offline
- Pridružio: 02 Apr 2010
- Poruke: 271
|
Израелски виц:
Дођу два бандеровца пред ВЦ и гледају у двоја врата једна са словом М и друга са словом Ж
-Ко иде овде где пише М ?
-Проклети Москаљи (Руси)
-А на ова где пише Ж ?
-Проклети Жиди (Јевреји)
-А где ћемо ми да сере.о?
-Идемо напоље сраћ.мо где ми хоћемо наша је цела Украјина!
Руски хумор.Пре извршеног десанта Руси су послали човека на Крим да се слика са демонстрантима, са јасном метафором:
Где је тај Кличко?
-----------------
-----------------
Русија ће издвојити 6 милијарди долара за Крим. Од којих 5 милијарди долара биће уложено у привреду кроз "инвестициони пројекат", а износ помоћи "за решавање социјалних и економских проблема" ће бити још 1 милијарду.
У овом погледу, Кримска влада гарантује становницима Крима благовремену исплату зарада, пензија и других социјалних исплата. "
http://www.rbc.ru/rbcfreenews/20140302150918.shtml
-----------------
-----------------
Прилог Руског првог канала о бандерашима
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=SnA_VVziwuE
----------------
------------------
@versus
Констатација да су Руси у Јануковичу имали свог човека је погрешна.Једноставно то не стоји.Не бих сада образлагао, да не бих скренуо на политички терен.
За остало се слажем са тобом.Уколико Русији припадне југоисток Украјине, без централног дела и Кијева, то се слободно може оценити као тежак пораз Русије.Тиме би на наплату стигли рачуни вишевековног деловања Ватикана, Пољака, Лењина и другара.
Уколико им остане само Крим без југоисточног дела то би већ била потпуна катастрофа.
Све у свему, док не запуца, централни део са Кијевом остаје у игри.Кремљ показује да је тога свестан досадашњим разумним и одмереним потезима.
Видећемо за годину, две, после најаљених избора и неминовне промене устава (стварање федерације) чији фактор претеже.Издрже ли Рује ове критичне године, средњорочно и дугорочно посматрано, у борби за наклоност Украјине (без Галиције) неће имати конкурента.
-------------
--------------
Citat:МЕТЛОК: САД су себе лишиле права да Русији попују о суверенитету и границама Украјине
СЈЕДИЊЕНЕ Државе су саме себе лишиле - својим држањем на међународној арени - убедљивости при позивању на поштовање територијалне целовитости Украјине – оценио је бивши амбасадор САД у Москви Џек Метлок, који важи за једног од најауторитетнијих америчких експерата за „постсовјетски простор”.
„Руси имају пуно право да тврде да су САД заинтересоване за територијалну целовитост само онда када то одговара њиховим интересима. Оно што су радиле досадашње америчке владе – потврђује да су оне територијалну целовитост игнорисале кад год им је то одговарало, као што су урадиле са Србијом заједно са савезницима из НАТО, створивши државу Косово коју су потом признале. А још су подржале одвајање Јужног Судана од Судана, Еритреје од Етиопије и Источног Тимора од Индонезије”.
„А поводом суверенитета (Украјине), Русија може – наставио је Метлок – указати САД да су упале у Панаму да би ухапсиле Норијегу, да су упале у Гренаду да би спречиле узимање америчких грађана за таоце (мада их нико за таоце није узимао), да су упале у Ирак под измишљеним разлогом да Садам Хусеин има оружје за масовно уништавање. А може Русија указати и на ударе које амерички дронови наносе по људима на територијама других земаља”.
Метлок је свему овоме додао: „Другим речима, држање лекција другима од стране САД о суверенитету и територијалној целовитости може се схватати једино као претендовање на посебна права која се другима не признају”.
Он је, иначе, упозорења која је Вашингтон упутио Русији поводом Украјине назвао „непромишљеним и политички и психолошки”.
