|
Наши медији, имајући довољно материјала за више дана са локалним и регионалним темама, су слабо испратили узалудан сусрет тзв. Нормандијске четворке, састанка министара иностраних дела Француске, Немачке, Русије и Украјине, 3. марта 2016. године у Паризу.
Како ствари стоје, Украјина хоће да разговара само о контроли границе између ДНР/ЛНР и Русије и изборима по свом законодавству. Уставне промене, посебан статус, амнестија и остало договорено у Минску фебруара 2015. године их изгледа више не занима. На предлог Русије, Немачке и Француске да се у јуну одрже избори, украјински министар Климкин је рекао да не могу говорити на ту тему без контроле границе. Као да је сада јул 2014. године. Климкину узгред није било пријатно када је на званичном фотографисању стајао поред Лаврова јер су домаћини случајно или мање случајно тако поређали заставе. Екстремним национализмом оптерећена већина депутата садашњег састава Врховне Раде није и неће моћи донети измене Устава, који би омогућили наставак мировног процеса договореног у Минску. Процене аналитичара Павела Рудјакова на про-руском РИА Новости украјина (РИАН) су да до лета нема никаквих шанси за било какав помак у налажењу дипломатског решења. Не треба заборавити ни главне "суфлере" украјинске власти. Њима у овом тренутку, а када би могли, верујем и заувек одговара руско-украјински сукоб у било којој "продуженој" или "ниског интензитета" варијанти.
Украјинце су на овом састанку наравно занимали детаљи око прекида ватре, размене заробљеника...
Очигледно је да садашњу украјинску власт и прекоатланског "савезника" занима задржавање статуса кво, фактичко замрзавање конфликта и консолидовање озбиљно посрнуле украјинске владајуће коалиције. Потребна је и консолидација озбиљно посрнуле украјинске националистичке пропаганде. Особито у светлу посрнућа ЕУ, и таквих шамара Украјини као пре неки дан од Јункера лично, да ће ући у ЕУ за отприлике 20-25 година.
За одржавање "борбеног елана" разних националистичких група (Грађански корпус пука "Азов", Десни сектор, разна удружења ветерана или активиста око донбаског рата...) се наравно увек има новца у кешу како у самој амбасади, тако и у одељењу агенције, коју руси зову ЦРУ, за Украјину. Свеже завршена блокада руских шлепера на граничним прелазима је само пример.
За разлику од неких других народа, којима су након највећег кровопролића у XX веку изузетно добро дошли и помогли у очувању независности како "труманова јаја", тако још боље овеће количине у наведеном рату искоришћеног, али употребљивог оружја, Украјина не може да рачуна на озбиљнију помоћ у оружју, а уместо неког савременијег облика обећаних "Труманових јаја" су по свој прилици добили онај други део од "сувог генија", нобеловца, Џоа Б. и утовљене Нуланд. Нисам први који ће написати да су они и њихове обавештајне агенције изузетни таленти за свргавање разних историјских непријатеља да би потом од "пријатеља" створили много горе од оних које су отерали са власти.
Шта ће радити Кремљ, још увек оптрећен санкцијама и ниском ценом нафте? Осим константне пропагандне офанзиве у општим друштвеним мрежама на које је "накачено" бар 80 % становника Украјине, јачања борбене спремности 1-вог и 2-гог корпуса Армије Донбаса, до лета на бојном пољу вероватно ништа. А тада ЕУ има прилику да укида санкције или их продужава. Ако их опет продужи, не треба заборавити утисак да Порошенко лако и брзо "све потписује" када је пробијен фронт као нпр. у Дебаљцеву, фебруара 2015. године. Шта ли би тек потписао на вести да је опет пао Славјанск?
|
