Данас 18. јула 2016. године је једна мања група од 50-так припадника Правог сектора блокирало Литију тј. Крестный ход свештенства и верника Украјинске православне цркве Московске патријаршије у Житомиру. Ради се од западној колони, која се полако креће према Кијеву. Полиција је све то посматрала без намере да се меша, регулишући саобраћај. Циљ нациста-правосека је био да спрече Литију да прође централним улицама Житомира, у којем иначе огромну већину чине православци. Литија је скренула на гробље и потом наставила даље по граду. Како на целој траси Литије од Почајевске Лавре до Кијева нема грко-католика (они су сви сконцентрисани само у 4 крајње западне области Украјине), биће да она смета расколницима из Кијевске патријаршије. Они губе вернике јер подржавају власт и уз власт и рат у Донбасу.
http://ria.ru/world/20160718/1469924263.html
Истим поводом се јуче јавио и Васиљ Грицак, шеф СБУ (служба државне безбедности), са идејама да ова велика црквена литија може дестабилизовати ситуацију у земљи. Упоредио је Сарајевски атентат са литијом и наводним намерама неких сила да нађу свог "Франца Фердинанда" као вероватни повод за интервенцију. Није као и раније Аваков пропустио да понови да ће он све учиинити да Литија прође мирно јер међу учесницима има и верника али и оних који само гледају како би се направили инциденти и изазвала интервенција неке веће силе.
http://ria.ru/world/20160716/1467658729.html
За сада Литију ометају само нацисти. Партији рата у Украјини било какве антиратне акције никако не одговарају. Међутим за сада свештенство и верници учесници Литије не показују неку посебну дозу страха. Заиста велики број људи се Литији придружује на кратко током проласка кроз градове и села јер кажу анкете да је бар 75 % становништва за прекид рата под било каквим условима.
Видео:
https://www.youtube.com/watch?v=oGmlII3igWM https://www.youtube.com/watch?v=EcCOqDPG0Tc https://www.youtube.com/watch?v=QY_AliH5uRw https://www.youtube.com/watch?v=cX7kDh4o6dA
Прочитао сам ово раније и мислио да је глупост, па сада када видим ове колене, присетих га се.
Можда је превише "јак" текст, али ај га објављујем јер ме ово марширање верника некако асоцира на то.
Не знам само да ли све ово о нападима на манастире и цркве тачно.
И да ли је толики раскол између цркава Руске и Украјинске, и каква им је подршка народа.
Украјина пред формирањем православних братстава са милионима спремних да бране веру?
ТАКВА БРАТСТВА СУ У 14. И 15. ВЕКУ БРАНИЛА ЗЕМЉУ ОД УНИЈАЋЕЊА (КАТОЛИЧЕЊА)
• Ситуација у Украјини веома личи на ону у којој су се нашли наши преци. Земља се налази под контролом друге државе. Многи у Украјини имају осећај да је њихова земља окупирана. Стално се дешавају отимања храмова, све су упорнији покушаји да се црква стави под контролу. Дошло је време да се окренемо историјском сећању на оснивање братстава за одбрану вере на западној Руси
• У свакој епархији треба формирати свој одред који може да се окупи за неколико сати и крене у било које одредиште Украјине. Дојадило је гледати како снагатори у маскирним униформама растерујући паству хватају свештенике за врат и избацују из сеоских цркава
• При најмањем покушају отимања неког храма - припадници братстава били би дужни да из суседних крајева крену у помоћ. Хиљаде чланова братстава. Могуће је уклонити и заплашити хиљаде, али није могуће милионе. Ако се данас одбрани мали сеоски храм, онда ће сутра људи моћи да се одбрани читава Црква
• За организовање православног покрета није потребан велики новац. Иако нисам нарочито укључен у црквене послове, ипак, лично познајем огроман број људи који би активно учествовали у таквом покрету. За мене не би био велики труд да тако нешто организујем и финансирам да могу да се вратим у Украјину
Пише: Олег ЦАРЈОВ, познати украјински политичар, председник екс-парламента Новоросије
ВЕЋ сам писао да у Украјини планирају да „одиграју партију“ на рачун вере.
