Ukrajina kao novo globalno odmeravanje snaga, 2014, 2015, 2016. godina

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

http://serbian.ruvr.ru/2014_03_22/Krim-je-Bangladesh-71-0949/

Данас, 09:55
Крим је Бангладеш-71

Један од првих светских лидера којима је руски председник Владимир Путин телефонирао после потписивања споразума о уласку Крима у састав РФ био је индијски премијер Манмохан Синг. Како се каже у званичном саопштењу МИП Индије, он се захвалио Путину на објашњењу руског става у вези с недавним догађајима у Украјини и „истакао је да се индијски став по питањима јединства и територијалног интегритета не мења“.

Опрез у званичном ставу Индије у вези с украјинском ситуацијом, између осталог, и у вези с враћањем Крима у састав Русије се лако може објаснити: то је и постојање сопствених територијалних проблема (пре свега, кашмирског) и то што ће најкасније до краја маја влада Манмохана Синга вратити своја овлашћења.

Релативно недавни догађаји у историји саме Индије показују да територијални интегритет уопште није баш толико света крава и да има ситуација кад спољашње снаге треба да се умешају у развој догађаја у другој земљи.

Додатни фактор за држање по страни индијског друштва и званичних власти поводом догађаја у Украјини јесте то што данас ниједна индијска информативна агенција нема своје дописнике у Москви (а да не говоримо о Кијеву). Има их само један велики лист - „Хинду“. Због тога се информације у индијским медијима углавном своде на преписивање вести западних информативних агенција. Одавде потиче једнострано обавештавање о догађајима и исто такво њихово доживљавање од стране индијских читалаца. Због тога индијски аудиторијум сматра да је референдум на Криму наводно одржан под цевима аутомата у условима руске окупације.

Међутим, пре 40 година Индија није била тако опрезна кад се радило о судбини целог народа који се нашао у ситуацији налик на ову у којој су се нашли становници Крима у југоисточне Украјине. Ради се о догађајима који су се 1971. године одиграли у Бангладешу (тада – Источном Пакистану).

Тада су се државне границе приликом поделе некадашње Британске Индије, као и административне границе савезних република бившег СССР (које су постале државне после 1991. године) одређивале веома условно, нису узимане у обзир економске, историјско-културне, језичке и друге везе међу становништвом. Због тога су у оквиру једне државне творевине – како Пакистана по обрасцу из 1947-1971. године, тако и Украјине – били укључени делови који историјски нису међусобно повезани. У оба случаја је постојала, а у случају Украјине још увек траје, јасна подела на Исток и Запад. И један део је на силу покушао да лиши други његовог етничког, језичког и културног идентитета. Кад се становништво Источног Пакистана побунило, индијска влада се није дуго колебала и увела је своју војску у овај део Пакистана.

Наравно, постоје и разлике између садашње ситуације на Криму и догађаја из 1971. године у Бангладешу. Нове украјинске власти нису примениле отворено насиље против становништва Крима, није било ни повећања руског војног контингента на Криму преко броја који је одређен споразумом о базирању Црноморске флоте. Били су довољни одлука Савета Федерације о могућности војних дејстава ван граница Русије и жеља Кримљана, јасно изражена на референдуму, да желе да се врате у Русију.

Тако да приликом оцењивања догађаја на Криму треба имати на уму сличне ситуације у другим крајевима света. Без индијске војне помоћи народноослободилачка борба Бенгалаца у Источном Пакистану не би била крунисана успехом, а на карти света данас не би било независне државе Бангладеш.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

http://serbian.ruvr.ru/news/2014_01_15/Rusija-i-In.....naftovoda/

Русија и Индија преговарају о изградњи нафтовода
© Fickr.com/rednivaram/cc-by

Нафтовод Русија-Индија ће дати снажан подстицај развоју економске сарадње две земље, изјавио је данас у Њу Делхију директор центра руских и централно-азијских истраживања Универзитета Џабахарлала Неру, професор Арун Моханти.

Тренутно се воде преговори о испоруци угљоводоника директно из Русије у Индију кроз Казахстан и Узбекистан посебним цевима, које ће установити паралелно линију Туркменистан – Авганистан – Пакистан – Индија. Процењена инвестиција изградње – 30 милијарди долара. Тренутно је главни снабдевач нафте Индије – Блиски Исток, из Русије се она доставља у танкерима, у малим количинама.
опширније: http://serbian.ruvr.ru/news/2014_01_15/Rusija-i-In.....naftovoda/

• 3Ovo se svidja korisnicima: buster, victoria, sasa76
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dragan Mačak Damljanović ::Jedno pitanje za kolege , kako misle Amerikanci da spuste astronaute sa svemirske stanice bez Ruske rakete .
Kako će NASA da ispunjava svemirski program bez ruskih raketnih motora?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dragan Mačak Damljanović ::Jedno pitanje za kolege , kako misle Amerikanci da spuste astronaute sa svemirske stanice bez Ruske rakete .