„Као и свака друга земља, и Русија је крајње осетљива на сваку страну активност поред својих граница. Претходна републиканска администрација отворено је покушавала да Украјину увуче у НАТО, упркос расположењу већине самих Украјинаца, а ни Обамина то уопште не искључује” – указао је Метлок.
----------------------
---------------------
Одређени малоруски кругови, пре него што је најурен од наци-евро-руље Јанукович Нејаки, залагали су се за референдум којим би се Украјина ратосиљала Галиције.Да би се Русија данас борила за Крим и југоситок, само показује коликих је размера ово пораз.
Citat:21:44 10.01.2014.
ГОРОДЊЕНКО: Дошло је време да Украјина од себе отцепи пет западних области
КИЈЕВСКИ ЕКСПЕРТ ПРЕДЛАЖЕ ДА СЕ ГАЛИЦИЈИ И ВОЛИЊУ - У НАЈБОЉЕМ СЛУЧАЈУ - ПОНУДИ КОНФЕДЕРАЛИ САВЕЗ
-Економски губици од разлаза са Галицијом и другим областима запада Украјине били би ништавни, пошто је сва индустрија углавном сконцентрисана на Југо-Истоку Украјине, а аграрни комплекс у централној Украјини
-Лавовска, Ивано-Франковска, Тернопољска, Волињска и Ривенска област, у којима живи 16 одсто становника Украјине, производе свега 8 одсто индустријске робе у земљи
http://www.fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/goro.....mment-form
Ипак, ако бих морао да се кладим, уложио бих на Русе.
Citat:Са државним пучем у Украјини није се у суштини десило ништа неочекивано. Независна Украјина никад није ни постојала, као ни „украјинска нација“ у западноевропском смислу тог појма; „независна Украјина“ је само бивша Совјетска Социјалистичка Република Украјина, изникла на тлу Малорусије, „западних руских земаља“, арбитрарним одлукама совјетских власти. Основна линија подела ту није подела на Русе и Украјинце, већ на западни, унијатски део – Галичане, и православни – руски и малоруски или украјински део. Таква Украјина је могла да постоји само уз слабу, колебљиву и опрезну централну власт, какву је све до сада оличавао Јанукович, а не као хомогена и централистичка држава-нација. Са пучем од 22. фебруара, који није „национална револуција“ а ни „проевропски покрет“, већ државни удар, организован и подржан споља, од Запада (САД) и НАТО, досадашња Украјина је једноставно престала да постоји. Пучисти у Кијеву, ма колико то сада звучи парадоксално, остварили су тек привремену и несигурну победу, и то не за Украјину, која убудуће неће постојати у овим границама, већ за НАТО. Да би опстали на власти, они би морали да заведу мање или више отворену диктатуру фашистичког типа и спроведу насилну „украјинизацију". Али они за то више немају снаге. Уза све то, таква монстроузна држава морала би бити издржавана и финансијски стално помагана споља, а то једноставно није могуће.
Русија је у овом тренутку добила половину Украјине (без обзира да ли ће се то ускоро остварити релативно мирним путем или ратом). Али Москва тиме не може да буде задовољна, јер би то значило да се границе НАТО померају на Дњепар.
С Јануковичем као легитимним преседником у сопственим рукама, Москва може да игра на највећи улог, а то је Кијев. Положај хунте у Кијеву сваким даном постаје све више неодржив, „евромајдан“ под овим условима више не може да се извезе, а тога је свестан и Запад, који супротно обећањима одбија да пучистима пружи неку конкретну помоћ (финансијску или војну). Време не ради за Америку, а још мање за паралисану кијевску хунту. „Украјинско пролеће“ прети да прерасте у нешто друго: „руско пролеће“, које попут пожара може да се прошири не само територијом Украјине, већ и бившег Совјетског Савеза. Москва, напротив, може стрпљиво да чека расплет с прстом на обарачу.
http://www.standard.rs/index.php/svet/28563-2014-03-04-10-46-30
|