|
Poslao: 21 Apr 2014 11:52
|
offline
- vrabac
- Legendarni građanin
- Pridružio: 30 Dec 2010
- Poruke: 4963
|
Napisano: 21 Apr 2014 11:49
Oslanjanje samo na GPS a pogotovu samo na jedno sazvežđe je prilično opasan sport još ako u tome uzmemo u obzir oslanjanje na samo određenu grupu signala (praktično komercijalnih) unutar sazvežđa nije sve baš idealno.
Osim toga davanje pravca sa zadovoljavajućom tačnošću sa manje od tri senzora je malo škakljivo a za vučnu artiljeriju baš nezgodno. Bez ultraskupih žiroa teško da je pouzdano ikako. A za rezervu...
Čak i za lokalne ratove.
Dopuna: 21 Apr 2014 11:52
https://www.mycity.rs/must-login.png
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 21 Apr 2014 11:54
|
offline
- nenad81
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 06 Avg 2010
- Poruke: 601
|
A koja je alternative, recimo za nas, u pogledu koriscenja GNSS prijemnika.
Kakav je kvalitet signala GLONAS prijemnika na nasem terenu? I korelacija sa trigonometrijskom mrezom. Ima li uopste podataka o tome?
Suma sumarum, ostaje jedino GPS, i to C/A (losiji) signal, jer se za P/Y nismo kvalifikovali.
Barem u dogledno vreme...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Apr 2014 12:53
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5338
|
Koja je alternativa jednom navigatoru ili kapetanu broda ako mu nestane signal s neba ?????, pa zabije se u prvu hrid na koju naiđe, a nekada davno su znali raditi sa sekstant -om, a znali su i na uho primati Morzeovu azbuku.
Sve to više ne treba -do prvog pravog rata, a onda ćemo na brzaka sve ponovno učiti.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Jun 2014 02:42
|
offline
- vrabac
- Legendarni građanin
- Pridružio: 30 Dec 2010
- Poruke: 4963
|
Napisano: 18 Jun 2014 2:19
1. Америка је можда дигитализовала карте али су то још увек топографске карте са свим својим зонама и дакле још увек са правоуглим координатама. На крају су то урадили и Руси; и једни и други су увели нове елипсоиде због тога узгред, али су остале афине трансформације у раван по зонама.
2. Европа, Кина и Индија разавијају своје ситеме сателитске навигације. Зашто ? И њима је приступ бар ка једној групи слободан.
3. Русија а изгледа и Кина обнављају земаљску навигацију а од скоро је изнова прави Иран на новијим основама односно методама а такве меотде има намеру да примени и Русија у поменутом процесу. Знам сигурно да су и у Америци на северним деловима тражили да им остане и земаљска но није било пара... Зашто ?
4. Зашто Америка уводи нови код а Русија никада и није дала војни код на слободно тржиште (мада није ни Америка у доброј мери) ?
5. Можда није једнако директно у теми али зашто су уведени системи земаљско сателитске корекције дифернцијалног рада ?
6. Зашто се још увек праве жирокомпаси и магнетни компаси ?
Зашто све то, личи на оксиморонштину ?
Dopuna: 18 Jun 2014 2:22
Dopuna: 18 Jun 2014 2:26
Шта је на другој фотографији ?
Које су мане рада са таквим средствима а у смислу тога да они опслужују *топчић* на горњој фотки ?
Да ли додатак Гарминовско-магеланске сателитске навигације мења њихове проблеме под предпоствком да уопште ради ?
Како би онај програм Потентот-Далмбр њима могао да помогне ?
Постоји ли још неки метод који би им могао помоћи ?
Ко зна шта је линијско засецање ?
Dopuna: 18 Jun 2014 2:29
Каква је то метода засецање преко обрнутих азимута ?
Који је потребан услов за ту методу ?
Опет, како Потентот-Далмбр помаже остварењу тог услова ?
Dopuna: 18 Jun 2014 2:40
Када је линијско засецање ради истог циља могуће а Потентот није ?
Потентот је у војној геодезији Пресецање назад са три тачке али програм који ј егоре изложен за ту методу не ради као наша војна процедура, нема помоћне тачке. Линијско засецање у рачунском облку не постоји (ако се нешто није променило са краја 90-тих...).
Dopuna: 18 Jun 2014 2:42
https://www.mycity.rs/must-login.png
Објашњење методе сутра увече ако Бог да ...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Jun 2014 02:43
|
offline
- CheefCoach
- Legendarni građanin
- Pridružio: 14 Avg 2011
- Poruke: 6594
|
Vrabac, izvini, jel ti to drzis ispit? Lepo bi bilo kada bi tema bila puna rezervnih artiljeraca, ali se bojim da nas je ovde svega nekoliko aktivnih clanova, i to po svemu sudeci si ti jedini u toj struci.