Sta ce Amerima ruska raketa za spustanje astronauta ?
Zar nije tok te radnje da ih Rusi iz Kazakstana salju gore a oni se posle spuste u more i pokupi ih USA mornarica ? Moguce da je nesto novo uvedeno ali opet ruska raketa ne bi trebala da igra nikakvu ulogu za spustanje amera iz svemira

• 8Ovo se svidja korisnicima: Sonyboy, buster, victoria, sasa76, sremac983, djboj, vukovi, Eyes Wide Shut
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Opet bez Sojuza nema silaska.

• 2Ovo se svidja korisnicima: buster, vukovi
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Сојуз, ако ти ишта значи....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slobodarko ::Dragan Mačak Damljanović ::Jedno pitanje za kolege , kako misle Amerikanci da spuste astronaute sa svemirske stanice bez Ruske rakete .

Sta ce Amerima ruska raketa za spustanje astronauta ?
Zar nije tok te radnje da ih Rusi iz Kazakstana salju gore a oni se posle spuste u more i pokupi ih USA mornarica ? Moguce da je nesto novo uvedeno ali opet ruska raketa ne bi trebala da igra nikakvu ulogu za spustanje amera iz svemira

Једино чиме могу да спусте доле је модул звани Сојуз

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zakljucno sa juce, od preko 18.000 pripadnika Ukrajinske armije na Krimu svega nesto oko 2000 je izrazilo zelju da se vrati u Ukrajinu.

Ne znam od ovoga broja koliko je u Mornarici ali imajuci u vidu da je mornarica Ukrajine brojala oko 15.000 ljudi i da je 90 i vise procenata od toga broja bazirano na Krimu ne verujem da mornarica Ukrajine sada broji vise od 2000 ljudi.

Ono sto im je ostalo od Mornarice pre svega je zapadna pomorska baza u Odesi, odred u Izmailu i Ocakovu kao i deo staciniran pored brodogradilista i luka u Nikolajevu.
Pristup u azovsko more za bilo koji veci brod Ukrajinske mornarice ako se trenutne okolnosti nastave vise nikada nece biti moguc.

2009 je prvi put spomenuta mogucnosta da Ukrajina sama napravi nov tip korvete deplasmana 2500 tona u Nikolajvskom brodogradilistu te da do 2021 bi trebalo izmedju 3-10 da budu uradjene i uvrstene u Naoruzanje. U trenutnim okolnostima pitanej je da li ce to moci finansirati tako da ne bih iskljucio mogucnost da im je neko brze naoruzavanej moguce kroz poklone nekih korveta ili fregata "zapadnog" porekla.

Podmornicarski deo Ukrajinske mornarice mislim da ce trajno isceznuti(sem mozda pojedinacnih manjih odreda ronilaca) jer su i u dosadasnjim okolnostima imali problema da svoju jedinu podmornicu drze operativnom.

Interesantno je da je na Krimu u Sevastopolju postojalo i posebno odeljenje sa delfinima "ubicama" koje je vise puta bilo pred gasenjem veruejm da ce u Ruskoj mornarici imati kakav takav hepi end.

Ukrajinska obalska straza je priicno da tako kazem ostala "netaknuta" neznam sta se zateklo u Maripolju od jedinica u momentu pocetka krize ali vecina patrolnih brodica sa Krima je izvucena u pravcu Odese(prethodno baziranih u Sevastopolju) i Maripolja(prethodno baziranih u Kercu)....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Украјинска криза и „бикови“ на берзи
21. март 2014. Ана Кучма

Страни инвеститори се враћају на руско тржиште хартија од вредности. Криза у Украјини је током прве две недеље оборила индексе на руској берзи, али је већ сутрадан после кримског референдума забележен раст берзанских показатеља. За два дана су индекси на Московској берзи скочили у просеку за 6-7%. Експерти кажу да то значи да тржиште не верује у оштре санкције против Русије и пореде ову ситуацију са 2008. годином (рат са Грузијом).

Током две протекле недеље страни инвестициони фондови који откупљују руске акције остварили су чист профит од 340 милиона долара. Ради поређења, од почетка јануара до 1. марта фондови су забележили чист губитак од 425 милиона долара. До тако великог преокрета дошло је чим је 1. марта Савет Федерације одобрио председнику да примени Оружане снаге Русије на територији Украјине уколико буде потребно, а првог дана рада берзе, у понедељак 3. марта, руско тржиште акција је забележило пад од 11%.

