RJ ::Evropske zemlje suočavaju se sa nestašicom artiljerijskih projektila za sopstvene potrebe.
Dosadašnji tempo snabdevanja Ukrajine u okviru NATO pomoći ispraznio je stokove i samim tim ugrozio bezbednost članica.
Ubrzano se razmatraju predlozi kako da se ova situacija prevaziđe, i evo nekih od predloga...
Ночная работа российской артиллерии
Удары артиллеристов 35-й армии Восточного военного округа по украинским блиндажам в Запорожской области.
https://t.me/anna_news/45291
Сунак: Британија шаље Украјини 14 тенкова "челенџер 2"
Британија ће послати 14 тенкова челенџер 2 и друго тешко наоружање у Украјину у наредним недељама и обучаваће украјинске снаге да користе тенкове и топове у наредним данима, саопштила је канцеларија премијера Ришија Сунака.
Како је навео портпарол британске владе, премијеру је јасно да дуг и статичан рат служи само циљевима Русије.
„Зато ће Сунак са министрима свог кабинета разговарати са британским савезницима широм света у наредним данима и недељама како би се појачао притисак на (руског председника Владимира) Путина и обезбедила боља будућност за Украјину, ддоаје се у саопштењу.
Сунак и украјински председник Володимир Зеленски су разговарали телефоном у суботу, када је британски премијер обећао тенкове Украјини.
Na karti je crvenom bojom pokazana teritorija zauzeta od strane Ruske vojske, koja zauzima 17 % ukrajinske teritorije. Front, koji se proteže od Harkova do Hersona, je dugačak oko 1000 kilometara, koji odgovara udaljenosti od Pariza do Beča. Da bi se došlo do ovakvog rezultata na mapi i Ruska i Ukrajinska vojska su imale po 100 000 vojnika izbačenih iz stroja, na obje strane. Osim toga, i civilno stanovništvo je stradalo, tako da je život izgubilo oko 17000 civila, 40 miliona izbjeglia iz čitave Ukrajine. Šteta koja je nastala na infrastrukturi je procjenjena na 600 milijardi Eura. Posledice koje su nastale iz rata su inflacija, nedostatak hrane povezane sa nemogućnosti da se izvezu žitarice iz Ukrajine, kao i povećane cijene energenata.
Rat koji je započeo u 24. februara 2022. godine je nastavak rata koji je počeo 2014. godine. Cilj Rusije je sprečavanje približavanja Ukrajine NATO paktu i EU, odnosno sprečavanje Vojske Ukrajine da ima ofanzivni potencijal, stvaranje lojalnog političkog režima u Kijevu, te po svaku cijenu priznanje anektiranih teritorija, uključujući i regija na istoku Ukrajine. Cilj Ukrajine je opstanak države (režima) po svaku cijenu , i to sa punim teritorijalnim integritetom.
U predvečerje rata, 22.02.2022. godine Vladimir Putin je priznao nezavisnost regija Donjeck i Lugansk.
Dana 22.04.2022. godine započeo je napad Rusije na Ukrajine sa snagama koje su brojale između 120 hiljada i 160 hiljada vojnika.
Prvi segment napada na Ukrajinu je bio udar na Kijevskom pravcu, čiji je nosilac bila grupa specijalnih jedinica koje su uključivale padobranske jedinice, morsku pješadiju i dr, čiji je cilj bio munjevito zauzimanje Kijeva. Napad se zasnivao na pretpostavci da će predsjednik Zelenski napustiti zemlju, da će pasti vlada, te da će rukovodstvo ukrajinske vojske položiti oružje.
Drugi segmet se odnosio na stavljanje u okruženje i blokadu grupe ukrajinskih snaga u Donbasu.
Treći segment, odnosno treći front se nalazio na jugu Ukrajine, gdje je zadatak Ruske vojske bio napredak na sjever, prema centralnom dijelu Ukrajine, odnosno spajanje sa snagama koje su napredovale iz Bjelorusije prema Kijevu.
Nakon 2 sedmice je bilo očigledno da ovakva zamisao rata Rusije nije uspjela, jer niti je Zelenski napustio Ukrajinu, niti je pala vlada, a niti se ukrajinska vojska predala, a niti je većina stanovništva Ukrajine bila naklonjena ruskoj vojsci, a niti su bili naročito pasivni prema napredovanju Rusa.
Na međunarodnom nivou (UN) su bile aktuelne 3 rezolucije, koje su osuđivale Rusku agresiju. Ako pogledamo kartu, vidimo da je jasna podjela svijeta oko pogleda na sam rat. Na jednoj strani su zemlje Evrope, Sjeverne i Južne Amerike koje su osudile agesiju, dok su sa druge strane zemlje Azije i Afrike, koje su stale na stranu Rusije ili nisu osudile Rusiju.
Ovaj rat, koji traje više 300 dana se može podijeliti u 5 vremenskih faza.
1. Faza koja je trajala u februaru i martu, a koja se odnosila na propali ruski blickrig, odnosno na napad na Kijev, rušenje vlade i propast državnog aparata .
2. Faza - Promjena ratnih ciljeva Rusije. Više nije oslobađanje Ukrajine, nego oslobađanje Donbasa (Donjecka i Luganska), a prije toga, operativna pauza. Ovaj period su Rusi iskoristili da bi u roku od 7-10 dana, povukli cjelokupne snage iz kijevske oblasti i oblasti Sumija u Rusiju, te ih uputili u Donbas.