Nego nemoj da se uvredis i pobegnes, vec se slobodno raspisi. Ako neko bude guglao artiljeriju, mozda ce mu ovaj sajt biti od pomoci. 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Jun 2014 22:54
|
offline
- vrabac
- Legendarni građanin
- Pridružio: 30 Dec 2010
- Poruke: 4963
|
Napisano: 18 Jun 2014 22:48
Nekada su ovo bile teme iz vojničkih dužnosti a kamoli rezervnih oficira ... Istina uvek je bilo pajsera, i među aktivnima, ali nekako nisu prevladavali ... Prema svecu i tropar ...
Na drugoj fotografiji se vidi sredstvo sa kojim je moguće se susresti već nekoliko decenija širom planete. Naime, kada su se pojavili laserci, oni su bili malo glomazni za današnje pojmove pa su po pravilu išli na tronošce, isitna uglavnom su imali domet od 20 pa i više km, što je sa stanovišta art. izviđača i rukovaoca vatrom možda i previše.
Opšta karakteristika tih tronožaca je da su imali pristojno merenje vertikalnih uglova, ako znate da nivelišete tronožac na tri zavrtnja, a neviđeno iznenađenje je kada shvatite da
mnogi to ne znaju ...
Kako bilo brzo su se pojavili *ručnjaci*- laserski daljinomeri za merenje * iz ruke*, mada svi ti daljinomeri koliko god mogu da budu upotrebljeni iz ruke svoju pravu funkciju u potpunosti ostvaruju tek kada su na čvrstom osloncu, dakle nekom tronošcu ovakvog ili onakvog tipa ...
Opšta krakteristika za te stare ručnjake, kojih još uvek ima masovno je da nisu imali nikakve magnetne kompase u sebi, kao što je to danas slučaj. Ono što je još mnogo gore je da nisu merili vertikalne uglove kao ovi savremeni gadžeti koji to rade (ne znam ni ja tačno) valjda nekom vrstom digitalne libele.
Kako bilo, problem je prisutan i danas. Naime digitalni kompasi su malo *mušičavi* a kao i svaki kompas nikako ne rade u blizini pojedinih petroloških formacija, onih sa izraženim geomagnetizmom.
Pravi izlaz iz toga su žirokompasi. Za male *picolo* vojske je skoro smešno slušati da su ti uređaji skupi jer ih treba na veličini recimo Vojske Srbije za početak ne više od 30 do 50 komada ali ...
Međutim da oni imaju neke mane imaju. Iako im je pouzdanost u odnosu na stariju tehnološku generaciju dignuta dve klase dalje, ipak su, što je i normalno, malo svileniji od grubog hardvera *iz starih vremena* i malo pipaviji za upotrebu i nešto malo sporiji u određenim slučajevima...Poseban problem je što je dobar i zgodan za OVU upotrebu, žiro kompas, tehnološki dostižan za proizvodnju samo manjem broju zemalja i dalje. Konzervativizam u artiljeriji je čudo, pogotovu kada je u temalju ima i realne razloge, objasniću naknadno. No tema nisu žirokompasi.
Dakle kako god vam davali mogućnost rada iz ruke, ti noviji uređaji (ne ovi najnoviji koji su dosta bolji mada u krajnjoj meri i za njih važi) su i dalje radili savršeno tek kada su na nekom korektnom osloncu.
Zato su se neki odlučil na specijalizovane oslonce, kojii su lakši manji zgodniji ali mnogi su se odlučili za drugi put.
Ponavljam svo to mnoštvo nije imalo nikakvu mogućnost za merenje azimuta, ni magnetske kompase a kamoli žiroe. I zapravo tih modela kao takvih ima i danas kao low-end, low-cost oblika. Čak je i INFIZ petljao nešto sa jednim takvim.
Dakle uobičajeni par na osmatračnici su i dalje bili klasična artiljerijska busola (opslužuje je formacijski topograf) i laserac na tronošcu ili ručnjak kod izviđača mernika. U tom obliku
Dopuna: 18 Jun 2014 22:54
dakle, minimalan broj ljudi u procesu je bio 2, ako pri tome ova dvojica još obavljaju i posao veziste a još je jedan od njih zapravo i rukovaoc vatrom.