Слична ситуација је и са отвореним инвестиционим фондовима који откупљују руске акције. Од почетка марта су руске акције на отвореним инвестиционим фондовима донеле профит од 196 милиона долара, а профит су остварили и фондови руских облигација, истиче начелник сектора инвестиционих операција „Ланта Банке“ Олег Подимников. Тако велики профит фондова није забележен већ скоро годину дана. До почетка пролећа су клијенти увек добијали више новца него што су улагали.

Шпекуланти зарадили на кримској кризи

Новац се враћа у Русију захваљујући шпекулантима који желе да зараде на руским хартијама од вредности којима је пала цена, уверен је Владимир Осаковски из америчке инвестиционе банке Merrill Lynch који је у сталном контакту са америчким инвеститорима. По његовим речима, клијенти америчке банке су већ почели да вребају повољне понуде у Русији *(„бикови“). Једни траже могућност да купе акције чије цене су на минималном нивоу, а други инвеститори се интересују за могућност да понуде кредите руским компанијама.

И Бела кућа је у суштини потврдила активност америчких инвеститора који улажу свој новац у руске акције. Представник Беле куће Џеј Карни је 19. марта позвао америчке компаније да не купују руске акције с обзиром на заоштравање политичке ситуације везане за присаједињење Крима Русији, јавља „Ројтерс“. Карни је свој апел образложио тиме да ће се присаједињење Крима наводно негативно одразити на руску економију, а уз то ће Русија имати велике губитке услед санкција.

„Страни инвеститори купују руске акције због озбиљног пада њихове вредности услед геополитичког конфликта, јер се надају да ће акције ускоро почети да расту“, каже аналитичар берзе MFX Broker Сергеј Некрасов. То би било немогуће уколико би биле уведене строге економске санкције против Русије. Значи, тржиште сматра да ће санкције против Русије бити симболичне и да неће бити тако строге као економске санкције против Ирана, изјавио је Николаос Панигирцоглу, експерт за новчане токове и ликвидност у банци JPMorgan.

Експерти верују у опоравак

Ово није први пут да се руско финансијско тржиште суочава са високом волатилношћу, изазваном наглом спољнополитичком затегнутошћу. У историји Русије била је једна слична епизода везана за ратна дејства на територији Јужне Осетије и Абхазије у августу 2008.
„Испоставило се да је реакција тржишта слична по многим параметрима“, каже за „Руску реч“ Максим Петроњевич, заменик директора Центра за економско прогнозирање „Гаспромбанке“. „На пример, девалвација рубље 2014. износила је 1,9%, а у августу 2008. тај показатељ је износио 2,8%. Стрмоглави пад берзанских индекса у садашњој ситуацији је већи у односу на тадашњу ситуацију. Сада је он достигао 12%, а тада је износио 6,5%, што је везано за чињеницу да се кроз територију Украјине транспортује око 80% укупног извоза руског гаса у земље ЕУ, као и за далеко шири ареал данашњег руског бизниса.“

„Тржишта су узимала у обзир ризике војне интервенције на територији источне Украјине, што би имало крајње негативан утицај и заоштрило ситуацију“, додаје Јегор Сусин, главни експерт Центра за економско прогнозирање „Гаспромбанке“. По његовим речима, инвеститори су се прибојавали далеко оштријих санкција од стране САД и ЕУ, као и свеобухватног трговинског рата у случају да Русија са своје стране такође узврати строгим санкцијама. „Али то се није догодило, САД и ЕУ су се ограничиле санкцијама усмереним на конкретне личности, што не угрожава економију и финансијско пословање земље у целини. Осим тога, те санкције не подразумевају оштар одговор Русије“, објашњава Јегор Сусин.

Ослањајући се на искуство из 2008. експерти прогнозирају брзи опоравак тржишта. „Узимајући у обзир сигнале добијене од политичара може се очекивати постепена нормализација ситуације, мада ће финансијска тржишта и даље бити опрезна. Ако се претпостави да је историјска паралела са догађајима из 2008. тачна, онда ће тржиште прилично брзо повратити губитке и вратити се на свој стабилни ниво чији су темељи доста чврсти. У августу 2008. тржиште је повратило позиције за само недељу дана од завршетка ратних дејстава“, сматра Петроњевич.

* „Бикови“ и „медведи“

У берзанској терминологији, „бикови“ и „медведи“ означавају два типа посредника на берзи који се међусобно разлику по видљивом делу стратегије. „Бикови“ очекују повишење цена: потписали су уговоре о куповини и одговара им поскупљење како би продали скупље. „Медведи“ очекују снижење цена, потписали су уговоре о продаји и одговара им да цене падају, како би купили јефтиније.

Руска Реч

• 5Ovo se svidja korisnicima: vranjanac29, nemezisx, Dragan Mačak Damljanović, vukovi, Wiesel092
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ukrajinska mornarica ostala sa vesla u ruci a ameri ostali u svemir. Ali zato, su ameri blokirali viza/masters rusima.
obradovace svoje astronaute.