offline
- Pridružio: 25 Jan 2015
- Poruke: 70
|
Putin je odlučio sudbonosnog 23. januara: Rusija će rešiti rat u Ukrajini kako ona ume …ofanziva je počela
Mnogo se toga izdešavalo otkad su počeli konflikti u Ukrajini, ali se čini da je 23. januar 2015. bio presudan.
Tog dana se sastao ruski Savet bezbednosti. Ruski Savet bezbednosti je ključna ustanova za odlučivanje o spoljnoj, odbrambenoj i bezbednosnoj politici. Kao predsednik i vrhovni komandant, Putin je predsedavao savetom.
Ne zna se šta je tačno rečeno na tom sastanku, ali se zna da je Ukrajina bila predmet razgovora.
Zapadni mediji su se uhvatili samo onog dela Putinovog obraćanja koje se odnosi na „zločinačke naredbe“ i nasumično granatiranje civilnih područja od strane ukrajinske vojske.
To jesu važne reči, ali nisu najvažnije u ovom obraćanju.
Najvažnije reči su one kojima se Putin obraća političkim liderima u Kijevu, koje ne naziva „vlada Ukrajine“ ni „ukrajinska vlast“, pa čak ni „ukrajinska strana“, već „zvanični Kijev“.
Ovakav način obraćanja po prvi put preispituje u kojoj meri politički lideri u Kijevu predstavljaju Ukrajinu kao celinu.
Ipak, i pored toga, Putin navodi Porošenka kao „predsednika Ukrajine“.
Rusi su uvek tretirali Porošenka drugačije od ostalih članova ukrajinske vlade otkad je on postao predsednik. Oni smatraju da je on umerenik okružen ekstremistima i samo zbog toga su pokušali da pregovaraju sa njim.
Da li ima istine u tome da je Porošenko „umeren“ je tema za neku drugu diskusiju. Pošto je Porošenko predsednik, Rusi nisu ni imali drugu alternativu u pregovorima sa ukrajinskom vlašću.
Činjenica da Putin Porošenka i dalje naziva „predsednikom Ukrajine“ ukazuje na to da Rusi još uvek nisu odustali od te ideje. Međutim, način govora sugeriše da neće još dugo biti tako. Njegovi komentari su činjenični i hladni što ukazuje na kraj jednog odnosa.
Između ostalog, važne su i reči kojima Putin opisuje dve istočnoukrajinske pobunjeničke republike.
Putin ih prvi put naziva imenima koje su same sebi nadenule: „Narodna republika Donjeck“ i „Narodna republika Lugansk“.
Putin je ovim putem pokazao da smatra te dve republike punopravnim političkim entitetima. Zajedno sa rečima korišćenim za opisivanje ukrajinske vlasti, dobija se utisak da Putin više ne posmatra ukrajinsku vlast kao legitimnu vlast nad Donbasom.
Neki će reći da je ovo sve puka interpretacija Putinovih reči, ali važno je istaći da je Putin predsednik Rusije i obučeni advokat koji pažljivo bira reči, a te reči su objavljene na njegovom zvaničnom sajtu.
Kasnije istog dana, Putin je razgovarao telefonom sa Lukašenkom, predsednikom Belorusije.
Lukašenko je ključni ruski saveznik i partner u konfliktu sa Ukrajinom.
Ne znamo o čemu su tačno Putin i Lukašenko razgovarali ali znamo da je Ukrajina bila predmet diskusije.
Izgleda da je Putin, nakon sastanka sa Savetom bezbednosti, razgovarao sa Lukašenkom kako bi mu rekao šta je odlučeno na sastanku.
Drugi ključni saveznik Rusije, Nazarbajev, predsednik Kazahstana, verovatno će takođe biti obavešten o odlukama Rusije.
U međuvremenu, istog dana na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Šuvalov, ruski zamenik premijera zadužen za ekonomiju, upozorio je delegate da se Rusija neće povinovati sankcijama i da neće menjati svoju vlast zbog njih.
Jedan od vodećih bankara u Rusiji, Kostin, koji je i direktor VTB banke, takođe je upozorio delegate u Davosu da ne pokušavaju da isključe ruske banke iz međubankarskog platnog sistema SWIFT.
Šuvalov je takođe pojasnio u Davosu da je Rusija u stalnom kontaktu sa Kinom i da očekuje i političku i ekonomsku podršku od nje. Nema sumnje da se Rusi konsultuju sa Kinezima pre svake svoje odluke i da su Kinezi obavešteni o svemu što se tiče Ukrajine i sastanka ruskog Saveta bezbednosti.
U međuvremenu, ruski ministar pravde je najavio da je brojnim ukrajinskim nacionalističkim organizacijama, uključujući Desni sektor, zabranjeno delovanje na ruskoj teritoriji. Čudno je da to nije učinjeno ranije.
