|
Kad već spominjemo Korejce, jedno malo podsećanje (deo iz mog teksta o kratkotrajnom Sovjetsko-japanskom ratu na kraju Drugog sv. rata):
Citat:...Ovaj napad dogovoren je na konferenciji u Jalti, februara 1945. godine. Sovjetske trupe, uz podršku mongolskih snaga u Mandžuriji su za kratko vreme, u neodoljivom naletu, od devetog do 22. avgusta uništili osnovno jezgro Kvantunške armije. Oslobođena je Severoistočna Kina i sever Korejskog poluostrva (sada Severna Koreja)...Na Korejskom poluostrvu Sovjeti su takođe utemeljili ono što se nekoliko godina kasnije videlo, a još traje. Podelu. Koreja je od 1910. godine bila japanska kolonija. Oslobođenje njenog severnog dela teklo je u sklopu Mandžurijske ofanzivne operacije. Iz sastava 25. armije Prvog Dalekoistočnog frona izdvojena je Južna grupa pod komandom general-majora G. I. Šanina. Ona je najpre u svom sastavu imala 386. streljačku diviziju, da bi joj bila pridodata i 393. streljačka divizija. Tim povodom maršal Vasiljevski je pozvao već osmog avgusta sve Korejce da ustanu protiv japanske okupacije. Devetog avgusta oslobođen je prvi veći grad, pa je jedan deo Južne grupe krenuo ka Hverenu i Tuminu, a drugi deo ka severoistočnom priobalju Koreje. Tako su odsekli kvantunšku armiju od Japana, pa su Sovjeti nesmetano da osvoje jednu od najvećih mornarički baza Japana, kao i sve industrijske centre severo-istočne Koreje; Japancima nije ostalo ništa drugo nego da čekaju odluku vrhovne komande o predaji, simbolično držeći preostale položaje.
Može se lako zaključiti da Severna Koreja nije ni zaboravna, ni nezahvalna...
Kraj OT.
|