Zato su mnogi odlučli da *spare* klasičnu art. busolu i ručnjak. Uređaj prvi sa leva, na fotki iz Sirije je ćini se zapravo jedan takav klon, rekao bih iranske provincijencije.
Takvi modeli su se raširli svuda po svetu a i SSSR i Rusija su ih na kraju krajeva valjali naširoko ... a i drugi...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Jun 2014 04:53
|
offline
- nenad81
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 06 Avg 2010
- Poruke: 601
|
Infiz radi sasvim solidan laserski daljinomer, domet do 20 km, eyesafe... na nivou svetskih resenja
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Jun 2014 07:31
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5338
|
Prije puno godina sam se zbog niz razvojnih zadataka bavio i mjernim instrumentima pa tako i tim elektronskim libelama za određivanje vertikalnih uglova .
Temelj svega toga je "elektronsko klatno" koje su razvili švabe za potrebe određivanja vertikale na raketi V2 , usavršavanjem toga se došlo do Telyvela koji je niz godina ugrađivan u lansirne platforme ili u same strateške rakete . Danas je to sve malo digitalizirano i minijaturizirano , čak se svelo na veličinu kocke šećera , ali temeljni princip je ostao isti i dat je na slici .
Malo klatno od ne magnetskog materijala , okaćeno o vrlo tanke žičice , i odstupanje od vertikale se mjeri preko induktivnih senzora , dva mala elektromagnetiča spojena u Whetstonov most.
Švabe na V2 su to još pojednostavili, stavili su dva kontakta , dvije platine umjesto špulica , i ako raketa nije vertikalna klatno spoji kontakt i preko nekog relaja motor nivelira lanser.
Kraj sve elektronike i digitalije svaka ozbiljna laboratorija ima negdje pod duplim ključem u sefu i Talyvela, koji služi kao etalon.
Problem vertikalnih i horizontalnih kuteva je relativno lako rješiv , ali magnetski sjever ????to je sve odokativno, skoro po metodi jedan kroz ofrlje, i zapravo se na tom žiro kompasu poznaju junaci.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Jun 2014 01:52
|
offline
- vrabac
- Legendarni građanin
- Pridružio: 30 Dec 2010
- Poruke: 4963
|
Napisano: 19 Jun 2014 18:11
..........................................................................................................................................................
Dopuna: 21 Jun 2014 1:52
Takav hibrid formalno ima integrisanost busole i laserca. No, najveća mana busole mu zapravo ostaje a to je korišćenje magnetske igle. Na stranu što je dosta pipavo namestiti sve to, nivelisati stegnuti, pristojne težine itd...
To korišćenje magnetske igle automatski je stavilo ovakav uređaj u one iste problem koje je sama artiljerijska busola i pre imala, a to je pre svega ogromno odstupanje uzrokovano čitavim zbirom grešaka koje je manje više moguće sve kopenzovati osim jedne a ta jedna je tzv. individulna popravka busloe.
Ona može biti ogromna.
Uobičajen postupak sa tim uređajima je da im se odredi ta popravka na osnovu poznatih koordinata stajne tačke i tri druge tačke. I interesantno je da se taj postupak može najbrže izvesti na terenu ako pri tome spostvenu poziciju odredite presecanjem nazad sa tri tačke a da skoro nikako nije primenjivan sa busolom nego uglavnom sa teodolitom. A zapravo je bilo najlakše i sasvim dovoljno tačno da se radi upravo busolom. Postupak za to je upravo rešenje Potentotovog zadatka recimo metodom Dalambra. To međutim nije šire zaživelo (duga priča ...).
Ono što je tu najgore, popravke busole su vam ograničene ne samo po vremenu nego i po prostoru o geomagntizmu d ane govorimo, srećom nema ga baš mnogo toliko nezgodnog ...
Dakle suštinski, usled tih ograničenja, sve je to dosta klimavo a u probleme ovakve vrste se umešao i tzv. sudar generacija po pitanju obrazovanja ... koji se reflektovao do nivoa art. uprava etc.
Kako bilo, ovakvi uređaji mogu biti efikasno upotrebljeni samo u slučaju posedovanja razvijene kartografske osnove i dobre obučenosti, bojim se reći, izvan redovnog nivoa znanja. I tada ostaju ograničeni i po vremenu i po prostoru.
Sa druge strane, laserski daljinomeri, sami po sebi nude i drugačiji moguć pristup temi (vožnja bez digitalnog kompas i žiroa ...),. barem sa stanovišta art. osmatračnice, a na žalost ne i vatrenog položaja.
|
|
|
|
|
|
