Да додам да побуњеници на терену за све што падну кажу да је оборила њихова ПВО.
Прво се појавио снимак БПЛ Тупољев, која је пала у кукурузе (без рупе од метка), и ликови (мислим из Моторолине групе) који су први дошли кажу сниматељима да су је они оборили. Вероватно магијом или је Група 69 почела да ради код њих.
После је транспортни Антонов пао близу границе, иако је наводно био на већој висини. Наравно и они су то оборили.
Исто се поновило и са летом МХ17, и ту су прво причали да су оборили авион па тек онда проверавали ко је.
И сад са овим ракетама.
Неки ликови са фронта лупе нешто, а новинари одмах пренесу глупост као да је свето писмо.
aleksandar_ng ::Imam jedno pitanje, koja je uloga ovih ploca, pricvrscenih trakom nekom koje nose vojnici na zadnjici? Sta je uopste to? Palo mi je na pamet da su to pancirne ploce? Vide se na gotovo svakom klipu ili slici...
Stilopol
Za sedenje na hladnom betonu ili čeliku.
Kume i ja sam je nosio.
rkekoke ::Velika ekspozija u Donjecku,najverovatnije "Točka-u".Po ne potvrđenoj informaciji meta je bio aerodrom.Snimak sa kamere za video nadzor:
http://youtu.be/bah5lt-8pKI
Jutrošnji telefonski razgovori Angele Merkel, Francoisa Hollandea, Vladimira Putina i Petra Porošenka rezultirali su dogovorom da se u srijedu 11. veljače sastanu u Minsku gdje će još jednom pokušati doći do postizanja mirovnog sporazuma za prekid rata u istočnoj Ukrajini.
Usporedo sa summitom lidera Njemačke, Francuske, Rusije i Ukrajine u Minsku će se u srijedu sastati još i predstavnici Kontakt grupe koja uključuje OESC i delegacije proruskih samoproglašenih narodnih republika Donjeck i Lugansk (DNR i LNR).
Summitu u Minsku prethoditi će sastanak delegacija četiri države sutra u Berlinu. Prema neimenovanim izvorima upućenim u detalje njemačko-francuske mirovne inicijative, ruski mediji izdvajaju pet otvorenih pitanja oko kojih će se zasigurno još lomiti koplja u razgovorima.
Najprije, nije definirano tko bi trebao kontrolirati prekid vatre i povlačenje teškog topništva. Ukrajinska strana skeptična je u pogledu uvođenja međunarodnih mirovnih trupa i kategorički je protiv da u njima sudjeluju ruski vojnici. Kijev također nije za razmatranje učešća misije Plavih kaciga UN, jer bi se za odluku o njihovom angažiranju morala čekati rezolucija Vijeća sigurnosti, a zatim i priprema kontigenata, što bi moglo potrajati mjesecima. Dok dragocjeno vrijema bude prolazilo u čekanju, sukob u Donbasu mogao bi se dodatno zaoštriti.
Druga točka sporenja je dubina demilitarizirane zone, a prema prijedlogu francuskog predsjednika Hollandea ona bi se trebala pružati 50 do 70 kilometara u oba smjera od linije sukoba. To praktički znači da bi se topništvo snaga DNR i LNR moralo povući na samu granicu Ukrajine sa Rusijom.
Treća točka sporenja je kontrola ukrajinsko-ruske granice, odnosno onog dijela kojim se Rusija graniči sa DNR i LNR. Moskva navodno strahuje da bi eventualno raspoređivanje međunarodne mirovne misije na granici otežalo vojnu pomoć Rusije separatistima ukoliko ovi budu izloženi ofenzivi Kijeva. Problem gledano iz ugla Moskve predstavljalo bi nepovjerenje u zapadne promatrače. No, bez obzira na to kakav eventualni dogovor u vezi s kontrolom granice bude postignut, njega će biti vrlo teško provesti u praksi, jer je granična linija dugačka oko 450 kilometara.
Četvrto pitanje je široka autonomija za DNR i LNR na kojoj insistira Moskva, a s čime se uz određene uvjete slažu Berlin i Pariz, no ne i Kijev. Izjava Porošenka na danas završenoj Sigurnosnoj konferenciji u Münchenu da bi za takvu odluku trebalo promjeniti Ustav i provesti referendum, pokazuju da Kijev zapravo nije spreman za ovu opciju.
