offline
- ds69
- Počasni građanin
- Pridružio: 29 Dec 2012
- Poruke: 793
|
Чланак са РИА Новости, који је написао познати руски новинар и политиколог, Виталиј Третјаков, на тему Марије Гајдар, руске опозиционарке и новоименоване помоћнице за социјалне послове губернатора Одеске области, Сакашвили, иначе кћерке некадашњег премијера и министра владе РФ Јегора Гајдара (1991-94.). Жена је до именовања у Одеси, које се у Русији доживљава као издаја, иначе била корисница велике председничке донације за своју НВО. Текст је на тему нове политичке праксе последњих година у Москви: корумпирања опозиционара. За оне који слабије разумеју руски превешћу део текста:
http://ria.ru/columns/20150722/1142333908.html
Има и други резон - високи, који одговара постулатима политике као науке и историјском искуству. Тај постулат је познат одавно, звучи у последњој транскрипцији - захваљујући "Куму" Марија Пуца: држи пријатеље близу себе а непријатеље још ближе.
Пријатељ те и тако воли без користи и помаже, за шта га наравно, треба с времена на време и стимулисати не само узајамном љубављу, него и неким мање значајним материјалним средствима.
А непријатеља треба привити на груди како је могуће јаче, и ако се не посрећи да се удави у загрљају, е тада му се морају регуларно давати паре, синекуре (дужности без великих обавеза, које доносе леп приход), чак високе дужности и финансирати његова средства масовних информација. Иначе се он може прозлити, ујединити са другим твојим непријатељима и ударити те из позадине, што је и теоријски немогуће ако га држиш у грудима, тј. директно пред собом.
А они најоштрији, којима је име - легија, научили су и да уцењују власт. Пробај да им не даш новац - тражићемо од Запада! Пробај да даш мало - окривићемо власт да флертује са "фашистима, хомофобима, стаљнистима и с љубитељима Ивана Грозног". У најгорем случају - плашићемо народ претњом усисивања Русије од Кине и уопште свакаквом "азијатштином", посејаном у Кремљу уместо "европских вредности", у које се, природно, сврстава и старање о опозицији по мери њеног споственог апетита. А апетит, он стално расте. Ако и то не помогне, следи последњи, новомодни аргумент: ми ћемо вам у Москви мајдан направити... Као правило на том аргументу се ломе и најжешћи и најалавији (или најревноснији) представници власти.
На крају, све више у последње време јавном истрагом прихватања опозиције на груди власти је почело масовно продирање опозиционара у власт, притом не неким баналним и отвореним парламентарним путем (ту наша власт само држи, нејасно зашто, бескомпромисну одбрану) већ закулисаним, кулоарним, тајним путевима.
И тада код простих и не превише простих људи ничу разумна питања. А колико се искрено наша власт озлојеђује на "деструктивну активност" опозиције? Не налази ли се она с њом у од друштва тајној вези? И чак питање, у последње време све чешће и чешће звучеће: не припремају ли неки противници Путина унутар саме власти преврат против њега, због чега и као последицу, сами и помажу јавном им критиковану опозицију, дали тајно од Путина, дали под изговором да "помагана опозиција није тако опасна, као она без средстава, или она која се помаже од западних донација"?
Из чланака у средствима масовног информисања, неравнодушним на то, савршено није јасно, коме и зашто, осим саме Марије Гајдар и њених сарадника, треба њен фонд "социјално питање", којем је већ била додељена "председничка донација" од 2,8 милиона рубаља. Није јасно чему је тај фонд намерен, јер је чак и не почевши делатност, занимао се само исплатом зарада својим сарадницима и "стварањeм сајта".
|