У Врховној Ради регистрован је закон који ће, ако буде донет, ставити под контролу државе православну цркву у Украјини. А по читавој земљи се и без тога дешавају многобројна отимања православних храмова.
Citat:Уз сву драматичност укупне ситуације, то за Украјину није новост, није први покушај да се унесе раздор у православну цркву и нису први пут православци у Украјини изложени прогонима.
У западној Руси - на територији данашње Украјине - таква ситуација била је у четрнаестом и петнаестом веку када је католичанство потискивало православље. Управо тада су у многим градовима на нашим западним периферијама организована бројна православна братства као одговор на прогањање власти и издају епископа који су били спремни да са читавим епархијама прелазе у унијате.
Православна братства такође су организована као заједнице занатлија на бази Магдебуршког права. Такве заједнице организоване су при црквама, али су по правилу добијале благослов лично од Патријарха.
Познате заједнице добијале су од њега право ставропигије, односно, директног потчињавања само Патријарху.
Братства су била независна од храмова и локалних свештеника, што је било значајно тада, када су многи предстојатељи наше цркве били склони да подлегну притиску. Познато је да су на Руси елите у поређењу са обичним људима одувек биле више склоне издаји.
Главни циљ таквих братстава био је - очување вере. Она су такође штампала књиге, одржавала православне школе, помагала црквама, бринула о болеснима. Веома позната постала су братства: Лавовско, Виленско, Луцко, Минско и Могиљевско.
Ситуација у Украјини веома личи на ону у којој су се нашли наши преци. Земља се налази под контролом друге државе. Многи у Украјини имају осећај да је њихова земља окупирана. Стално се дешавају отимања храмова, све су упорнији покушаји да се црква стави под контролу.
Чини ми се да је дошло време да се окренемо историјском сећању на оснивање братстава за одбрану вере на западној Руси.
У Украјини постоји огроман број верника, људи који се придржавају православних канона. Задатак братстава био би да их - обједини.
Човека који верује немогуће је победити. Њега неће зауставити губитак живота, тим пре, имовине. Не може се зауставити заједница људи који су уверени у своју веру и правду.
Треба почети од одбране. Неопходно је окупљати групе људи који су спремни да троше време и новац за одбрану праведне ствари. У свакој епархији треба формирати свој одред који може да се окупи за неколико сати и крене у било које одредиште Украјине.
Дојадило је гледати како снагатори у маскирним униформама растерујући паству хватају свештенике за врат и избацују из сеоских цркава.
При најмањем покушају отимања неког храма - припадници братстава били би дужни да из суседних крајева крену у помоћ. Хиљаде чланова братстава.
Могуће је уклонити и заплашити хиљаде, али није могуће милионе. Ако се данас одбрани мали сеоски храм, онда ће сутра људи моћи да се одбрани читава Црква.
Сазнао сам да су Американци саставили списак од триста људи које је требало уклонити из Украјине.
Из земље су отишли, ухапшени су или убијени многи од оних који су могли да стану на чело протеста.
За организовање православног покрета није потребан велики новац. Иако нисам нарочито укључен у црквене послове, ипак, лично познајем огроман број људи који би активно учествовали у таквом покрету.
За мене не би био велики труд да тако нешто организујем и финансирам да могу да се вратим у Украјину.
Сада је ствар спасавања Украјине у рукама оних Украјинаца који су у Украјини остали.
Мој добар познаник, Андреј Кормухин, основао је у Русији организацију која спада у православно братство. Чим су организовали „Сорок сороков“ (сорок - 40, арх.: мноштво цркава) да би штитили и помагали изградњу храмова - у покрет се одмах укључило десет хиљада људи. Велики број људи желео је да учествује у тој праведној ствари.
