Poslao: 24 Dec 2024 13:01
|
offline
- fantom_S
- Legendarni građanin
- Pridružio: 27 Avg 2011
- Poruke: 3242
- Gde živiš: treći kamen od sunca
|
Napisano: 24 Dec 2024 12:59
Има и на мобилном. Додирнеш иглицу (пин) и избаци ти мени.
Dopuna: 24 Dec 2024 13:01
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 24 Dec 2024 13:21
|
offline
- Pridružio: 27 Feb 2022
- Poruke: 367
- Gde živiš: U stanu
|
Hvala.
Pregazilo me vreme, + slabo trošim mobilni
Dakle, 1 km.
Težak posao za inžinjere to premostiti, pod pretpostavkom da bi Ukri tu bacili sve što imaju
|
|
|
|
Poslao: 24 Dec 2024 13:23
|
offline
- sremac983
- Legendarni građanin
- Neimar i savremeni farmer.
- Pridružio: 24 Nov 2010
- Poruke: 11717
- Gde živiš: U sremu voljenome...
|
1000m +/- koji m treba da se premosti...ozbiljna razdaljina za inzinjeriju i pontonac...
|
|
|
|
Poslao: 24 Dec 2024 13:24
|
offline
- Pridružio: 21 Maj 2008
- Poruke: 15300
|
Код Херсона, на Антоновском мосту, ширина реке је око 1000 метара.
Неких 6км узводно се налази железнички мост, који је вероватно такође зарушен. Ту је ширина реке неких 500 метара.
Ипак, мислим да евентуални десант неће да се деси овде.
Прво, било би потребно да се десантна просторија врло брзо прошири на неких 30-ак км од прелаза, како би се спречило да обична артиљерија гађа понтонске мостове. Са далекометном артиљеријом би могли да се изборе ометањем и са ПВО.
У близини оба наведена моста се налази Херсон, велики град који може лако да се утврди и који би Украјинци могли дуго да држе, и одатле гађају мостове и лаком артиљеријом. Зато је тај правац незгодан. Да би то радило, Руси би поново морали да заузму Херсон у брзом налету, што ће тешко да се деси други пут.
Једно занимљиво место за прелаз се налази код села Кринки - где су Украјинци већ покушали да направе мостобран. Ширина реке је око 500 метара. Нема већих места на 30-ак км одатле, све је равница. Река Ингулец штити крило десантне просторије са две стране. Нападом на мостове на Ингулецу може се лако изоловати бојиште са две стране, а авијација и дронови би покривали североисточни део.
После избијања на р. Ингулец могли би да напредују на североисток. Правац је од паралелан са Дњепром, до 50км дубине.
|
|
|
|
Poslao: 24 Dec 2024 13:25
|
offline
- procesor
- Počasni građanin
- Pridružio: 06 Feb 2010
- Poruke: 977
- Gde živiš: RS/BiH
|
Tu Rusi ispipavaju .Rade demonstrativne akcije da vide ko je sa druge strane .
|
|
|
|
Poslao: 24 Dec 2024 13:35
|
offline
- Pridružio: 24 Mar 2022
- Poruke: 225
|
@Frunze Ako ćemo po zapadnim "vrednostima", nisi OSInt ako se ne osećaš kao OSInt.
Ево, ја се осећам као trans-OSInt: иако нисам рођен нити одрастао као ОСИнт, сматрам да је то друштвено-социјална конструкција и да имам право да се декларишем као такав, а сви ви остали од данас морате да ми се обраћате као ОСИнту, иначе ћу вас тужити за нетолеранцију и повреду мојих LGBTQ+OSInt права.
|
|
|
|
Poslao: 24 Dec 2024 13:50
|
offline
- kunktator
- Legendarni građanin
- Pridružio: 29 Avg 2016
- Poruke: 2593
|
A što ste se sad dohvatili antonovskog mosta? Nema tamo ničeg zanimljivog. Ruska akcija je najverovatnije samo preventivna, usmerena da predupredi i spreči eventualnu ukrajinsku infiltraciju poput one u Krinkama. Neće tamo skoro biti ruskog desanta. Ni tamo ni bilo gde na Dnjepru, bar ne pre nego što se raspadne ukrajinska odbrana na zaporoškom frontu.
