Rasprava oko nekog diplomskog rada me je navela da koliko mi vreme bude dostupno ovde izložim neki oblik opšteg rada artiljerije jer mi se čini da nam nedostaje u ovoj opštoj javnosti kako god.
Jedan odličan ali krajnje sažet, lakonski oblik je gospodin profesor Regodić objavio na početku svog rada o greškama prilikom potpune pripreme. Toplo preporučujem svim artiljericima da pročitaju taj rad, naročito mlađima da bi neke prosto iluzije ostavili iza sebe jer to će im kasnije pomoći u realnim situacijama jer neće biti iznenađeni kada sve kao ide kako treba a ono *međutim* promašaj veliki.
Odavno nisam radio u MSViso-u pa mi je izbor šejpova onako ad hoc ali verujem da to neće biti problem.
Ovo je neka nabacana slika kojom sam pokušao da proces što više raščlanim i približim shvatanju onih kojima artiljerija nije oblast a i onima koji su u njoj na početku.
Koliko budem mogao po vremenu pojedine faze ću objašnjavati u detaljima.
Pokušao sam dijagramom da obuhvatim ono što se kod Rusa naziva PRISTRELKA. Generalno to jeste u najvećoj meri ono što mi nazivamo procesom Korektura, ali mi taj izraz ad hoc koristimo i u širem i u užem smislu, jer sama korektura u užem smislu je menjanje elemenata na početku gađanja da bi se dobio cilj i onda prešlo na grupno gađanje. Međutim korektura u širem smislu obuhvata prilično različite događaje koji posledično vuku dosta različite postupke u nizu pa time i utiču na SUV koji je ovde prikazan kao Određivanje početnih elemenata i to je zapravo SUV u užem smislu jer SUV u širem smislu obuhvata ceo ovaj blok dijagram, pa makar taj SUV u užem smislu bio i dalje u stvari planšetisti, oficir računač, topograf na OS, topograf na VP i tako dalje a u širem smilsu i načelnik artiljerije po karti i iskustvu radio ostalo.
Lako se može desiti da sav ovaj dijagram padne na rad jednog diviziona pa čak i jedne baterije i posledično tome on nije nikakav kanon.
Vrlo važno je da je ovaj dijagram opis procesa do korekture, deo je pristrelke ili primarne vatre (moj izraz), dakle događaja do prvog opaljenja ma kakvo ono bilo (osnovnim jedna granata, ...rafal, plotun).
Pokušaću da pratim tok dijagrama i da pojasnim pojedine komponente.
Svaka kritika, sugestija ili mišljenje je dobrodošlo.
Ali ne i iznošenje svojih uopštenih zamisli, pogleda i ostalih sanjarenja, samo preskočite temu.
Dopuna: 29 Dec 2018 17:46
Ajd da kreneomo od te osmatračnice ili šire izviđanja i osmatranja ciljeva. kasnije ću svaku kućicu predstaviti grafički ali to će biti u nekom neodređenom vremenu od 30 dana ...
Dopuna: 29 Dec 2018 18:03
Klasična osmtračnica je ona koju su nekada činiili topograf sa busolom, izviđać mernik sa lasercem (ranije optičkim), rukovaoc vatre oficir i naravno vezista. Dakle u čizmama.To u čizmama još nije i verovatno nikad neće izgubiti na važnosti ali oprema je mnogo promenjena.
Pojavili su se sledeći moderni elementi koji su umnogome olakšali rada i učinili ga daleko tačnijim pa i doveli do toga da broj ljudi može da se svede praktično na jednog jedinog čoveka.
Naime tronožne napravice sa integrisanim žirokompasom,lasercem i GPS-om sve uvezano na malu radiostanicu za prenos i još pride na lasercu i magnetni digitalni kompas kao rezerva ili i za rad iz ruke (bez tronošca). Milina. SEBI TREBA DA POSTAVIMO PITANJE KOLIKO JE NA TAJ NAČIN NAŠA VOJSKA OPREMLJENA.
Naravno u praksi su za sada moguće razne kombinacije modernih i starijih sredstava ali to ima smisla samo akoje dovedeno do nivoa realne funkcionalnosti.
Dopuna: 29 Dec 2018 18:12
Ево како изгледа један од мојих омиљених модела, није баш фенси али ради посао.
Dopuna: 29 Dec 2018 18:21
Код возила ради се о неколико категорија. Прва и основна је осматрачница самог команданта дивизиона или командира батерије како год. Нијебаш модерно, модерноје када свешто треб аможе и да се изнесе из возила и иде у чизмама. Међутим возила имају нешто што иначе није могуће ставити на пешке, односно могућност коришћења ИНС-а. осим тога тастарија возиласу пп правилу могла даимају жиро што је у само мало старија времена била врло врло тешка направа за рад са сталка.