Сигуран сам да би тако било и у Украјини. Истина, ризици су велики, али је циљ важнији.
Према житију преподобног Сергија Радоњешког, уочи Куликовске битке кнез Дмитриј добио је од преподобног не само благослов, него и два добровољца - два монаха бојарског рода, који су пожелели да крену с њим, да би на бојно поље дошли не само са крстом, него и са мачем. Та имена - Пересвет и Ослаб - ушла су у историју.
Увек пре озбиљних искушења у одбрану Отаџбине и вере устају сви који могу - са крстом и мачем.
Чини ми се да је и сада таква ситуација.
Да ли ће народ савремене Украјине моћи да понови подвиг својих предака и одбрани Отаџбину и веру?
На Википедији на украјинском у чланку посвећеном религији се налазе карте које на основу броја црквених општина презентују однос свих религија. Информација је прилично нетачна, јер неке од протестантских религија тамо оснивају општине са свега неколико чланова.
Ипак је чињеница да Украјинска Православана црква Московске патријаршије има око 12.000 црквених општина а расколници из две после 1992. отцепљене УПЦ (Кијевски ппатријархат и тзв. Аутокефална црква) немају ни 6.000 парохија заједно.
Интересантно је да у 3 западне области са грко-католичком већином (Лавов, Тарнопољ и Франковск) има и најмање 30-35% православаца. У Закарпатју су православци можда чак и бројнији од грко-католика. Занимљиво је да су у некада већинској грко-католичкој зони као што је Черновецка област, они сада у великој мањини. То само сведочи да се један део верника које је РПЦ после II Светског рата преузела од грко-католика (они су стављени ван закона после 1946. године, а све њихове цркве додељене РПЦ), нису вратили у некадашњу веру.
На југо-истоку и југу у којима се доминантно говори руски, православних је вероватно и мање него атеиста и дан данас. Да није било жена, не би их ни било. Одговорно тврдим. У Харкову је један велики храм у центру града још увек у функцији филхармоније. Ипак је већина православних цркава обновљена, много других из темеља подигнуто и све изгледају заиста беспрекорно. Расколника из Кијевског патријархата у граду нема, али има у неколико мањих места, даље од Харкова.
Социолошко истраживање објављено на крају википедијиног чланка о религији у Украјини на украјинском, наводно урађено са 2014 на 2015. годину је особито лажно и чак обојено у боје украјинске заставе. 55 % православних верника расколника у Харковској области а немају ни једног свештеника у граду већем од Београда! Расколници Кијевског патријархата имају свега 12 сеоских парохија. Расколници су са свог сајта уклонили своју организацију јер би се из ње видело колико их нема на југо-истоку и југу Украјине. Раније су се такве информације могле добити кликом на карту свих епархија. У очекивању подршке власти, јер се надају да ће им она помоћи да силом преузму све од Московске патријаршије, неће да се брукају реалношћу. Ко мало боље погледа њихов сајт видеће да је и на њему мешавина руског и украјинског језика. Како је ко од уредника знао да напише.
Занимљив чланак на РИА Новости Украјина, који је написао Андреј Ваджра о (не)перспективама украјинске гасне транзитне мреже са конкретним подацима. Украјински Нефтогаз је изашао са планом да повећа цену транспорта руског гаса са 2,73 долара за 1000 кубика на 100 км на 4,9 долара за исту релацију. Плус траже од руса да се обавежу да ће свих 110 милијарди транспортовати кроз Украјину, а ако не буду да плате свих 7,91 долар за 1000 кубика на 100 километара. Руководство руског Газпрома неће ни да чује за такве уцене. Сваке године украјинцима се плати око 1,5 милијарду долара за транзит. Укупна пропусна моћ украјинске мреже је око 110 милијарди кубних метара гаса, али последњих пар година протече 59,4 односно 67,1 милијарда кубних метара.
