offline
- dobri covek
- Legendarni građanin
- Pridružio: 06 Nov 2010
- Poruke: 11645
- Gde živiš: Vranje
|
- 15Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, Sr.Stat., Georgius, voja64, Markan_23, irkutsk, VJ, virked, deri3891, Cufo, Pendragon09, amaterSRB, A kandic, ssekir75, zlaya011
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Evo, već peti dan kako se na istoku ukraine odvija prasenkov "plan B". Kada bih to morao da opišem jednom rečenicom, opisao bih ga sa "Gde si bio – nigde, šta si radio – ništa".
Pošto mnogo nas ovde znaju bolje šta se tamo dešava od samih aktera, a da ne pričam o tome kako postoji povelika grupa (u koju, grešan, i ja spadam) koja bi "posao završila za tri dana, samo da su na mestu....".
Pa, pošto nismo na mestu ni jednog predsednika (što je, zaista, dobro za mir u svetu...) hajde da barem probamo da se obavestimo. Ko i koliko njih napada region Donbasa, kakve su njihove borbene mogućnosti. Pa i broj, na kraju krajeva.
a) Specijalne jedinice ministarstva unutrašnjih poslova "Alfa". Radi se o jedinicama koje je svaka oblasna uprava imala. Njihov ukupni broj je bio oko 27000. Oni su pretrpeli gubitke ne samo u borbama, jer se dobar deo države otcepio od Kijeva, pa tako i pripadajuće jedinice. Kijev ne može više da računa na jedinice sa Krima, iz Donbasa o još nekih mesta, a procena je da je pre aprila, bez borbi, ukrajina izgubila oko 15% ovog sastava.
Radi se o borcima koji po svojim individualnim kvalitetima prevazilaze borce narodne vojske - opolčenja . Ali i o jedinicama, koje osim par njih nemaju krupniju opremu, vrlo malo oklopnih sredstava. Uostalom, i njihov način upotrebe je u malim grupama, do 50 ljudi. Kao što im je obuka prilagodjena onome što radi svaka specijalna jedinica policije na svetu. A u to ne spada polu-rovovski rat i dugotrajno angažovanje pod artiljerijskom i minobacačkom paljbom. Što je dokazalo razbijanje nekih od ovih specijalnih jedinica u ranijim fazama sukoba.
Ukupni broj trenutno raspoloživih boraca ne prelazi (prema raznim procenama) 1500 ljudi. Od toga se u samoj "ATO" može angažovati ne više od trećine, dakle oko 500 boraca, u manjim odredima, do 50 boraca.
b) ministarstvo unutrašnjih poslova je pre sukoba brojalo, po formaciji, oko 240.000 ljudi. Bez obzira što ih ruski ili ukrajinski jezik naziva "voenoslužajšim", radi se o običnim policajcima sa ulica, sudskoj i zatvorskoj straži. A priznajte i sami, da lov na secikese (na krupnije izgleda i nisu smeli da udare...) i čuvanje opštinskih javnih zgrada nije Bog zna kakva priprema za ratna dejstva. Osim toga, gubici su bili preveliki još pre početka bilo kakvog angažovanja. Nisu samo izgubljeni policajci sa Krima i Donbasa, već i oko 20.000 njih koji su "pali na ispitu patriotizma" i bili isterani sa posla od strane novih vlasti. I ova struktura je pretrpela znatne gubitke usled penzionisanja i ostavki.
Jedino što je u tom sistemu možda i sposobno za borbena dejstva su odredi "Berkut", koji su bili formirani u bataljone i samostalne čete opremljene sličnom opremom kao i odredi "Alfa". Ali samo otcepljenjem Krima i u Donbasu, "Berkut" je izgubio 3 od 7 bataljona i 1 od 19 samostalnih četa. Ukupno oko 700 od 4000 ljudi. U ostalim jedinicama su od februara bili prisutni masovni zahtevi za penziju, ostavku ili samoudaljenje sa dužnosti i gubitak posla.
U takozvanoj "ATO" ove jedinice daju svoj doprinos sa ne više od 1500 boraca. Ostalo se mora držati u rezervi i u mestima stalnog boravka zbog redovnih poslova policije, eventualne popune i rotacije.