Dopuna: 29 Dec 2018 18:31
Интересантно али то нисуиједина возила иматујош оних који сус е квалификовали за улогу а то су пре свега такозвани оптронички извиђаћи што би старинскирекли мада они данас имају обично и радареза осматрање површине. Иду са неком артиљеријом али не морају полусамостлани су.
и на крају ту функцију могу данас често да обавеи такозвани класични извиђачи
Dopuna: 29 Dec 2018 18:42
I na kraju moj favorit Sneška
Dopuna: 29 Dec 2018 21:42
Kod vazdušnih imamo:
1. obične helikoptere u lebdenju gde onako neko ko je vešt može da obavi posao
Specijalizovane helikoptere istina verovatno ihje sve manje a pogotovu onih prethodnih
i naravno pilotirane avione mislim da je ovaj prilično aktuelan
a na istočnom fornut je ovaj je bio noćna mora sovjetskih vojnika, ne nasedajte na akcionu umetničku sliku ovo je bio art.osmtrač i ko gao bori računalo mu se mnogo više nego da je nekog mesera oborio
ja sam nekako najviše simpatisao konstrukciju ovoga (mada se u stvarnosti i nije dobro pokazao)
Probajte dal radi, ako nekog uopšte zanima, imate tri poznate tačke izmerite tri daljine do njih i vertikalne uglove na tačke i dobijete svoje koordinate X,Y a uz pomoć Z koordinate jedne od tačka i svoju Z koordinatu.
Korisno kada imate samo laserac mada potpuno nepotrebno ako koristite kombinovano zasecanje za koje vam trebaju samo dve tačke. Onda je pitanje čemu bi ovo služilo ?
Za kombinovano zasecanje potrebene su dobro poznate tačke praktično iz mreže a ako sami na terenu izaberete tri tačke oko vas i skinete njihove koordinate sa karte ovo je bolja metoda., naravno nije loše ako mogu da budu na 120 stepeni oko vas približno ili tu negde u širim granicma.
Čisto ono, ako iznenada i bez najave vaš GPS završi ko pukovnik K iz nekog razloga.
Dopuna: 26 Avg 2020 16:40
Izbor punjenja u artiljeriji
Jedan od prvih, zapravo i prvi u izračunavanju elemenata za gađanje cilja je izbor punjenja.
To je zapravo "mrtva petlja" ili mica trakalica na samom početku procesa. Naime sve popravke koje nameravamo da upotrebimo u bilo kojoj vrsti pripreme osim najsiromašnijem obliku Skraćene pripreme zahtevaju da već i mamo izbor punjenja da bi smo dobili popravke.
Zapravo i tom najsiromašnijem obliku gde se nikakave popravke ne uvode se vidi odmah problematika. Dakle Skraćena priprema bez ikakvih popravki, mala daljina lepo vreme skoro tablično (ali to ima u bioskopu ali pravimo se da jeste); Ravnica sve ravno do cilja. Haubica D-30, nova novcata i ispravna, Punjenje Smanjeno (promenljivo), Prvo, Drugo Treće, Četvrto.
Formalno u takvim uslovima punjenje biramo na osnovu topografske daljine do cilja DtC koja će nam pod ovim uslovima biti jako bliska i stvarnoj daljini cilja (stvarnoj kada se saberu i odstupanja ili greške). I savršeno, gledamo koje je NAJMANJE PUNJENJE koje dohvata tu daljinu i izaberemo ga, na primer Treće i vidimo da ono može da dobaci i još dosta dalje od te daljine. Super stvar smo obavili, na prvi pogled. PRAVO PITANJE JE KOLIKO DALJE, odnosno koliko treba da IMAMO ZALIHU DALJINE U PLUSU u odnosu na i zabrano punjenje. Šta kaže Art. pravilo, zaliha treba da bude 600 do 900 m. Pogledamo u tablicu imamo mi i više od 900 m i to je to. Izabrali smo punjenje koje ispunjava dva (od tri) razloga za koje su promenljiva punjenja i pravljena:
- izabrali smo najmanje moguće punjenje i padni ugao će nam biti najveći mogući pa time i efikasnost granate na cilju najveća
- tako najbolje štedimo i cev i PTU dakle oruđe, manje ga habamo
Ajmo do istog rezultata samo "sa druge strane medalje". Ista situacija sve isto OSIM što između VP i cilja ima jedno BRDO, nije veliko ali tu je. I u opisu cilja kažu da je u kamenu, šljunku, ukopan ovako onako oće da ih zatrpate. Da bi smo ih zatrpali moramo što jače da ih udarimo i da podesimo upaljač na usporeno. Oćemo mi onda najačim punjenjem koje imamo recimo tu nam je Smanjeno, ništa ne vadimo kese baruta, drmamo svom snagom. Kad ono međutim, pogledamo skicu trajektorije u tablicma ili odredimo daljinu do vrha brda koje treba da preleti granata pa pogledamo na kojoj je visini grananta, KAD ONO drmaćemo u brdo, neće granate da preleću do cilja. Upsss, onda uzemo prvo manje pa proverimo trajektoriju opet pa opet ne valja i tako dođemo do onog istog Trećeg punjenja koje smo malopre izabrali iz drugih razloga. Ovo je taj treći razlog za postojanje promenljivih punjenja, manevar vatrom po visini da bi se dohvatio cilj iza nekog brda tj. zaklona. ILI VAŠEG ZAKLONA, to brdo bliže vama može lako biti vaš skoro idealni zaklon.
