|
Vezano za clanak Dragana Petrovica.
Citat:Међутим, и у сиријској кризи и сада у Украјини Француска је од свих европских сила била можда најближа америчкој политици, што је изазвало збуњеност у дипломатским круговима.
Zbunjenost?
Mozda kod onih koji ne vide “slona u dnevnoj sobi”.
Citat:Изузетно критичке изјаве према руској политици у украјинској кризи Карла Билта и Бароза више говоре о идеолошкој и политичкој лојалности европских комесара и службеника глобалистичким центрима моћи, као и чињеници да је Брисел увек приљежнији него стварни европски центри моћи, посебно они Старе Европе (Берлин, Париз, Рим и др.). Поред тога, чини се да Шведска и неке друге скандинавске земље у постојећој украјинској кризи виде и наговештаје своје потенцијалне угрожености из традиционалне руске царске и совјетске политике. Истовремено, свака од савремених криза нама, Србима, до краја разоткрива да ниједан од европских комесара и специјалних намесника који су имали улогу у југословенској кризи и на српским просторима (Ахтисари, Кушнер, Ешдаун, Билт, у нешто мањој мери Овен, Лајчак и др.) није био случајно постављен на то место, одакле је до краја био одан америчкој политици.
Nije lose.
Citat:Посебно је питање Израела, који се није посебно солидарисао са америчком политиком у украјинској кризи, што говори о развијеним односима између Москве и Тел Авива.
Ah.
A, vezano za…..to gore
Citat:Иран је у ситуацији када је већина великих сила забављена украјинском кризом и када је највећи део њих вероватно спремнији него иначе да тражи компромис са Техераном на питању нуклеарног програма.
Nije Ukrajinom zabavljena jedna……sila.
Nema teorije da ta….sila….dopusti Iranu da dobije nuklearno oruzje.
Vezano za to, a nakon citanja:
Citat:Русија је у епицентру украјинске кризе и свакако би знала да цени дугорочно и најмању додатну благонаклоност Техерана у тој ситуацији, која, наравно, неће прелазити дипломатске оквире и привредну сарадњу. Исход кризе у Украјини, може битно изменити однос снага и геополитичку ситуацију у целом Црноморском басену са ширим значајем и на Каспијску регију, па и на макар део Блиског и Средњег Истока. Русија у исто време, заједно са Кином и свакако Ираном, наставља да се бори за праведно решење сиријске кризе, па се украјинска и сиријска криза не могу посматрати изоловано. Оне у ширем смислу превазилазе чак и регионални, па и континентални значај, јер представљају могућност убрзавања преласка светског поретка ка мултиполаризму, за шта је итекако заинтересован и сам Иран.
Истовремено, Иран је у нешто повољнијој позицији да постизањем извесног споразума о нуклеарном проблему – наравно, у оквиру пре свега својих националних интереса – побољша позицију у међународном окружењу. Ипак, јасно је да САД повремено показују спремност за парцијалне и још чешће краткорочне уступке. То би се, нарочито у случају да Вашигнтон успе да за себе повољно реши украјинску и посебно сиријску кризу, заправо могло дугорочно испољити као одскочна даска за нове стратешки још опасније притиске на Иран. Отуда је Иран дугорочно заинтересован да, поред повољног решења преговора о свом нуклеарном програму, у Украјини и посебно Сирији не дође до победе атлантистичких снага. Отуда су Русија, Кина и Иран упућене на међусобну сарадњу и солидарност, пре свега на питању сиријске, али и, тек у нешто мањој мери, украјинске кризе.Ideja:
Rusija intenzivira “Iranski problem” (evo…Iran samo sto nije dobio nuklearnu bombu uz sposobnost gadjanja odredjene drzave u regionu).
E….sad….bilo bi interesantno vidjeti sto je “zapadu” vaznije…dobiti Istok/Jugoistok Ukrajine ili zastititi odredjenu drzavu na Bliskom Istoku.
Neki misle da bi se “zapad” u tom slucaju koncentrirao na Iran….sto bi Rusiji olaksalo posao u Ukrajini.
Glupo, a?
|