U prvoj fazi ove jedinice su bile angažovane u takozvanim kaznenim bataljonima i podnele su velike gubitke. Istovremeno njihov borbeni kvalitet je znatno pokvaren, da ne kažem uništen mešanjem sa "prvobrocima majdana" (što bi vredjalo svakog punokrvnog policajca bilo gde na svetu, a ne samo u ukrajini). Bivši borci MVD, pre svega "Berkuta" iskorišteni su i za formiranje bataljona nacionalne garde.
U sastavu MVD ukrajine, postojale su brigade i pukovi, patrolni bataljoni i slično, ukupnog brojnog stanja oko 29000 u miru. Pri tome se pojam brigada i puk koristi samo kao organizacioni. Generalno, od njih je formiran deo jedinica nacionalne garde koja se angažuje na istoku zemlje. Po bataljonima, ili bolje rečeno, po bataljonskim borbenim grupama. Ukupno oko 1500 ljudi u 7-8 borbenih grupa. Njihova osnovna namena je, izgleda, patroliranje, kontrola teritorije "blok-postima" i kontrolno propusna služba na putevima. Kvalitet ovih jedinica je upitan, jer se one i u "svojim" gradovima koriste za mirnodopsku službu, bez vanrednih okolnosti.
Najčešće praćenje raznih konvoja sa interesantnim i važnim teretom, pratnja i obezbedjenje prostora
prilikom prolaska važnijih ličnosti, kontrola reda i mira na utakmicama "Š" lige i slično. Oprema laka, nedovoljna za bilo kakva borbena dejstva. Ista ta oprema je preneta i u jedinice NGU, što i ne garantuje bog zna kakve borbene rezultate.
Oružane snage ukrajine su u miru brojale oko 170.000 ljudi. Od toga popunjenost je bila oko 80%, a od postojećih vojnika i do 25% formacijskih mesta su zauzimale žene. Svi znamo šta je vlast uradila sa vojskom u proteklih dvadesetak godina, a poslednjih deset posebno. Takodje znamo i šta se desilo sa prvim pokušajem mobilizacije i koliko se ljudi odazvalo. Čak i kada je saopšteno da je cilj da se postigne odziv rezerve od 90%, mobilizacija je trajala gotovo mesec dana.
Posebni biser u oružanim snagama ukrajine čine teritorijalni bataljoni. Ni jedan izvor, koji je meni bio dostupan, ili dostupan svima nama nije mogao da da precizan broj tih jedinica. Njihov broj je od nekoliko do 35, a najverovatnije je da će svaka vojnoupravna oblast dati po jedan. Iako broj oficira treba da bude oko 60 po bataljonu, mnogo mesta zauzimaju "sotniki" majdana. Njihova popuna takodje. Osim toga, ovi bataljoni su daleko od formacijskog broja bataljona, te najčešće broje oko 250 ljudi, što je pola bataljona.
Njihov vek trajanja je, zahvaljujući "stručnim" komandirima(za jednoga kažu da nije uspeo da, svojevremeno, položi ispit za desetara graničara posle godinu dana obuke, pa je morao da ponovi obuku) veoma kratak (bataljon "Ajdar" je postojao samo 7 dana, pretrpeo je više od 50 posto gubitaka, pa će biti formiran još jednom, a bataljon "Donbas" je do sada, ukoliko se nisam zabrojao, doživeo tri reinkarnacije)
U zonu dejstava je poslato oko 5 ovih bataljona, koji uglavnom, zbog malih borbenih kvaliteta obavljaju službu obezbedjenja u delovima oblasti koja je pod kontrolom kijevskog režima.
