Dostanic09 ::zoran-ruma ::
Наивно размишљање. Амери тренутно ништа не губи, док се РФ труди да што мање изгуби. Америку боли уво за Крим и за Украјину, а истовремено њен непријатељ крвари. То што је РФ припојила Крим и што је као контра мери Мајдану покренула побуну, то је само умањивање штете и приморавање Украјине да не уђе у НАТО, тј. да се Украјина врати на стари статус. Наравно, ту су и санкције које остављају ожиљке по економији РФ.
У Белој кући седе најспособнији Американци, као и у Кремљу. Питање је само ко какве карте има, а не то да ли је неко глуп или паметан.
И Америци истиче време,банкрот су,без ресурса,хитно им је потребан рат,а тек је Европа у го.нима и неће опстати без Русије(волели они то или не),Америку вади једино велики сукоб,Кине и Русије или Европе и Русије...све остало је НИШТА.
Русија има ресурсе који свима требају,који се не могу заменити,бар не у догледно време,а Америка,(овакава каква је)мислим да више никоме не треба,чак ни сопстевеним грађанима...
planovi...planovi
Šta kažu jel ti " dragovoljci " razbijaju ćirilične table po Mariopolju ?
A šta vaši dolje rade? Bit će da brane goloruku rusku nejač'
planovi...planovi
Šta kažu jel ti " dragovoljci " razbijaju ćirilične table po Mariopolju ?
A šta vaši dolje rade? Bit će da brane goloruku rusku nejač'
Џабе ти је да се батргаш - тип је већ убо у центар.
Dostanic09 ::zoran-ruma ::
Наивно размишљање. Амери тренутно ништа не губи, док се РФ труди да што мање изгуби. Америку боли уво за Крим и за Украјину, а истовремено њен непријатељ крвари. То што је РФ припојила Крим и што је као контра мери Мајдану покренула побуну, то је само умањивање штете и приморавање Украјине да не уђе у НАТО, тј. да се Украјина врати на стари статус. Наравно, ту су и санкције које остављају ожиљке по економији РФ.
У Белој кући седе најспособнији Американци, као и у Кремљу. Питање је само ко какве карте има, а не то да ли је неко глуп или паметан.
Nije ni Hitler izgubio rat u Berlinu vec par hiljada kilometara dalje, sve posle toga je bilo samo kupovina vremena za jedne i ''rutinski'' zavrsavanje za druge. To sto je sukob daleko od Bele Kuce i na terenu Rusije ne mora da znaci nista za pobednika, ali sigurno gubitnika moze da boli i to poprilicno. Kao sto ce se vecina na ovom forumu sloziti odustajanje od bombardovanja Sirije ne znaci da nema gubitnika u celoj prici, iako je daleko od Bele Kuci. U sustini rat se vodi tamo gde je bitka, nebitno koliko je to daleko od tvoje kuce cak iako je u tvom dvoristu, makar smo to mogli iz iskustva Rusije da naucimo, od Napoleona do Hitlera. Amerika je usla vec otvoreno u igru i u slucaju poraza i ne ispunjenja cilja tj. ne odvajanja Ukrajine od RF i Kremlja i uvlacenja na mala vrata u Nato gubi kredibilitet, a to ostavlja vise prostora drugim igracima da otmu malo kolaca, recimo Kini u njenim interesnim zonama. Sto se tice privrede ne znam koja se to privreda treba razvijati u ratnim uslovima? A i sa druge strane delovanje sankcija moze biti pogubno za privrede tipa Srbija, S. Koreja, cak i Iran dok za RF bas i nije toliko produktivno, u pocetku da, ali vremenom se privreda oblikuje spram mogucnosti, ako nece Sima uradice to Pera, ili jos bolje uradicu to sam. Vec vidjeno na sankcijama jenkija ka Kinu, samo su dobili na duze staze konkurenta. Takodje mora se razumeti da kapital vec dugo vremena oblikuje politiku Bele Kuce, samim tim lobiji i interesne grupe oblikuju i sastav Bele Kuce, jbg pare ulozene u kampanju moraju da se vrate
ПОЛ АНДЕРСОН: Да ли Русија води православни џихад против Запада?
Џон Шиндлер, бивши службеник Агенције за националну безбедност НСА) и професор на Колеџу Ратне морнарице САД, за рат у Украјини, каже : “ … више него мало подсећа на руску и православну варијанту Светог рата“.
Шиндлер Москви приписује „вирулентну идеологију и експлозивни амалгам ксенофобије, чекизма и милитантног православља који оправдава акције Кремља и објашњава зашто се Западу мора супротставити по сваку цену“. Шиндлер слично примећује и у другом есеју: „Кремљ сада верује да су [sic] у рату са Сједињеним Америчким Државама, у Православном светом рату.“
У својој рубрици на The American Conservative, Род Дрејер пише да за неке Шиндлерове тезе сматра да су „перспективне“. Али нису, јер одражавају дубоко неразумевање православне теологије на тему рата. Штавише, Шиндлер цитира Ивана Иљина да би подржао своју тезу, називајући тај „свети рат“ примером „иљинизма“. Иљиново писање о тој теми не подржава ни овај закључак.
