offline
- ds69
- Počasni građanin
- Pridružio: 29 Dec 2012
- Poruke: 794
|
- 27Ovo se svidja korisnicima: chichabg, rovac, Bobrock1, Wrangler, šumar bk2, Čivi, zoranbig, Metanoja, jukeboxer, Panter, Trinitron1, Toper, radionica1, babaroga, beowl, ladro, Još malo pa deda, GandorCC, Denaya, galerija, Aleksa 3215, Mcdado, ILGromovnik, Griffon vulture, JimmyNapoli, kokodakalo, zlaya011
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Саша Шелест је украјински новинар, који је раније, бар до почетка рата правио интервјуе на youtube каналу политека онлайн (politeca online), а већ пар година има свој сопствени канал Александр ШЕЛЕСТ. Да ли је успео да напусти Украјину, не знам, али знам да води разговоре на ивици хапшења, ако још живи у Кијеву.
Јуче 7. децембра 2024-те године, је на свом каналу угостио демобилисаног, због тешког рањавања, добровољца Константина, којег су на ратишту звали Дед. Дед говори под маском, и дефинитивно није нацислав.
Дед је наговорио баш много тога. Нешто ћу пренети овде, а најбоље би било да они који иоле знају руски (Дед је рускоговорећи украјинац) погледају. За време потраћено на слушање Деда, неће зажалити.
https://www.youtube.com/watch?v=53G0UDpvwL4
Шелест је питао Деда Константина, на тему кураховског котла или џака, што би рекао уважени Бабарога - буџака. Постоји могућност да се котао затвори. Зашто команда кочи са наредбом да се отступи?
Дед каже да је само у случају Лисичанска команда дала наредбу за правовремену евакуацију украјинске војске. Никада више, за цео рат.
Дед каже да су код Курахова доведене резерве и питање је колико ће то помоћи. Могуће је да неко време задрже русе. Дед не зна колико су те резерве спремне да издрже борбе типа Курахова. Руси ће у сваком случају ударати и даље. Дед мисли да око Курахова нису адекватно припремљени положаји, нити довезене одговарајуће количине (артиљеријске) муниције.
Шелест пита на тему оних који одбијају да иду на прву линију (тзв. отказники) код Курахова јер је рок трајања новопридошлих пешадинаца негде две недеље.
Дед каже да је рок трајања војника врло услован. Неки погину први дан од каб-а, а неки бивају и рањени, контузовани као он, али ратовали су и даље. Најважнија је припрема за рат у коме се трпе удари од дронова, каб-ова, мина, граната... Никакве вештине стрелца или коришћење лопате (мисли на ашов, који се на руском зове и штыковая (бајонетска) лопата) не помажу. Дед каже да су лопате и ашове куповали и за своје паре...
Дед каже да су прва питања типа докле на фронту почела негде после пола године борби. Рат троши људе много, и физички и морално. Чак и код оних млађих, који ратују од првог дана, здравље није баш најбоље.
Дед преноси да одавно је питање на првој линији, како то да армија има милион људи, а ратује на линији само 300.000 људи? Куд се дедоше осталих 700.000? Зашто се људи не мењају и не помаже им се?
Честа је пракса да када дође попуна, добар део њих одмах пише да неће на прву линију. Једна група Дедових пријатеља, са специјалним задацима, на запорошком правцу тражи 4 човека за попуну и 4 месеца не може да нађе адекватне по свим центрима за обуку. Неки неће због лошег физичке кондиције, неки из моралних разлога, јер се боје.
Шелест пита Деда за изјаву Порошенка, од пре неки дан у Америци, о потреби да се забране офанзивне операције и пређе само у одбрану, чак и без одсудне одбране неких рејона.
Дед мисли да демобилизација није могућа у овим условима никако. Моблизација је потребна, али тако да се свакој бригади дају финансијска средства и медијске могућности (реклама) да самостално скупља људе на конкретна места, уместо да се то ради кроз бусификације од стране војних одсека (познатијих као Територијални центри за комплетирање тзв. ТЦК). Људи неће да ратују.
Добровољци су готово непрекидно на линији, само повремено иду на другу или трећу линију по две или три недеље. Многи добровољци се враћају у јединице и када преживе нека тешка рањавања. Власт све време говори да живот за њих има највећу цену, али то одавно није тако. Бригаде које су се занимале чувањем граница, на којима нема рата, нису способне да замене добровољачке јединице и остале ветеране. Таква бригада када се појави на ратишту или побегне, део људи изгине одмах или бивају рањени током неколико дана. Дед мисли да је време пропуштено и ту се готово ништа не може предузети.
Дед помиње једног ортака из јединице, добровољца, пионира, који је прошао доста ратишта. Био је премештен у наставни центар, да би га због новог закона, који његово рањавање није признао за довољно, поново послали у пешадију.
Шелест каже да је Зеленски својом наредбом (указом), пре неки дан, наредио да се медицинари не смеју слати на прве линије као пешадинци.
Дед каже да зна за случаје да су неке штабне писаре-деловође и чак правнике слали на прву линију, да би они у првом боју изгинули. Таквих примера има на десетине или могуће и на стотине.