Istovremeno u Ukrajini, pobunjenički lider Donjecka, Zaharčenko, najavio je da memorandum iz Minska više ne važi, potvrdivši da je odluka o secesiji narodnih republika Donjeck i Lugansk konačna i da će se oni sada potruditi da oslobode svu svoju teritoriju od Ukrajine.
Memorandum iz Minska nije isti dokument kao protokol iz Minska, koji se odnosi na prekid vatre potpisan 5. septembra 2014. godine. Memorandum je tehnički propratni dokument koji je potpisan 19. septembra 2014. godine.
Memorandum iz Minska je postavio detaljne uslove prekida vatre koji je dogovoren protokolom u Minsku 5. septembra 2014. godine. Njime je propisano zajedničko povlačenje teškog oružja obe strane 15 kilometara od linije prekida vatre.
Ni protokol iz Minska ni memorandum iz Minska nikad nisu primenjeni. Konstitucionalni pregovori zahtevani po protokolu u Minsku nikad nisu održani. Ukrajina je jednostrano otkazala zakon specijalnog statusa koji je odobren pobunjeničkim regionim u Donbasu u skladu sa protokolom u Minsku i nije se složila sa uslovima niti priznala izbore održane u novembru. Nijedna strana nije povukla svoju vojsku niti teško oružje.
Rekavši da memorandum iz Minska više ne važi, Zaharčenko je prosto naveo očigledno i dao slobodu pobunjenicima da nastave sa ofanzivnim operacijama što je upravo ono što oni sada rade u Maripolju i Debaljcevu.
Nakon toga se čini kao da izjave od 23. januara 2015. nisu koordinisane i da se ruska politika nije promenila.
Međutim, s druge strane, izgleda da se predlaže jačanje ruskog položaja, što ukazuje na to da su se Rusi odrekli nade da će rat rešiti pregovorom.
Ako je tako, onda su Rusi dali pobunjenicima zeleno svetlo da krenu u ofanzivu dok komentari
Šuvalova i Kostina ukazuju na to da se sprema zakopavanje sekira.
Financial Times je sumirao komentare Šuvalova i Kostina u Davosu:
Jedan od glavnih ruskih bankara je u petak upozorio da će isključivanje Rusije iz bankarskog platnog sistema SWIFT biti ravno proglašavanju rata.
Predlog zapadnih političara od letos da bi Rusija mogla biti isključena iz ovog bankarskog sistema pokrenula je uzbunu u Moskovskoj finansijskoj zajednici. Ruske banke se u velikoj meri oslanjaju na platni sistem sa sedištem u Belgiji, kako za domaću, tako i za međunarodnu isplatu. Međutim, u to vreme se takav potez smatrao prevelikom sankcijom.
Govoreći pred većem u Davosu u petak, Andrej Kostin, direktor VTB banke, druge po redu najveće ruske banke, rekao je: „Ako nema SWIFT-a, nema bankarskog odnosa, što znači da su tada države u ratu“.
„Ruski i američki ambasadori bi već sledećeg dana morali da napuste prestonice“, dodao je on.
Kostinovi komentari ukazuju na to kako zapadne sankcije stvaraju bes i prkos među ruskom političkom i poslovnom elitom.
„Situacija se neće promeniti, koliko god budete pritiskali Rusiju“, rekao je on, ukazujući na to da Rusija radi na tome da smanji zavisnost od zapadnih platnih sistema kao što je SWIFT.
„Mi smo već kreirali domaću alternativu SWIFT sistemu i napravićemo međunarodne alternative“.
On je istakao napore Rusije i Kine da stvore odvojenu platformu, nezavisnu od zapadne kontrole.
Igor Šuvalov, ruski zamenik premijera, ponovio je isto: „Razvijamo istočni pravac“, dodavši da su se odnosi između Kine i Rusije znatno pojačali nakon uvođenja sankcija.
Šuvalov je naveo da su države BRICS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) takođe spremne da pomognu jedna drugoj u finansijskoj krizi. „Bogati kineski investitori dolaze kod nas“, rekao je on.
„Okret ka Aziji“ je postao ključni deo spoljne politike Vladimira Putina otkad je došlo do raskida odnosa sa Zapadom zbog Ukrajine. Potpisano je nekoliko većih sporazuma sa Kinom o gasu, a mnogi ruski političari i biznismeni veruju da Kina može da spase rusku ekonomiju od bolne recesije.
„Trenutna situacija deluje lakše nego ona iz 2008. i 2009. godine, ali se čini da ulazimo u dugoročnu krizu“, rekao je Šuvalov.
On je dodao da spoljni pritisak neće uspeti da promeni političko vođstvo u državi.
„Preživećemo teška vremena – ješćemo manje i trošićemo manje struje“, rekao je on.
Aleksej Kudrin, poštovani bivši ministar finansija, predvideo je da bi Rusija mogla da izgubi 90 milijardi dolara kapitala ove godine, nakon rekordnih 151 milijardi dolara 2014. godine. „Moramo biti svesni cene sankcija“, rekao je on.
webtribune.rs/putin-je-odlucio-sudbonosnog-.....je-pocela/
|