Свети рат никада није остварио исто признање у православној теологији као у католичанству. Православни теолози углавном су били склони идеји да је рат понекад „неопходан“ као мање од два зла, али да никада не може бити сматран „праведним“. Отац Александар Вебстер тако примећује да је православље, за разлику од католичанства, које је развило „теорију праведног рата“, развило „оправдавајућу ратну етику“. Отац Стенли Харакас је у студији о средњовековним црквеним документима и византинским војним приручницима закључио: „Православна патристика је ретко хвалила рат и, колико је мени познато, никада га није називала „праведним“ или морално добрим“. Скуп високих православних теолога у Минску 1989. је издао проглас у којем се каже, да:
„Православна црква безрезервно осуђује рат као зло. Али такође признаје да је у одбрани невиних и заштити свог народа од неправедног напада, криминалних активности и у збацивању угњетавања понекад потребно, да се, невољно, прибегне оружју. У сваком случају, таква одлука мора бити донета уз потпуну свест о трагичној димензији рата. Сходно томе, грчки црквени оци никада нису развили „теорију праведног рата“, радије су говорили о благословима и склоности миру.“
Слично томе, јубиларни Сабор руских епископа 2000. године је своје ставове о рату формулисао једино у смислу повремене неопходности: „Иако признаје да је рат зло, Црква својој деци не забрањује да у њему учествују ако су у питању безбедност ближњих или исправљање неправде. Тада се рат сматра неопходним иако непожељним средством.“
Дакле, док је католичка црква изнашла концепт крсташких ратова да би ширила веру мачем, православна црква никада није усвојила такву идеју. Нити је усвојила веровање, које је католичка црква подржавала у средњем веку, да смрт у светом рату води спасењу душе. У недавном испитивању православних списа о етици рата, Јуриј Стојанов напомиње да су византијски владари настојали да се прихвати доктрина светог рата, али да су код цркве наишли на отпор.
„Ово посвећење рата „, пише он,“ није нарочито прихваћено међу црквеном елитом или уопште, у византијској идеологији ратовања. „Уместо тога, Црква је прихватила учење Светог Василија Великог, који је одбио да призна да је убијање у рат као „похвално“ и препоручио да се онима који у борби убију ускрати причест на три године. Источна црква се од западне разликовала од западне и по томе што није дозвољавала да свештеници и монаси носе оружје. Није било православних еквивалената „ратницима монасима“ – темпларима, хоспиталцима или тевтонским витезовима. Свештеници који су се борили у бици били би рашчињени.
Стога Шиндлеров покушај да Русију набеди да води „православни џихад“ открива несрећно непознавање православља.
А што се тиче Ивана Иљина, његово писање о етици силе ћу детаљније приказати у другом чланку. За сада је довољно рећи да је Иљин, иако веома чврстог става да је неопходно водити рат против зла, био веома јасан, и у складу са православном теологијом, у томе да рат, иако „неопходан“, не може бити „праведан“. Иљин је у свом есеју Моралне противречности рата рекао да је „сваки рат, без изузетка, морално неисправан чин“. Ову тему је касније развио у књизи О отпору злу силом из 1925., где је нагласио да се употреба силе не може сматрати „праведном“, „скоро некаквом безгрешном (!) пенетрацијом неправде“. Пишући свом „колеги“ емигранту И. Демидову, Иљин је написао: „Сва моја истраживања доказују да мач није „свети“ и „праведан“‘.
Зато Шиндлеров труд да Иљина прикаже као доказ за руски свети рат поново показује темељно незнање.
Данас је спој либералне демократије, слободног тржишта и људских права заменио хришћанство као омиљену идеологију Запада, али је веровање да је „праведно“ водити рат да би се идеологија ширила остало снажно. Међутим, не постоји таква ствар као „Свети рат“ у „руској и православној варијанти“.
stalker ::Dostanic09 ::zoran-ruma ::
Наивно размишљање. Амери тренутно ништа не губи, док се РФ труди да што мање изгуби. Америку боли уво за Крим и за Украјину, а истовремено њен непријатељ крвари. То што је РФ припојила Крим и што је као контра мери Мајдану покренула побуну, то је само умањивање штете и приморавање Украјине да не уђе у НАТО, тј. да се Украјина врати на стари статус. Наравно, ту су и санкције које остављају ожиљке по економији РФ.
У Белој кући седе најспособнији Американци, као и у Кремљу. Питање је само ко какве карте има, а не то да ли је неко глуп или паметан.
И Америци истиче време,банкрот су,без ресурса,хитно им је потребан рат,а тек је Европа у го.нима и неће опстати без Русије(волели они то или не),Америку вади једино велики сукоб,Кине и Русије или Европе и Русије...све остало је НИШТА.
Русија има ресурсе који свима требају,који се не могу заменити,бар не у догледно време,а Америка,(овакава каква је)мислим да више никоме не треба,чак ни сопстевеним грађанима...
По ком економском параметру Америци иде лоше? СЕКА је настала као последица лоше регулативе а не као последица слабости привреде. Све док је нафта јефтина, Америка је јака. Такође, све док је долар главна валута на свету ( а биће сигурно још 15ак година) за Америку не постоји криза. То да је Америка у кризи то је прича за малу децу. Искрено, за свет у глобалу би било катастрофално да Америка доживи неки брзи колапс.
