offline
- Mercury
- Legendarni građanin
- Pridružio: 21 Jul 2008
- Poruke: 10383
|
Pisao moj profa 
КАЖЊЕНИ ЗА АНТИФАШИЗАМ
понедељак, 20 јул 2015 22:50
МАРКО ПЕЈОВИЋ
Срби који се боре уз раме са Русима једини су који данас са пуним правом могу да носе назив антифашиста
Сасвим тихо прошла је вест да је у Србији осуђено осам добровољаца повратника са ратишта Новорусије. Пренела ју је само београдска Правда. Остали медији, пратећи општи курс српске политике, заузели су нојеву позу – забијене главе у песак, правећи се да се ништа није десило. Некако је стидно хвалити се овим пресудама. Иако су казне условне, остаје јасно да је у Србији кажњиво ићи Русима у помоћ.
Ових осам добровољаца само је део Срба који су се борили у редовима Доњецке и Луганске народне републике против профашистичког режима у Кијеву. Ко год се сећа Шпаније, може лако пронаћи савремене паралеле у украјинској драми. Режим установљен после пуча против легалног (иако корумпираног) председника Јануковича започео је шовинистичку хистерију против руског и рускојезичног становништва, покушавајући да хомогенизује нацију силом и страхом. Они који се са таквом политиком нису слагали су хапшени, премлаћивани и убијани. У Одеси је организован потпуни погром, а Руси који су се супротстави живи су спаљени у згради синдиката. До данас нико није ухапшен због овог злочина. Дивљање наоружаних јединица Десног сектора у украјинским градовима је свакодневна појава. Руски језик је потиснут из државне управе и медија и забрањено је гледање руских телевизијских канала. Армија свакодневно гранатира цивилне објекте у побуњеном Доњецку и Луганску. Отворени фашизам добија често гротескне црте. У школама се деца уче да презиру све што је руско, а на јутјуб се каче успешне ђачке представе и изложбе препуне мржње. Током посете бугарске делегације прошле недеље поскидане су и исцепане са улица Кијева бугарске заставе јер су неуким фашистима изледале као руске (разлика је у једној боји). Забрањен је концерт Емира Кустурице јер је подржао отцепљење Крима од Украјине. Помењен је датум Дана победе над фашизмом да се не би поклапао са парадом у Москви. За управника Одесе постављен је одбегли Грузин Михаил Сакашвили, запамћен по бруталном нападу на цивиле у Цхинвалију у Јужној Осетији (познат је и као „светионик демократије на Кавказу“, како га је често називао Џорџ Буш). Безброј је примера који би се могли наводити, али ко год прати ова дешавања нема дилему да је Украјина скренула ка фашистичкој идеологији. Уз нескривену подршку САД и ЕУ.
НА СТРАНИ ПРАВДЕ И МОРАЛА
Самим тим, Срби који се боре раме уз раме са Русима на Истоку једини су који данас са пуним правом могу да носе назив антифашиста. Јер једини су правом фашизму погледали у очи и супротставили му се оружјем. (Оставимо овде по страни београдске квазиантифашисте, који живе од мржње према сопственом народу, увек на линији америчке спољне политике). Украјински медији процењују да су Срби најбројнији међу неруским добровољцима на Истоку, и то често истичу. Помиње се број 100-200 добровољаца. Наравно, не треба имати превише илузија, Срби добровољци шарена су дружина. Има тамо и авантуриста и ратних фанатика, часних војника и залуталих бегунаца. Од Дејана Берића, сада већ најпознатијег нашег борца у Новорусији, до гротескно комичне личности Радомира Почуче. Али, уз све мане, они који се тамо боре изабрали су страну која је морално исправна.
Кад се погледа историјски, ове везе нису од скоро. Руси су у Србији били присутни као војници и добровољци још од Првог српског устанка па до ратова 90-тих година. Сетимо се само Рајевског, који је сахрањен код Алексинца, а који је Толстоју био инспирација за лик Вронског у Ани Карењини. Са друге стране, није мало Срба отишло у Русију, још од XVIII века да подели добро и зло са руским народом. Управо у Луганској Републици налази се град Славјаносербск, који су Срби подигли ступајући у службу руских царева. И сада је под паљбом украјинске артиљерије. Те везе, давно исковане, провлаче се као чест мотив наших добровољаца кроз више пута исказану реченицу: „Дошли смо да вратимо дуг“.
ЉУДИ КОЈИ СУ ВРАТИЛИ ДУГ
Што се става државе Србије тиче, он проистиче из процене Владе Александра Вучића да је неопходно водити опрезну спољну политику. Никако атнируску, али никако ни антиамеричку. Докле год су САД и ЕУ доминантни фактори на Балкану, Србија се бори да преживи и опстане. Свако опредељење на руску страну, сваки гест пријатељства, стога се прикрива и минимализује, и опет покрива низом прозападних поступака и уступака. Ма колико било разумљиво, овакво кретање између Сциле и Харидбе (нужности и морала) често испада потпуно неукусно.
У истој недељи када смо молили Русију да нас заштити ветом у Савету безбедности, медији су потпуно прећутали посету руског команданта копнене војске и договоре о заједничкој вежби српске и руске војске. Ваљда да се не провоцира превише америчка и британска амбасада. А одмах потом прећутане су и пресуде српским добровољцима из Новорусије. Овог пута да се не провоцира Русија. По схватању наших власти, чега нема у медијима није се ни догодило.
Подсетимо се да је и прошле године било сличних случајева. Српска средства информисања су потпуно заобишла заједничку руско-српску војну вежбу у Срему. А у руским медијима се могао пратити десант падобранаца и вежба на терену. Непосредно пред посету Владимира Путина, на годишњицу ослобођења Београда од Немаца, 2014. године, српска скупштина је усвојила закон којим је кажњиво свако учешће српских грађана у ратовима изван Србије. Тада се то правдало добровољцима из Рашке (Санџака), који се боре у редовима Исламске државе у Сирији, али сада видимо да су, по том закону, осуђени борци из Новорусије. Стављени су и исти ранг терористи са антифашистима. Да ствари буду до краја смешне, одмах по доношењу поменутог закона, Београд је доделио називе улица Кочи Поповићу и Пеку Дапчевићу, учесницима грађанског рата у Шпанији. Оно за шта су они награђени, ми би данас морали да робијамо.
Када се све узме у обзир, долазимо до тога да су осуђени добровољци позвани на још једну жртву. Као да је било мало што су враћали дуг нашег народа, борили се да заштите угњетене и што су имали храбрости да се супротставе фашизму, сада су жигосани попут терориста и осуђени да у забораву учине нову услугу сопственој држави. Можда их се једног дана неко сети и додели им неку улицу у Београду.
Аутор је историчар
http://www.standard.rs/politika/32279-%D0%BA%D0%B0.....0%B0%D0%BC
|
koliko je pouzdano ovo sto je napisano 