|
|
|
|
Poslao: 24 Dec 2024 14:52
|
offline
- kunktator
- Legendarni građanin
- Pridružio: 29 Avg 2016
- Poruke: 2593
|
- 20Ovo se svidja korisnicima: GrammaticalAnalysis, nextyamb, ccoogg123, mocnijogurt, ladro, Romibrat, Frunze, kalens021, Tvrtko I, FileFinder, Insan, Panter, Žrnov, šumar bk2, radionica1, Prašinar, rovac, ShurikSST, zlaya011, draganl
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
bojank ::Ima dokaza kao sto ima za biolaboratorije Paaaa ... i da i ne.
Iskoristiću ovo kao šlagvort da dodam koju na priču o OSInt-u.
Bilo državni bilo ovaj "open source", svaki obaveštajni rad može se svesti na prikupljanje informacija i na njihovo tumačenje. Kombinacijese dalje koriste, za politički i propagandni efekat, za dezinformisanje, itd.
U slučaju svernokorejskih vojnika, prikupljene informacije sastoje se samo od nekoliko snimaka vojnika sa azijskim crtama lica i u ruskim uniformama. Mi ne znamo da li su snimci pravi, znamo samo ono što na njima vidimo. Ali te informacije su tumačene kao da to sigurno jesu severnokorejski vojnici, snimci su pušteni prvo preko društvenih mreža i tako je deo OSInt zajednice (koja takve izvore primarno koristi) stavljena u službu zapadne propagande. Nebitno da li je priča tačna ili ne.
U slučaju biolaboratorija, na strani prikupljenih informacija imamo nešto drugačiju sliku. Nedvosmisleno je pokazano, zvanično objavljeno, da negde postoje neke institucije koje se bave biotehnologijom i koje su delimično bile finansirane od strane NATO i SAD. Nato ima program SPS (Science for Peace and Security) a SAD imaju BTRP (Biological Threat Reduction Program). Tako se pojavila priča o 46 laboratorija u Ukrajini, zbog čega je i sam Pentagon još 2022. objavio svoj "fact sheet" pod nazivom "The Department of Defense’s Cooperative Threat Reduction Program - Biological Threat Reduction Program Activities in Ukraine".
Kao i u slučaju fotografija navodnih "pivničnokorejcov" mi i ovde vidimo samo ono što piše u dokumentima (ovaj put zvaničnim). Nemamo pojma ima li tu još nečega ili ne. I te se informacije šire po društvenim mrežama, u iskrivljenom i banalizovanom obliku, kao da je nekakav Q iz nekog filma o Džemsu Bondu napravio tajne fabrike biološkog oružja. I tako protumačena informacija postaje izvor za amatersku OSInt zajednicu i samim tim sredstvo propagande, ovaj put ruske.
U čemu je razlika?
Priča o severnokorejcima ne može se zakačiti ni za šta. Nema ničega konkretnog i proverljivog. I sa velikom verovatnoćom možemo reći da je lažna. U nju će poverovati samo onaj ko to baš želi.
Priča o "tajnim" biolaboratorijama ima neku klicu istinitosti, nekakvu zvaničnu informaciju. Proverljivija je delimično. Naravno, i nju će nekritički prihvatiti onaj ko to baš želi.
Mi ovde umemo bolje. Znamo da su se u okviru Partnerstva za mir odvijali slični programi, pa i u oblasti biotehnologija. Spektar aktivnosti je bio širok, od prostog učešća na konferencijama do finansiranja i sufinansiranja konkretnih projekata. U takvim programima je učestvovala Ukrajina (sa tih 46 svojih laboratorija, ne američkih). Učestvovale su recimo i sve zemlje nastale iz SFRJ a učestvovala je i sama Rusija! Dakle i Rusija je imala zapadne finansije u nekim svojim biotech laboratorijama, sve do 2014. I na osnovu toga možemo doneti kritički sud, neke stvari odbaciti a neke ostaviti za kasniju potvrdu. Ako želimo, naravno.
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Dec 2024 16:06
|
offline
- Naum T
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 03 Okt 2022
- Poruke: 7
|
Зар није помало чудно што је тих 46 лабораторија у Украјини финансирало америчко министарство одбране а не нека друга институција?
|
|
|
|