offline
- ds69
- Počasni građanin
- Pridružio: 29 Dec 2012
- Poruke: 782
|
Данашња ликвидација генерала Игора Кирилова је опет постала окидач за све љубитеље Ђоке Бидона, несрећне Ћемале, лгбт превасходства и екстремног либералног погледа на свет. Није први пут да пишу као да су на такмичењу и како се то на руском каже хают (хају) неспособну руску државу у свом за њих пословичном распаду и дезинтеграцији. Хајање је углавном исчезло из нашег језика, али не и његова негација, која у форми не хајања живи и даље.
https://ru.wiktionary.org/wiki/%D1%85%D0%B0%D1%8F%D1%82%D1%8C
Украјинска Страна.уа има своју верзију узрока данашње ликвидације генерала Кирилова. Објављена је у дугом тексту који је обухватио све данашње главне итоге, односно резултате 17-ог децембра на тему украјинског рата и СВО.
https://strana.today/news/476879-itohi-1028-dnja-vojny-v-ukraine.html
По страни.уа постоје два тренда у руском информационом пољу, која се тичу овог убиства.
Первый, преобладающий – "возмездие неотвратимо", "ответим на белый террор красным террором", "пора уже дать максимально жесткий ответ", "когда уже наконец-то будут удары по центрам принятия решений", "киевский режим устраивает террор в Москве только потому, что чувствует свою безнаказанность", "о каких мирных переговорах с этими террористами может вообще идти речь", "это доказывает, что Россия должна вести войну до полной капитуляции киевского режима, чтобы уничтожить это "террористическое гнездо" и не соглашаться на заморозку, которую предлагает Трамп" и т.д.
Први, преовладајући - "одмазда је неизбежна", "одговоримо на бели терор црвеним терором", "време је да се већ пружи максимално жесток одговор", "када ће већ коначно бити удари по центрима доношења одлука", "кијевски режим задовољава терор у Москви само зато што осећају своју некажњивост", "о каквим мироивним преговорима с тим терористима може уопште бити речи", "ово доказује да Русија мора водити рат до потпуне капитулације кијевског режима, да би уништили то "терористичко гнездо" и не саглашавати се на замрзавање, које предлаже Трамп" итд.
Вторая линия не столь заметна, но тоже присутствует. Она трактует убийство примерно так: "это провокация украинских властей и западной "партии войны" с целью подтолкнуть Россию к эскалации конфликта, чтобы сделать невозможным старт мирного процесса при Трампе и переложить за это вину на Москву, так как сам Киев прямо перечить Трампу не может".
Друга линија, не тако приметна, али исто постоји. Она тумачи убиство отприлике овако: "то је провокација украјинске власти и западне "партије рата" са циљем да погура Русију ка ескалацији конфликта, да би учинила немогућим старт мировног процеса за време Трампа и пренесе за то кривицу на Москву, тако како сам Кијев директно се супротставити Трампу не може".
Несмотря на то что официальная позиция Кремля неизменна – любые мирные соглашения по Украине должны базироваться на "стамбульских соглашениях" (нейтральный статус Украины) и июньских требованиях Путина (передача России всей территории четырех областей, снятие санкций и т.д.), в реальности в Москве есть точка зрения (и она имеет немало сторонников в элитах РФ) о том, что и остановка войны по линии фронта (с фиксацией территориальных завоеваний) плюс нейтральный статус Украины (что, по прогнозам, может предложить Трамп) очень даже хороший вариант для РФ.
Независно од тогда што је званична позиција Кремља непромењена - било какви мировни договори о Украјини се морају базирати на "истанбулским договорима" (неутрални статус Украјине( и јунским требовањима Путина (предаја Русији целе територије 4 области, скидање санкција итд), у реалности у Москви има тачка гледишта (и онда има доста присталица у елитама РФ) о томе да је и заустављање рата по линији фронта (са фиксацијом територијалних освајања) плус неутрални статус Украјине (који по прогнозама, може предложити Трамп) је довољно добра варијанта за РФ.
Сторонники этой точки зрения воспринимают нынешнюю войну в Украине как ловушку, в которую попала РФ и которую враги России используют для ее ослабления и истощения. Они считают, что долгая война создает огромные риски и неизвестно, сколько еще может продержаться экономика в таких стрессовых условиях. Пока она держится неплохо, но у каждой системы есть предел прочности. И если из этой ловушки удастся выскользнуть в ближайшее время, да еще и с фиксацией контроля над завоеванными территориями и нейтрального статуса Украины, то это будут не просто приемлемые, а вполне почетные и даже победные для России условия мира.
Присталице те тачке гледишта осећају садашњи рат у Украјини као замку, у коју је упала РФ и коју непријатељи Русије користе за њено слабљење и исцрпљивање. Они мисле да дуг рат прави огромне ризике и да је неизвесно колико још може издржати економија у тако стресним условима. Још увек се држи солидно, али сваки систем има своје границе издржљивости. И ако се из те замке срећно искочи у блиској будућности, па још са фиксирањем контроле над освојеним територијама и неутралним статусом Украјине, то ће бити не просто прихватљиви, него потпуно часни и чак победоносни за Русију услови мира.
Но в конечном итоге все будет зависеть от позиции самого Путина. Популярность в обществе и в элитах идеи скорейшего окончания войны, а также полный контроль Кремля над внутриполитической ситуацией, позволяет президенту РФ принять без каких-либо тяжелых последствий для прочности своей власти решение по окончанию войны в Украине по линии фронта, если такое предложение поступит от Украины и Запада.
Али на крају ће све зависити од позиције самог Путина. Популарност у друштву и код елита идеје брзог завршетка рата, а такође и потпуна контрола Кремља над унутрашњеполитичком ситуацијом, дозвољава председнику РФ доношење без било каквих тешких последица за стабилност своје власти одлуку за завршетак рата у Украјини по линији фронта, ако такав предлог дође од Украјине и Запада.
Оно што сам могу да додам је мишљење украјинског аналитичара Алексеја Кушћа, који сматра да сви дуги ратови имају своје тактове, који имају разне потенцијале током свог дејства.
Да је рат 2014-22-ге године у Донбасу био само први такт, то знамо сви.
Други так је дошао до свог 1028-ог дана и трајаће још неко време.
Шта би могао бити трећи такт, у некој Украјини под примирјем по линији фронта (врло могуће је да до тада руси ослободе цео Донбас тј. ДНР и ЛНР и наравно Суџу) и колике су ту могућности за неке поделе интересних сфера и утицаја ће се тек видети.
Повратак на 2013-ту годину није могућ, али повратак на могућност да у Украјини поново раде про-руске телевизије (укинуте 2021-ве, после досласка на власт Ђоке Бидона и остале "бидонерије") и вероватноћа да неке про-руске партије поново буду део власти...
Моји контакти у Украјини су преживели заиста много тешких момената за последњих 1000 и 28 дана. Украјина никада више неће бити она из фебруара 2022-ге године.
Када једном почне мир, биће покушаја да се народу тамо продају старе флоскуле о геноциду руса над украјинцима кроз голодомор, ослободилачку улогу С. Бандере, скори распад Русије, заједно са армијом или неминовну победу запада као у случају ссср-а, после 1991-ве године.
Искуство проживљеног ће овај пут бити сасвим другачије.
Разни нацислави, волонтери, нво и остала храњена камарила од стране Langley-a или сорошијанаца, би свакако наставили да раде свој посао, док има пара.
Ако пара нестане, онда обично бива као и после сваког рата: прелазак на обичан живот (могуће и емиграција) или у криминал (док буде могло) и потоња утилизација "народних" хероја типа Филимонов...
|