Peto je status lidera DNR i LNR koji su za ukrajinske vlasti "teroristi" i "ratni zločinci" protiv kojih se vode krivični postupci u odsustvu. Moskva insistira na tomu da je ona samo posrednik u razgovorima, ali da Kijev treba u direktnom dijalogu s predstavnicima DNR i LNR pronaći odgovarajuće mirovno rešenje za krizu.
Ruski predsjednik Putin izjavio je danas u Sočiju da će sastanak u Minsku biti održan u srijedu "ukoliko do tada uspijemo usaglasiti naše pozicije, o čemu smo intenzivno raspravljali priethodnih dana".
Press služba ukrajinskog predsjednika Porošenka priopćila je nakon jutrošnjih telefonskih razgovora da se lideri nadaju "brzom i bezuvjetnom" primirju s obje strane.
Dok je "Normandijska četvorka" ugovarala sastanak u Minsku, u Münchenu su visoki dužnosnici SAD-a iznijeli svoje viđenje stvari u vezi s njemačko-francuskom inicijativom za mir, a ruski su mediji münchenski skup nazvali "festivalom mržnje prema Rusiji".
Očigledna razmimoilaženja u stavovima europske "osovine" Berlin – Pariz s Washingtonom nisu mogle posve prikriti ni kurtoazne izjave američkih i europskih dužnosnika koji su tvrdili da raskola nema.
Državni tajnik SAD-a John Kerry naglasio je da "ne postoje razmimoilaženja i podjele" između EU i SAD u pogledu politike prema ukrajinskoj krizi i da su "ujedinjeni u diplomaciji".
Njegova tvrdnja ne može zvučati potpuno uvjerljivo budući da je Kerry bio u Kijevu da dogovara isporuku vojne pomoći Ukrajini, dok su Merkel i Hollande iznenada lansirali mirovnu platformu na temelju propalog Minskog dogovora iz rujna.
Kerry je dodao da "bez obzira na to" što europski saveznici budu odlučili "mi ćemo skupa podupirati Ukrajinu u obrani zajedničkog shvaćanja da se međunarodne granice ne mogu i ne smiju mijenjati na silu u Europi ili bilo gdje drugdje".
Na površinu je izbilo otvoreno neslaganje Washingtona i Berlina u pogledu pristupa rješavanju ukrajinskog konflikta kad je republikanski senator Lindsey Graham nediplomatski ocijenio da je Merkel učinila "veliku grešku".
"Ona ne može vidjeti kako naoružani ljudi koji se žele boriti i umrijeti za svoju slobodu čine stvari boljim", doslovno je kazao Graham.
Njemački MVP Frank-Walter Steinmeier odbacio je tvrdnje da Berlin ne želi vojno djelovati zbog vlastitog lošeg iskustva iz Drugog svjetskog rata.
"Ne vjerujem da je naš skepticizam posljedica kukavičluka ili da proizilazi iz naše povijesti. Ne vjerujem da bi eskalacija pomogla. Ne treba da se vodimo logikom konfrontacije", istaknuo je Steinmeier.
Američki je predsjednik Barack Obama navodno pružio podršku planu Merkel – Hollande, ali se drži po strani kako ne bi još više razdražio republikanske jastrebove kod kuće.
Merkel je kritizirala Moskvu rekavši da je "vrlo razočaravajuće" što je propustila provesti rujanski sporazum iz Minska, dok je istodobno pohvalila Porošenka za "preuzimanje velikog političkog rizika" prilikom prihvaćanja istog sporazuma, koji de facto uključuje prepuštanje kontrole istočnih teritorija proruskim separatistima.
Merkel je također pozvala na strpljenje istaknuvši da se treba držati ekonomskih sankcija i izbjegnuti vojno rešenje.
"Iznenađena sam koliko smo malodušni i koliko brzo gubimo hrabrost", kazala je njemačka kancelarka, ali je unatoč tome generalni tajnik NATO Jens Stoltenberg vratio priču na početak rekavši da je odluka o slanju oružja Ukrajini na državama članicama saveza, a ne na savezu koji "ne posjeduje oružje".
Merkel je rekla da razumije debatu o slanju oružja, ali da ne vjeruje da oružje može pomoći Ukrajini.
Iskre su sjevnule i na relaciji Moskva – Kijev, nakon što je Porošenko mašući s govornice sa šest ruskih putovnica optužio Rusiju za vojno angažiranje njenih državljana u borbama na jugoistoku Ukrajine.
Porošenko je pritom zatražio "obrambeno oružje" i kazao: "Imamo pravo braniti svoj teritorij. Narod će braniti suverenitet i neovisnost Ukrajine, ili će Rusija pobjediti. Nedostatak našeg kapaciteta obrane pokrenuti će ofenzivne napade i donijeti će eskalaciju".