A sve idealno, milina jedna, i preleće do cilja, i štedimo "aubic" i ugao pada nam je najoptimalniji moguć po dejstvu na cilju.
E ali čak i u toj pastorali koja se veoma veoma retko događa i dalje može da nastane problem. Za početak izbacimo ono brdo opet smo na ravnici. Radimo mi tako u toj pastorali novi cilj i izaberemo punjenje kao gore ALI nemamo onih 900 m zalihe. Dobro el imamo 600 m pa da se ne sekiramo ? E nemamo; e šta sada ?
Ništa, sada smo u problemos ... najdnostavnije i najsigurnijeje da uzmete jače punjenje. Pazite rekao sam nema brda sklonio ga rekviziter za čas ... To je ispravno i sigurno.
Međutim ako ste sigurni u sebe i poznajete oruđa i znate kako vam "radi" jedinica(e) možete i malo da rizikujete. Prvo morate znati koliko su vam oštećene cevi koliko to nosi na toj daljini sa datim punjenjem, pogledajte u tablice za sigurnost. Drugo vrlo važno kolika je temperatura PRE SVEGA BARUTA. Ako je dobran plus i cevi nisu mnogo oštećene, pogledajte koliko nose, a čeoni vetar, vetar vrlo vrlo slab ili ga uopšte nema, onda možete da hrabro da spustite tu granicu do 500 m možda čak i 400. Ispod toga ne mre ni u teoriji i ovo je već "igranje".
Ako to nije ispunjeno veće punjenje.
Ako je "rekviziter" vratio brdo, a putanja najslabijeg punjenja ne dobacuje a prvog jačeg seče putanjom kroz brdo, e hebi ga morate na GGU, ili gornju grupu uglova, o njoj posebno ...
Sada ista ta situacija ali da poruši ovu dosadašnju pastoralu. Može da poruši čak i onu zalihu od 900 m isitna na malo većim dometima uglavnom. ALi o tome drugi put.
Kolega koji me je zamolio da o ovome pišem neka pita ako nešto nije jasno pa da nastavimo kada ubdem u prilici a valjda ću biti ako ne odmah ono bar za dve do četiri sedmice sigurno, najkasnije, mada potrudiću se da uhvatim vremena ako ikako može i mnogo ranije.
Oluj2.1 ::...Probajte dal radi....
Ja probao, program radi, ali pošto nisam u materiji, nisam siguran kojim vrednostima koordinata da ga testiram. Ideja je odlična, eliminisati "ručni rad", koji traži vreme a opasno je sklon greškama kada je račundžija pod stresom: to je posao za računar.
Dalje, lep grafički interfejs, i exe fajl koji lepo radi na svim platformama. Iz mog amaterskog ugla, svaka čast na obavljenom poslu.
Meni ovde ne radi... opa bato.
A ne znam gde je ni algoritam ni kod i mislim da su riknuli sa padom sistema kod programera...
Ovakav rad nije imao ručni računski pandan u radu osim grubog grafičkog sa paus papirom.
Ja sam ona generacija koja je zato nosala sama rolnu pausa sa sobom ...
Izmeriš tri daljine koso ih redukuješ, nacrtaš na pausu i "poklapaš" po karti i tačkama.
Bacih je pre nekoliko godina ...
Mislim da je Hera na svom lasercu imala neki oblik ovoga, ali možda grešim, sa lebdenjem iznad jedne tačke, pa je visina do nje bila treća udaljenost a na dve udaljene poznate koordinate laserovanjem.
Za probu u zmi nacrtaj krug u prvom kvadrantu, nađi tri tačke na njemu po mogućstvu pod 120 stepeni približno samo i ubaci njihove koordinate, program bi trebao da da koordinate centra kruga, bar što se X,Y što je najvažnije i tiče.
Generalno program treba uraditi kao presek tri sfere sa sve tri koordinate odjednom ali uradio sam ga ovako za upravo taj slučaj da su vrhovi kota ili drugi topografski elementi izabrani na karti i da se ručno skidaju pa onda nije neka velika muka redukovati kose daljine i ne mučiti se mnogo sa problemom greška u zaokruživanju, što je kod tri sfere ozbiljan problem.
