offline
- Danko SVIK VRS
- Mod u pemziji
- Pridružio: 19 Maj 2009
- Poruke: 4980
- Gde živiš: Beograd - Srbija; Novi Grad - Republika Srpska
|
http://www.rtv.rs/sr_lat/svet/sad-i-rusija-teske-reci-prazne-pretnje_466288.html
02. mart 2014. | 00:00 → 15:02 | Izvor: Beta
Čitaj mi
SAD i Rusija: Teške reči - prazne pretnje
VAŠINGTON - Uprkos upozorenjima Bele kuće da će Rusija “platiti cenu” vojne intervencije u Ukrajini, zapadni analitičari ocenjuju da su mogućnosti američkog predsednika Baraka Obame i njegovih evropskih saveznika da "naplate" Vladimiru Putinu "ograničene".
"Njujork tajms" upozorava da "neće biti tako lako" naterati Rusiju da "plati" za ulazak na Krim. "Novija istorija pokazala je da je Rusija, kada su 'na stolu' njeni interesi, voljna da plati cenu", primećuje list.
I pre nego što je ruska vojska zvanično ušla na Krim, Obama je sa saradnicima razmatrao kako da odgovori, pa je predloženo otkazivanje predsedničkog putovanja na samit u Rusiji u junu, "odlaganje u fioku" mogućeg trgovinskog sporazuma, izbacivanje Moskve iz G8, prebacivanje američkih ratnih brodova u region:
"Na meniju su bile iste akcije koje su ponuđene i predsedniku Džordžu Bušu 2008. godine, kad je Rusija ušla u rat sa Gruzijom... a pokazalo se da su 'kratkog daha' i marginalnog efekta."
Beta/AP (Evan Vucci)
Međutim, zapaža njujorški dnevnik, Putin je već pokazao da ga cena međunarodnog ugleda Moskve neće zaustaviti: "Pošto je upravo bio domaćin Zimskih olimpijskih igara u Sočiju, mora da je shvatio da je 'bacio' sedam godina i 50 milijardi dolara u nastojanju da uglača imidž Rusije. Očigledno je izračunao da nikakva diplomatska šteta nije teža od onoga što vidi kao ruski istorijski interes u Ukrajini, kojom je Moskva vladala do raspada Sovjetskog Saveza 1991."
Putin će sada, po proverenom receptu, kao u Abhaziji i Južnoj Osetiji, od Krima napraviti de fakto enklavu lojalnu Moskvu, a "Njujork tajms" ističe da, s druge strane, "Bela kuća brine da bi kriza mogla da eskalira i da će možda cela istočna Ukrajina, u kojoj se govori ruski, pokušati da se otcepi".
Primećujući da je "teško vršiti pritisak na Rusiju", list podseća da Moskva ne mora da brine o Savetu bezbednosti UN, u kojem ima pravo veta. "Kao glavni izvor prirodnog gasa za veći deo Evrope, Moskva ima adut kartu u odnosu na mnoge američke saveznike."
"Šta možemo da učinimo? Govorićemo o sankcijama. Govorićemo o 'crvenim linijama'. U suštini, izluđivaćemo sami sebe. A on će sve posmatrati sa strane. On zna da niko drugi ne želi rat", kaže Fiona Hil iz Brukings instituta, koja je bila jedan od vodećih obaveštajnih zvaničnika SAD u Rusiji u vreme ulaska ruskih trupa u Gruziju.
"Vreme je na Putinovoj strani"
Kao da želi da podvuče ovu poentu, Putin je juče zatražio i dobio odobrenje od gornjeg doma ruskog parlamenta, da koristi rusku vojsku, ne samo u proruskoj autonomnoj regiji Krim, već širom Ukrajine, piše Asošiejted pres i dodaje da se sve to dešava samo dan pošto je Obama upozorio da bi svako kršenje "suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine bilo duboko destabilizujuće".
Džejms Džefri bio je pomoćnik savetnika za nacionalnu bezbednost i avgusta 2008. prvi je obavestio Džordža Buša da ruske trupe ulaze u Gruziju, a danas se seća kako serija diplomatskih odgovora SAD tada nije zaustavila Putina. Džefri smatra da bi Bela kuća sada trebalo da predloži da NATO rasporedi snage na poljsko-ukrajinsku granicu, da bi "povukao liniju".
