veći glupan.
Ali, ne, ne ovdje, nema gromoglasnog smijeha iz publike, nema sramote, biti neznalica i izvaliti budleštinu nije sramota.
Ako slučajno probate objasniti u razgovoru šta se dešava, po pravilu se desi jedna od dvije reakcije:
- Počmu te gledati blijedo poslije prve rečenice
- Nezintersovano odmahnu rukom
Slijepo vjeruju medijima, nemaju razlog da ne vjeruju, nikad ih to nije opeklo, a i da jeste, ne mogu ama baš ništa uraditi po tom pitanju.
Nikako ne razumiju kako razlog za sukob koji se dešava danas može biti nešto što se desilo “davno” ( nikad nisam uspio razumjeti šta smatraju pod davno, ali mislim da je sve što se desilo prije više od 5 godina ).
Niko im nikad nije odveo familiju u tamnu noć da se nikada ne vrate pa im nije jasno kako prošlost može biti važna.
Do sada sam govorio o nezainteresovanosti i neznanju prosiječnog čovjeka, ali oni koji treba da znaju, znaju vrlo, vrlo dobro sve što sam pomenuo prije.
Opet, i tu postoje nekolike struje:
- Ne mogu nit’ smiju reći ili uraditi nešto.
Danas ne smiješ ispoljavati svoja vjerska ubjedjenja, ne smiješ staviti znak pitanja na tvrdnju debelog muškarca sa bradom da je on žena i zove se Trejsi. A “Trejsi” su doveli šefovi na poslu da ti priča o tolernciji. “Trejsi” u miniću stoji pred inžinjerima i prodaje ped..luk a oni ćute jer se plaše da će izgubiti posao ako nešto kažu. Bez posla nema ni para za odplatu duga, tako da će završiti na ulici.
- Mogu, ali nije im u interesu, jer njihov interes je novac a ne pravda i poštenje
Nemojte nikada podcijeniti proždrljivost i pohlepu pojedinih ljudi. On hoće pare i moć, gazeći istinu, pravdu, poštenje, moral i živote drugih ljudi.
Izvijnavam se za pravopis, poslije 30 godina života ovamo zaboravi se to, a i ušunja se poneka strana riječ.
|