Главни проблеми за Украјинце су већ почели. Упркос противљењу балтичких земаља, Пољске, чак Хрватске, почела је изградња Северног тока-2. У пројекту учествују Гаспром са 50 % и европски гиганти E.ON (компанија-кћерка BASF), Wintershall, OMV, ENGIE и Royal Dutch Shell са по 10 %. Након завршетка овог пројекта у Немачку ће испод Балтика стизати 55 милијарди кубика гаса из Русије. Цена протока гаса ће бити око 2,1 долар за 1000 кубика на 100 километара. Цена пројекта је око 9 милијарди долара.
Немачка ће постати главни дистрибутер руског гаса у Европи са 110 милијарди кубика протока кроз 4 цеви Северног тока (55 милијарди већ протиче кроз 2 цеви Северног тока 1 и исто толико кроз двојку). По речима Алексеја Милера (директор Газпрома), Украјини ће после 2020. године остати да транспортује до 15 милијарди кубика природног гаса, што значи до 25 % оног што сада пролази транзитом или свега 13-14 % капацитета.
Без Украјине ће узимајући у обзир Белорусију и Пољску тада Газпром и Русија моћи транспортовати око 173 милијарде кубика гса.
Будући да је украјинска транспортна мрежа изграђена још 1977. године у време Совјетског Савеза, у њу по процени аутора чланка треба уложити 6,5 милијарди долара за ревитализацију цеви и остале инсфраструктуре.
Ако се неким случајем деси обнова пројеката Јужни ток и везано за исти пројект и пројекат Турски ток, што још увек није искључено, Украјина као земља неће уопште бити у прилици да учествује у транзиту руског гаса. Аутор на крају каже да ће тада морати цео ситем да распродају у металолом како они зову метални отпад својим железарама.
Покушај Украјине да до 2020. године уцењује Русију или неке моћне европске земље заустављањем транзита би вероватно био третиран као разлог за рат и војну интервенцију, исто као што би неки напад на Северни ток моментално изазвао жестоку војну реакцију и Русије и Немачке.
Колико је политика како ми кажемо најобичније .....ње се из претходних информација заиста добро види. Немци и њихови медији често трубе о руској опасности, опасности за мале балтичке државе и сличне, са НАТО усаглашене пропагандне матрице, а са друге стране себе доводе у статус главног дистрибутера руског гаса за Европу и омогућавају себи да у неком тренутку могу да се потпуно ограде од рецимо Британаца и Норвежана, који добрано снабдевају Западну Европу гасом, ако би покушали са њиховим уцењивањем.
Па се онда неко чуди што санкције Русији нису продужене на годину већ само на 6 месеци, а медији извештавају да је то тако због тврдог става Француске или Италије.
http://rian.com.ua/country/20160715/1013192106.html
У Украјини су јуче одржани допунски избори у 7 једномандатних округа за Врховну Раду. По речима политиколога Руслана Бортника десила се тактичка победа Блока Порошенко и стратегијски пораз истог. У условима мале излазности (негде и ниже од 16 %) су на 5 места победили или кандидати партије Укроп, Народна воља или независни (сви повезани овако или онако са председничком администрацијом), а у две изборне јединице је победила Баткившћина Јуљке Тимошенко. Међутим званични кандидати БПП су свуда били далеко од победе. Забележено је масовно поткупљивање бирача и да иду и да не иду на изборе. Међутим у условима опште кампање, по мишљењу Бортника, је таква ситуација немогућа јер се не може ни застрашивати ни корумпирати већи део народа. По његовом мишљењу бренд у смислу политике са именом Порошенко је дефинитивно пропао и под његовим именом кандидат све теже може бити изабран.
Други политиколози које цитира РИА Новости Украјина као Павлив или Погребински саветују Порошенка да што пре распише изборе јер ће после зиме морати да размишља како да његови кандидати уопште пређу цензус од 5 % за ону другу половину посланика која се бира по пропорционалном систему.
http://rian.com.ua/columnist/20160718/1013339401.html