"U ovom trenutku, ništa ne možemo da učinimo da spasimo Ukrajinu. Sve što možemo da učinimo jeste da spasimo Alijansu", smatra Džefri.
Hil kaže da ruski lider sada jednostavno može da čeka jer, kaže, "vreme je na Putinovoj strani".
Agencija AP podseća da Ukrajina nije članica NATO, pa SAD i Evropa "nemaju obavezu" da je štite, a "šira međunarodna akcija kroz UN nemoguća je, jer Rusija kao stalna članica Saveta bezbednosti ima pravo veta".
"Bilo je teških reči iz SAD i drugih NATO zemalja. Ali, to su prazne pretnje. Zaista ne može mnogo da se učini da bi se uticalo na ovu situaciju", smatra ruski vojni analitičar iz Londona Kjer Gils.
"Putinovi potezi sigurno će produbiti tenzije u već problematičnim odnosima sa Obamom, koji se borio da pronađe formulu da navede ruskog lidera da promeni svoju računicu po bezbroj pitanja", ocenjuje AP.
Beloj kući neophodan Kremlj zbog Sirije, Irana, Avganistana…
Kako agencija ocenjuje, Putinovi potezi će zasigurno produbiti tenzije u njegovom ionako zategnutom odnosu sa Barakom Obamom, koji nastoji da ubedi ruskog lidera da promeni stav u pogledu brojnih pitanja.
Americi će biti teško da kazni Rusiju zbog Ukrajine i drugih stvari, zato što je Beloj kući neophodna saradnja Kremlja, kako bi se zaustavio građanski rat u Siriji, izdejstvovao sporazum sa Iranom o nuklearnom programu te zemlje, i kako bi SAD mogle da izvedu iz Avganistana svoje vojnike i vojnu opremu preko ruske teritorije.
"Suočavamo se sa teškim izborom - da kaznimo Rusiju i da time praktično kaznimo sami sebe", rekao je Endrju Kačins (Andrew Kuchins), direktor ruskog programa pri vašingtonskom Centru za strateške i međunarodne studije.
Obama "igrao na kartu" Putinove sramote
Obama se ranije koristio izmenama planova svojih putovanje za pritisak na Rusiju, nadajući se da će se Putin poviti pred mogućnošću da, zbog nedolaska američkog predsednika, doživi diplomatsku sramotu.
Tako je Bela kuća pretnjom otkazivanja bilateralnog sastanka Putin - Obama pokušala da ubedi Rusiju da isporuči Edvarda Snoudena Americi. Kada je Kremlj ovom bivšem službeniku Nacionalne bezbednosne agencije SAD odobrio azil u Rusiji, Obama je otkazao sastanak sa Putinom, ali je ipak došao na jedan međunarodni skup u Sankt Peterburgu.
Američki zvaničnici kažu da sada razgovaraju sa evropskim zvaničnicima o mogućnostima da Obama i drugi lideri Zapada ne dođu na samit Grupe osam, koji je zakazan za jun u ruskom gradu Sočiju, poprištu nedavno završenih Zimskih olimpijskih igara.
Evropska unija se bavi sopstvenim, unutrašnjim problemima
Bela kuća, kako piše AP, ne razmatra ozbiljnije američko vojno mešanje u Ukrajini. Obama je prekjuče, u pažljivo sročenom saopštenu, izbegao da kaže da bi destabilizovana Ukrajina postala pretnja po nacionalnu bezbednost SAD. Umesto toga, samo je rekao da takva Ukrajina "nije interesu ni Ukrajine, ni Rusije, ni Evrope".
Evropski zvaničnici jesu izrazili zabrinutost zbog ruskog vojnog uplitanja u Ukrajini, ali su bili određeni u pogledu načina da se Putin zaustavi ili kazni.
Evropska unija se, kako ukazuje AP, bavi sopstvenim, unutrašnjim problemima, i nevoljna je da potpuno prihvati Ukrajinu ili da rizikuje ekonomske posledice konfrontacije sa Rusijom, koja joj je jedan od najvećih spoljnotrgovinskih partnera.
"Svet je na ivici konflikta, čiji se ishod još ne može uočiti", rekao je poljski premijer Donald Tusk, čija se zemlja graniči sa Ukrajinom. On je pozvao Evropu da pošalje "vrlo jasan signal", da neće tolerisati agresivne akte, ali u tome nije bio određen.
U Kijevu, turski ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu pozvao je međunarodnu diplomatiju da učini napor da se smanje tenzije.
|