Reagirao je Viktor Sorokin, dužnosnik ruskog Ministarstva vanjskih poslova istaknuvši da Kijev još nije dostavio nikakve dokaze o ruskoj umiješanosti u sukobe.
Francuski ministar obrane Jean-Yves Le Drian oštro se usprotivio slanju oružja Ukrajini, a još žešće je protiv članstva ove države u NATO savezu.
"O tome nema govora. Francuska je više puta istaknula da neće podupirati ideju o ulasku Ukrajine u NATO", naveo je Le Drian.
Visoka predstavnica EU za vanjsku politiku i sigurnost Federica Mogherini izjavila je poslije sastanaka s Porošenkom i s ruskim MVP Sergejem Lavrovim da nema razlika između pozicije SAD i EU da treba pomoći Ukrajini, ali i da treba nastaviti politički dijalog.
Kako je jučer upozorio francuski predsjednik Hollande ovo je "jedna zadnjih šansi za mir", a ako pokušaj propadne stvari će se odigrati po "savršeno poznatom scenariju koji se zove - rat".
Današnji dan nije donio promjene u pozicijama glavnih igrača, no sama činjenica da je pao dogovor da će europski lideri i dalje tragati za političkim rješenjem za Ukrajinu dobra je vijest.
Ukoliko Washington ne bi uporno insistirao na vojnoj opciji, mogli bismo reći da su šanse za dogovor o miru realne, no budu li sa druge strane Atlantika i dalje uporno preko Kijeva gurali nametanje svoje volje, onda se rat čini neizbježnim.
PanchoVilla ::rkekoke ::Velika ekspozija u Donjecku,najverovatnije "Točka-u".Po ne potvrđenoj informaciji meta je bio aerodrom.Snimak sa kamere za video nadzor:
http://youtu.be/bah5lt-8pKI
Иста експлозија, само други снимак
Ne vjerujem da je neko skladiste municije jer bi se desilo dosta sekundarnih eksplozija a ovdje vidimo samo jednu masivnu. Najprije da neki takticki projektil UAF-a pao.
vathra ::lažni đoko :: Да се разумијемо, о овоме толико пишем зато што на свим руским сајтовима на којима сам био пише да се б/г не одваја од остатка ракете.
Код ракета код којих се б/г одваја она се одваја по престанку рада мотора и пада километрима прије б/г!
Што се слика тиче и код класичне гранате дно често остаје читаво, па можемо ли на основу тога закључити да се код гранате дно одваја прије експлозије?
Што се тиче фотографија, код касетних б/г је логично да нема кратера јер се б/г "отвара" на некој висини (2250м) и избацује бомбице. Слично се дешава и код ТФ б/г ако се активира на некој висини (20м) близинским упаљачем!
Значи имамо те фотографије и имамо (на руским сајтовима) податке.
Значи совјетска правила за Точку би могла да ријеше ову дилему.
Већ сам ти дао линк са анализом са сајта Jane's која оспорава да су оне ракете оборене, и наводи да се касетна бојна глава одваја од тела ракете после одбацивања бомбица, због тога што тада ракета постаје нестабилна и распада се при великој брзини. Ово може бити тачно јер се на неким снимцима види да су и репне управљачке површине одвојене.
Обзиром да на свим снимцима видимо одвојену бојну главу од тела, мени је чудно да се то дешава редовно, али ми је сасвим довољно објашњење.
Оно што ми јесте чудно да већ скоро недељу дана смараш са истом причом. На свакој слици где се види мотор ракете који је пао је без бојне главе. И на свакој се не виде гелери од дејства нити своје главе, нити ПВО. Оне ракете нису оборене и готова прича.
Ама не тврдим да су Точке оборене!!!
Само тврдим да на свим руским сајтовима које сам посјетио пише да се б/г не одваја!
Па ваљда и на тим сајтовима пишу људи који бар нешто знају!!
Ја правило за ту ракету нисам видио па ако тамо пише да се б/г одваја ја ћу је јавно извинити.