Najveći teret u antiterorističkoj akciji moraće da podnesu jedinice kojima tu uopšte nije mesto, jer im je borba sa "terorističkim grupama" poslednja ili medju poslednjima na listi prioriteta. A to su mehanizovane brigade ukrajinske vojske. U suštini, one mogu da formiraju bataljonsku borbenu grupu sastava jedan mehanizovani bataljon, ojačan sa jednom do, redje, dve čete tenkova, snajperskom i izvidjačkom četom, baterijom do diviziona brigadne artiljerije i baterijom VBR. Naravno i delom pozadinskih jedinica. Ostatak brigade, uključujući i komandni deo, ostaje u stalnim mestima lociranja, uz rezervu od par četa tenkova i mehanizovane pešadije, a u cilju rotacije. Sastav ove "rezerve" i rotacija jedinica su veoma zavistni od odziva na drugi talas mobilizacije, za koji čujem da je u toku i da ide ništa bolje (po nekim izvorima i gore) nego prvi.
U ovoj fazi, do 10 (trenutno ih ima  ovakvih bataljonskih taktičkih grupa može biti formirano i rasporedjeno u zoni dejstava , a u kasnijim fazama (koje se očekuju) još 8 ovih grupa. Ovakve grupe brojčano prevazilaze jedinice opolčenja, njihova vatrena moć je višestruko veća, Jedina kočnica i ograničavajući faktor borbenoj vrednosti ovih grupa je opšte stanje ukrajinske vojske, svima nama poznato. Osim manjeg dela oficira, uglavnom starijih, nema mnogo iskustva, tehnika je dotrajala, v eoma često izgleda samo borbeno (a ne i tehnički) ispravna
Vazdušno desantne brigade ukrajine daju po tri borbene grupe, osim 25. brigade koja ima, zbog gubitaka, samo dve BG. Sastav ovih grupa je slabiji nego onih iz mehanizovanih brigada, ali su vojnici (ili bi barem trebali da budu) boljeg kvaliteta, većeg borbenog iskustva. Pukovi specijalnih snaga daju po dve borbene grupe. Osnova ovakvih "lakih" borbenih grupa je padobranski, vazdužno-prenosni ili specijalni bataljon i pridate jedinice i broji tri slabije ili dve "punokrvne" čete. U ovim sastavima komandi deo puka ili brigade i po jedna kompletna borbena grupa su u mestu stalne lokacije, radi rotacije. Sastav ovakve grupe broji 200-400 ljudi, u koje su uračunati opslužujući delovi, a podržavaju ih jedinice cevne i raketne artiljerije iz sastava artiljerijskih brigada.
Borbeni sastavi za podržku su formirani iz sastava artiljerijskih brigada, grupisani su na nekoliko mesta (jedno od njih je Karačun...) radi objedinjenog komandovanja. Broje nekoliko diviziona cevne artiljerije svih vrsta i nekoliko baterija raznih tipova VBR.
Ukupno je u zoni dejstva zadejstvovano do 10 teških i oko 14 lakih borbenih grupa, sa ukupnim efektivom od oko 20.000 ljudi.
Rezerva snaga "ATO" je sastavljena od jedinica 28.mehbr (Nikolajevsk i Herson), 3. bataljona NGU, jedan mehanizovani bataljon 51.mehbr (Nikolajevsk), specijalni bataljon MVD "Azov", 17.tbr i
92.mehbr u rejonima stalnog razmeštaja. Ukupna snaga ove rezerve broji oko 6500 ljudi i oko 150 orudja cevne i raketne artiljerije.
U garnizonima koji okružuju oblast ATO nalazi se još nekoliko "teritorijalnih" bataljona, koji mogu poslužiti kao rezerva u ATO, u kasnijoj fazi, kada dobiju oklopne transportere i nešto "krupnijeg" oružja, a za sada su namenjeni za kontrolu teritorije, obezbedjenje od izvidjačko diverzantskih dejstava i slične sporedne uloge. Niko to nije pomenuo, ali ja vidim ove jedinice kao čuvare "logora za filtraciju" ili za neku drugu sličnu, "časnu" dužnost.
Podatke sam dao na osnovu članka izvesnog M.V.Litvinova i podataka objavljenih i prikupljenih po raznim SMI Rusije i ukrajine.
Biće interesantno videti koliko je sve ovo bilo tačno, naravno za nekih ....godina, kada sve završi i počunu se pisati istorijske knjige i memoari.
|