Дед каже да је поента само у постојању "нормалних" бригада, којима командују људи који се максимално брину о свом саставу. Украјина је изгубила огромно време да реформише војску и да то све има јак утицај на демотивацију људи. Што више времена пролази, то се мање људи добија који су спремни да иду да ратују.
Шелест пита за људе из тзв. ТЦК тј. војних одсека (таквих у целој Украјини има негде око 50.000, по неким других подацима). Ко су ти људи? Реално рањеници са фронта или обични резервисти, који нису чак спремни да сами иду да ратују?
Дед каже да зна неке рањенике који су после лечења додељени у чете за обезбеђење ТЦК, које се баве бусификацијама оних који су добили позиве, а не желе у војску.
Дед каже да је неким из "виших" команди говорио да бивши рањеници, контузовани и људи са дугим стажом на фронту нису погодни за послове мобилизације. Да су они практично као фитиљ на бурету барута. Брзо експлодирају и предузимају мере које прерастају у насиље високог интензитета у односу на оне који не желе да буду мобилисани. А онда се снимају клипови који све то показују и још више делују на психолошко стање оних који не би у војску и на ратиште.
Дед мисли да су рањеници и ветерани једино за неку позадину, кпс-ове или за чување складишта и сличне послове.
Дед мисли да ТЦК треба преформирати да се они искључиво баве папирологијом, а послове мобилизације треба да преузму бригаде непосредно. ТЦК су се искомпромитовали, каже Дед, уз сво његово поштовање према онима који су до рада у тој организацији били на фронту.
Дед каже да је један од његових ортака из јединице са фронта, када је распоређен у ТЦК, исто после рањавања, тражио писмено наређење да у току дана милом или силом доведе 10 људи. Нису хтели то да му напишу. Зато што је тако нешто противзаконито.
Дед мисли да насилно мобилисани војници не вреде много јер одмах пишу рапорт да неће на линију или ако и оду могу да праве више штете правим борцима, него неке користи. ТЦК су извршили задатак и мобилисали 10.000 људи, од којих 9.000 неће да се бори. На папиру је све одлично.
Шелест помиње изјеву Зеленског да је мање од 80.000 погинуло. Гробља се шире. Шелест мисли да је боље да се кажу реални губици, а не да се погинули једноставно забораве или попишу у нестале.
Дед мисли да је време да се престане са насилном мобилизацијом, али да је са тим већ касно.
Врло је мало нормалних наставних центара за мобилисане.
Дед каже да је цифра погинулих знатно-знатно већа.
Сада се можемо играти са цифрама да је 70.000 погинуло а 35.000 нестало. Дед каже да је и то врло умањена цифра. Следећа власт ће објавити тачне цифре. Дед каже да ће после рата људи са фронта тражити од (нове) власти истину колико је људи погинуло и какви су односи између официра и војника били на ратишт? Ко је скирвао информације и са каквим циљевима?
Дед каже да као што је украјинска армија, на жалост, била у суштини типа ссср-армија, да је таква и остала по питању ораганизације. Дед мисли да је један значајан проценат високих официра показао у овом рату своју неубедљивост као менаџери.
Дед каже да су студенти цивилних факултета, који су тамо прошли обуку за резервне официре знатно бољи од оних са академија у погледу планирања борбених дејстава и бриге о људима.
Људи је све мање и мање, као и муниције (артиљеријске). Сви који кажу да нема мањка, лажу. Недостаје свега. Ситуација се само погоршава или на руском усугубляется.
Дед мисли да се ситуација сада тешко може исправити.
Неке бригаде ће се попунити саме а неке ће постати још горе са додатним губицима и остати без људи.
На питање Шелеста да ли би помогла мобилизација мушкараца од 18 до 25 година, који су тренутно ослобођени, Дед категорички одгвара са НЕТ и против. Синови Деда су тих година, али су они отишли на фронт као добровољци.
Младост се по Деду мора чувати за после рата. Између осталог и да се власт мења.
Шта би омладинцима дали, пита Дед? Аутомат и 400 метака. Мушкарци од 18-25 година јесу физички способнији, али нису спремни да се психолошки носе са ратом.
Даља питања су била углавном политичка и мање занимљива.
Негде око 50-ог минута је Шелест питао Деда око могућег руског напада на Херсон уз помоћ 300 бродова и бродића, које су скупили.
Центар за борбу са дезинформацијама је целу ту идеју оценио као про-путинску.
Два губернатора, Херсонске и Николајевске област су потврдили припреме руса за прелаз Дњепра.
Шелест каже да се по Краматорску краде увелико јер нема власти. Власт се спрема за одлазак, све су прилике.
Дед мисли да ће руси покушати пробој на свим правцима. Херсон, Запорожје, а посебно Доњецка област.
Дед мисли да руси до 20. јануара 2025-те неће заузети ни један обласни центар укључујући Херсон и Запорожје. Цени да ће касније у јануару руси напасти према Краматорску и према Дњепропетровској области.
|