Поново да цитирам:
-"9Н123К — кассетная ГЧ в составе ракет 9М79К (9М79-1К), содержащая 50 осколочных боевых элементов 9Н24 (массой по 7,45 кг, масса ВВ типа А-IX-20 — 1,45 кг, 316 осколков). Масса ГЧ 482 кг, количество осколков — 15,8 тыс. Подрыв центрального заряда и вскрытие БЧ инициируется радиодатчиком типа 9Э326 на высоте в 2250 м. Площадь поражения — 3,5—7 га. Предназначена такая боевая часть для поражения живой силы и небронированной техники, расположенной на открытой местности"
и
-"9Н123Ф-Р (9Н123Ф-Р2, 9Н123Ф-Р3) — осколочно-фугасная ГЧ с пассивной радиолокационной ГСН 9Н215 в составе противорадиолокационных ракет 9М79Р (9М79ФР, 9М79-1ФР), с РЧ типа 9М79М или 9М79-1, при подготовке к пуску устанавливалась частота излучения цели, площадь поражения до 2 га. Начало разработки — 1971 г.".
Значи код касетне б/г некакав упаљач активира ЦЕНТРАЛНО ПУЊЕЊЕ (барутно), које избацује бомбице! Од тог тренутка б/г више не ПОСТОЈИ! Она се не одваја, већ нестаје, а остају само њени остатци.
Одвајање б/г је једно, а експлозија друго.
Говоримо о два различита појма. Да би смо говорили о одвајању б/г, онда би она по одвајању морала да лети сама неки дио путање.
Колико касетна б/г Точке лети самостално послије одвајања од остатка ракете?
Уоште ми није намјера да смарам, али ради се о елементарним стварима из конструкције ракетног наоружања. Пошто је ово војни сајт, мислим да је корисно разграничити неке основне појмове.
Дакле, ако је б/г у тренутку активирања пуњења б/г (код касетне б/г горе наведеног центрнлог) заједно са остатком ракете, онда не можемо говорити о одвајању б/г.
Па ни пјешадијски капетан и капетан фрегате није исто и ако су оба капетани.
Manja konstatacija. Međunardno pravo pre 90ih je počivalo na suverenitetu države i celovitosti i nepromenljivosti granica nasilnim putem. Samoopredeljenje je pravo naroda ne nacionalnih manjina. Narodu se ne sme oduzeti njegov status. Neki kameni temeljci koji su zaštitili sve te pomenute države u tvom postu. Niko se nikad nije pozvao na okupaciju Čehoslovačke, napad na Kubu, udar na Egipat kao opravdanje za to što je radio. To je bilo i tad označeno kao kršenje međunarodnog prava.
Na Jugi je izbijen kamen temeljac. I danas se na slučaj razbijanja Juge poziva ko stigne, na ovaj ili onaj način. Dakle, postala je pravilo. A to pravilo negira sva ostala pravila međunarodnog prava. Da je ovo uporedivo sa tvojim navodima, mi bi do sada imali xxx ratova gde bi opravdanje bilo "pa SAD su napale Kubu.... i SSSR napao Afganisatan....". A toga nije bilo i neće biti. Sad, napadaš nekog i pozoveš se na novokomponovani korektni politički govor: " branimo demokratiju ... humanitarna katastrofa.... slučaj Juge ...., interei države i međunarodne zajednice ....", nešto plati neku marketnšku kompaniju u SAD, i to je to. Danas se sve rešava silom. Kad sila je sredstvo odgovora, tad nema nikakvog govora o pravdi i pravu. Kad se prvo primeni sila, a ne razgovor tu nema pravila ponašanja i nekog sistema vrednosti. A mi smo u tom vremenu danas. Šta ćé biti sutra, videćemo šta donese vreme i nevreme.
I sad za kraj, ono što sam napisao xxx puta: po definiciji, rat je nastavak politike drugim sredstvima. Prosto. Bez nekog političkog i ekonomskog interesa ( a danas ekonomija utiče izuzetno na politiku, jer smo joj to dozvolili) nema rata. Prosto ko klot pasulj. Tako da će teško da se oslobodimo te priče. Kao da pričamo o silovanju a da nesmemo da kažemo da postoji silovatelj. Postoji. I bez njega je priča i razlozi neke akcije nekompletna priča koja nema smisla.
Izlizana I preevazidjena teorema da je rat vodjenje politike silom.
Rat je vodjenje ekonomije silom.
Ovde je problem Rusije sto je naucila samo da se brani jer je u Rusiji rasprostranjen strah od napadaca ai istorija im to diktira.
Amerikanci uspesno koriste taj ruski fenomeni I sa dva aviona posalata kao pomoc Litvi plase Ruse.
I ovde je problem sto kaze Lavrov da oni nisu poslali vojsku na Majdan a zna ko jeste I zna kuda je prosao NATO da je ostala pustos ali Ruse zive u strahi I dobustaju zverima iz Brisela da terorisu svet.