3. Faza - Jul – Eskalacija rata u Donbasu. Prvi i za sada jedini operativni uspjeh Ruske vojske. Oslobađanja Donjecke Republike, te dijelova Luganske Republike. Nakon toga, početak statičnog , pozicinog rata za Rusiju.
4. Faza – Može da se posmatra kroz dva aspekta. Jedan je ukrajinska ofanziva, a druga je upotreba novih sredstava i oružja od strane Rusije (Dronovi, krstareće rakete i balistički projektili). Prodor ukrajinske vojske u septembru u okolini Harkova, napredak na nekim tačkama bio i do 70 kilometara. U novembru povlačenje 20000 Rusa na južnu obalu Dnjepra kod Hersona. Promjena težišta Ruske vojske, sa operativnog rada manjih sastava, na strategijske ciljeve, odnosno na napade na kritičnu infrastrukturu, odnosno na vodovodnu i elektro mrežu,kao i na sisteme grijanja. Cilj tih napada je pritisak na političko rukovodstvo Ukrajine, kao i stvaranje podjela i pritisaka u EU zbog povećanog odlaska izbjeglica iz Ukrajine.
Iako ukrajinska PVO obara oko 60 -70 % ruskih raketa, dronova i dr. obori, nastaje ogromna šteta, tako da milioni Ukrajinaca po nekoliko nedjelja ili dana ostaje bez struje, vode za piće i / ili grijanja.
5. Faza – Decembar pa nadalje. Pat pozicija i rat isrpljivanja. Uspjeh Ruske vojske u stabilizaciji fronta. Težište rata je opet u Donbasu , gdje se konstantno dešavaju napadi i protivnapadi sa obje strane. Donbas u obom kontekstu može da se podijeli na južni i sjeverni.
U sjevernom Donbasu (Harkov) Ukrajinska vojska pokušava da izvrši prodor u dubinu, tako da presječe linije snabdjevanja ruske vojske, dok u južnom Dombasu (Bahmut) Rusi pokušavaju da prodru u dubinu ukrajinske odbrane.
Glavna obilježja ove faze su: Uništenje ukrajinske infrastrukture, pozicioni rovovski rat, artiljerijski dvoboji, masivna upotreba dronova, raketa i sl.
Procjene i ciljevi za prvi dio 2023. godine
1. Rat u Donbasu. Ruska vojska je već ranije mobilisala i dovela u Ukrajinu 100 hiljada vojnika, a 200 hiljada dodatnih vojnika je trebalo da oko nove godine dođe u Donbas. Duboki prodor u južnom Donbasu (Bahmut) sa ciljem podjele ukrajinskih snaga na dva dijela, sjevernog (Harkov) i južnog (Zaporožje i Dnjepro), oslobađanja kopletnog Dombasa, prema najavi Putina do marta ili aprila.
2. Ukrajinska osnovica oko Zaporožja. Namjera Ukrajine da preko Melitopolja izvrši prodor do Azovskog mora, te da podjeli snage na Krimu i Donbasu, kao i da izvrši napad i uništi Krimski -Krečki most, te da izvrši izolaciju Krima.
3. Uloga Bjelorusije. Smatramo da nije vjerovatno da Vojska Bjelorusije ima aktivnu ulogu u ratu u Ukrajini. Poslužiće samo kao osnovica za rusku vojsku, te za smještaj ruskih vojnika.
Lično sam preveo sve i izvinjavam se zbog gramatičkih grešaka.
Снаге безбедности откриле су скровиште са оружјем и муницијом украјинских терориста у граду Дњепрорудне, Запорошка област, речено је РИА Новостима у регионалној полицијској управи.
https://t.me/SrbijaRusija/15712
▪Северно од Бахмута
Јединице ПМЦ „Вагнер“ настављају да јуришају на село Сол, већи део насеља је већ под контролом “Музичара”.
Паралелно са тим, музичари спроводе активне офанзивне операције према насељима Раздоловка, Краснопоље, Краснаја Гора у коју су Вагнеровци већ ушли са севера.
▪Бахмут град
Јединице ПМЦ „Вагнер“ воде жестоке градске борбе у четири правца:
-у зони улице Радних резерви (северозапад),
-у близини улице Патриса Лумумбе (исток),
-у зони улице Федор Максименко (југоисток),
-у области улице Мали Троицки (југ).
Тренутно, главни задатак музичара директно у Бахмуту није да напредују дубоко у град , већ да униште што је могуће више непријатељског људства и опреме.
▪Јужно од Бахмута
ПМЦ „Вагнер“ се боре за Клешчејевку , напредујући истовремено из неколико праваца. Раде јуришници, артиљерија и авијација Оркестра.
Клешчејевка је једно од стратешки важних предграђа, чије ће ослобађање омогућити Вагнеровцима да добију пету тачку уласка у Бахмут – са југозапада.
https://t.me/SrbijaRusija/15741
Укроариец с позывным "Седой" демонстрирует результат работы российских ПТУРов по уничтожению его "побратимов", которые спешно покидали свои позиции.
https://t.me/Ukr_G_M/14032
