"I asked my colleagues to count it. It is difficult and difficult, because you need to take all the languages, all the sources in which it was published, all the views in all these sources. I assure you that this figure is about a billion. There has never been such an interview in the history of journalism <...> this is <...> fact. This is the most successful, most significant and historical, indeed, media event in the history of mankind. If we take journalism, of course," Simonyan said.
Драг нахт ост никако да замре...
Нигде не пише (бар не у овом тексту) да је био нациста. Пише да је био официр Вермахта и да је добио орден за ратне заслуге. "Чак је и прочитао Мајн Кампф"?? То је била обавезна књига у сваком немачкој кући у то време.
Шта год да је био, ако занемаримо ово са Русијом, деда јој се сигурно окреће у гробу.
Novokomandujuci Syrskyi mora da pronadje nekog svog Steinera da udari sa boka na Krasnogorovku, drugo rjesenje nema. Doduse postoji jos jedna moja ideja da se udari iz pravca Severna prema Opitnu. Za to bi im trebale manje snage nego za napad na Krasnogorovku sa sjevera. Medjutim vrijeme nije na strani UA, moraju da reaguju munjevito, RA napredak u samom gradu je svakodnevnan.
Jedinice unutar grada su preslabe da bi izvele same kontraudar koji bi potisnuo ruske snage iz grade i dalje od glavnih linija snabdjevanja. Prakticno odbrana Avdejevke pociva na ljudima 110. mehanizovane brigade koja naravno nije u punoj snazi, nego je vjerovatno na pola svoje popunjenosti, uz nju se bori nekoliko samostalnih bataljona kao jedinice za podrsku npr 425. bataljon i 70. bataljon. Sve ukupno pricamo o 3-5 hiljada ljudi.
Pomenuti su svakim danom u goroj poziciji u pogledu logistiki. Veci transport prema i van grada je onemogucen. Mogu da se krecu pojedinacna vozila i vjerovatno nocu mogu da se krecu ljudi u grupama u oba pravca preko dostupnih poljskih puteva tako da rotacija, popuna i logista postaju sve veci izazov iz dana u dan.
Najdalje do kraja ove sedmice UA ima vremena da preduzme nesto i pokusa da spasi Avdejevku od pada u suprotnom mozda ima prijeti ozbiljan poraz koji nece moci da izbjegnu kao u Bahmutu.
Onako u žurbi sam zaboravio napisati. A tiče se onog grebena iznad Ivanovska.
Neće Rusi tako brzo ići u pravcu grebena. Pre toga minimalno što trebaju odraditi jeste da se izravnaju uz prugu izmedju te šume i Bogdanovke.Optimalno bi bilo uzeti i Bogdanovku. A to povlači sa sobom i onaj plato izmedju nje i Grigorovke.
U suprotnom, Ukri u slučaju kontre i izbacivanja Rusa iz te šume, trupe kod grebena bi pale u okruženje. Sve u svemu, vraćamo se na scenario koji sam opisao pre skoro godinu dana. Sve po redu. Bogdanovka, pa onda Ivanovsko.
sap ::Па и није баш близу,по јачини звука рекао бих преко 15 км од фронта.Чују се детонације и преко 65 км ваздушне линије сасвим добро као хук.
По њиховом држању закључујем да није вјежба јер није лако ни кад те возе пар сати,а слушаш као детонације одјекују све јаче и јаче.
I tebi je to daleko od fronta u eri Himarsa i Tornada sa stotine dokumentovanih snimaka?
Što se tiče Analeninog đeda, ne znam šta se ljudi sad nešto iznenađuju, pa svim Nemcima su dede i pradede bili Nacisti.
Vec mjesec dana nesto gledam, pa reko da podjelim sa vama sad, jer vidim da smo se svi koncentrisali na Avdejevku
Ako izvucemo nos sa Avdjevke, i pogledamo citav taj sektor fronta, od Ugljedara do Artemjovska, slika se mjenja.
Ukri nemaju samo problem u Avdkevki. Ukri imaju problem od Novomihajlovke, Preko Georgijevke / Marinke, onda Avdejevka, pa onda Toreck - Njujork sektor, i naravno Klishcejevka, Bogdanovka tacnije Chasov Jar pravac, i onda dalje sjeverno Vesele na Severskoj izbocini fronta. Plus rusi nesto cackaju i kod Ugljedara.
Znaci, kad se pogleda sira operativna slika, a ne samo pojedini pravci, vidi se da Rusi pritiskaju na sirokom sektoru fronta, dugackom skoro 150 km, na sedam osam pravaca. Intenzitet pritiska varira, najjaci je na Avdejevki, ali i na drugim lokacijama RUsi ostvaruju pomake na terenu, pogotovo kod Artemjovska.
Kolege su to kolokvijalno nazvale ping-pong, sa cime se ja ne slazem, jer za ping pong mora druga strana da vraca udarce, a to se ovdje ne desava. Ne vidim ni jedan ukro pritisak na ovom sektoru fronta vec skoro dva mjeseca, i vise. Onaj protivudar 47. brigade leopradima kod Stepovog je jedini ping pong koji sam ja vidio.
Moja teza je da gledamo rusku ofanzivu. Koja nije spektakularna ofanziva na jednom pravcu, sa dubokim prodorom i obuhvatom fronta koji onda pada, vec je da kazem puzajuca ofanziva, gdje je pritisak stalan, na mnogim tackama, i gdje pritisak varira, jaca i slabi, po izboru ruske komande, i na sektoru gdje oni procjene da je povoljna trenutak da se pritisne. Kao udari talasa koji se setaju lijevo desno po frontu.
Elem, ako je to tacno, onda ovo pokazuje u sustini novu taktiku koju su Rusi odabrali da rijese problem staticnog fronta.
Mislim da je kurochka odradila svoje i da smo usli u fazu ruskog operativnog pritiska na sirokom frontu.
