|
ХОЛМС: Престанимо да верујемо да смо ми, Американци, сви високи по три метра
УПОЗОРЕЊА БЕЛОЈ КУЋИ И ПЕНТАГОНУ АМЕРИЧКОГ ПРОФЕСОРА СТРАТЕГИЈЕ НА СТАРТУ „НОВОГ СТРАТЕШКОГ СУПАРНИШТВА“
Војна победа - није роба. Онај ко троши највише од свих не побеђује увек. Постоје различите процене, али једна од њих говори да слабији противник побеђује у сваком трећем конфликту када успе да се одржи дуже од горостаса. Ирак, Авганистан - треба ли још примера?
Без обзира на импресивне размере америчког буџета, потреба да делује у читавом свету смета Вашингтону да концентрише своју војну моћ на једном месту. Америка не може да жртвује своје трајне интересе, рецимо у Европи, ради тога да би опколила Кину или Иран. Деконцентрисање снага слаби америчку моћ
Вашингтон мора скупо да плати да би утицао на ток догађаја на далеким морима и у далеким земљама. То сужава буџетску провалију између противника, која изгледа огромна, а понекад делује чак и неумесно
Проблем је што мали део РМ САД мора да се супротстави укупној војној моћи РМ и ваздушних снага противника, а понекад и копнених снага. На пример, 7. флота која је базирана у Јапану у саставу од 60-70 борбених бродова може да се суочи са РМ Кине, са борбеним авионима кинеског РВ који могу да дејствују на мору, а такође са 2-им артиљеријским корпусом НОАК у чијем саставу се налазе и противбродске балистичке ракете
А ако Вашингтон одлучи да пошаље појачања у Источну Азију? Та појачања из састава америчке Тихоокеанске флоте морала би да пређу хиљаде миља у западном правцу да би ступила у борбу, а сасвим је могуће да би морала да прихвате борбу већ у путу. Појачања из Атлантске флоте морала би да пређу у Тихи океан кроз Панамски канал или да крене на дугу пловидбу на Далеки Исток преко Индијског океана...
http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/holms-pr.....-tri-metra
|