Međutim naglašavam ako se radi sa koordinatam iz spiska koordinata, dakle sa preciznim koordinatama koje ne skidamo sami nema potrebe za ovim načinom onda kombinovano zasecanje odrati to sa dve poznate tačke, ovo je za oneo kada tri izaberemo na terenu, sami skidamo njihove koordinate i zatim laserujemo do njih.
I sam sam digao ruke od ovog metoda nekako je u tome "vušak" ali ajde da se nađe.
I sad mi ne radi ...
Meni radi ali ja ne umem da ga proverim. Treba neki help, da se napiše u kom formatu se očekuju koordinate, kojim redosledom, u kom formatu uglovi, šta su hiljaditi koji se spominju, rastojanja se daju u metrima ili kilometrima...
Artiljercima je sve to poznato, ali široj publici ne. Ja sam unosio koordinate iz Google maps, tipa za kulu Genex 44.820261 i 20.404821 (možda sam okrenuo redosled), pa za West Tower i soliter kod Fontane, za stajnu tačku sam uzeo kružni tok kod Arene, a dobio sam iz programa rezultat koji nema smisla (petocifrene koordinate).
"Ako je "rekviziter" vratio brdo, a putanja najslabijeg punjenja ne dobacuje a prvog jačeg seče putanjom kroz brdo, e hebi ga morate na GGU, ili gornju grupu uglova, o njoj posebno ...
Sada ista ta situacija ali da poruši ovu dosadašnju pastoralu. Može da poruši čak i onu zalihu od 900 m istina na malo većim dometima uglavnom."
Prva stvar koja ruši pastoralu je ako imate sovjetska oruđa sa "mešavinom" u PTU a ne hidro uljem a spoljna temperatura je otišla u minus, već na stalnom minusu od -5 je problem. Morate da "razradite" mešavinu i tu ide puno ili smanjeno punjenje. Ako ne može do cilja zbog onog brda pa vam treba manje moraćete da "odvežbate" nišandžije na nekoj obližnjoj pustoj kosi u gađanju neposredno, pa tek onda da pređete na manja punjenja pošto tako "špricerizujete mešavinu". Ako ćemo u sitna crevca važi i za hidro PTU ispod -20 a ispod -30 sasvim sigurno, njima teba isto tako da malo "promešaju" fluid koji se "zgusnuo" od hladnoće. Uostalom već smo pričali da prvih nekoliko hitaca imaju problem i sa stanjem površine cevi i sa kondicioniranjem cevi pa je to uvek dobro (iako je loše...).
No da se vratimo na direktno rušenje pastorale, ako uzmemo da je navedeni gornji pasus nebitan već. Pastorala sa izborom optimalnog, dakle najmanjeg mogućeg punjenja se uglavnom ruši najbolnije pri zimskim uslovima na većim daljinama. Tu vas preporučena dubina od 900 m zalihe može prevariti odmah i u potpunosti.
Izrazito niska temperatura, hladan barut, istrošena cev i pristojno jaka komponenta vetra "u čelo" može da bude u zbiru neprijatna do ovog problema i sa 105-122 mm ako je pređeno 10 km a svakako blizu 12 km, no na oruđima većeg dometa koja gađaju između 15 i 20 i nešto kilometara ova situacija vas već na 16-17 km a kamoli više, može dovesti da su popravke zbog navedenih uslova 1500, 2000, pa i 2500 m. Pogotovu je ovo opasno za sisteme koji imaju "veći broj punjenja" npr. Nora (uopšte 152(5)-ke razne "haubice više") ima veći broj punjenja od "rasbnih topova") 130-155 mm pa je lakše napraviti grešku. Tu već ne možete da se oslonite na zalihu od 900 m; morate da sračunate makar ugrubo za punjenje koje nameravate da upotrebite koje su popravke makar po ovim osnovnim najgorim stavkama i tek prema tome odlučite koje punjenje da uzmete. Pa kada uzmete veće zbog toga obavezno proverite prepreke na putanji ako postoji iole šansa da se zakači nešto na putanji, i ako je tako a nemate mogućnost da pređete na GGU, moraćete da promenite položaj, pa prema tome već vodite računa barem o prednjem grebenu kada birate položaj ako već ne možete da percipirate i "dožilvljaje" granate na padnom ili čak temenom delu putanje.
Paradoksalno je ali to može da vam se desi na velikim temperaturama. +35 u hladu (a vi na suncu naravno), zagrejan barut, relativno nova cev, dobar vetar "u leđa" i ode granata da je videti neće rukovaoc gde je pala, pa će doći do problema gde je uopšte i šta je ... Na prvi pogled izgleda manje strašno, jer je prebačaj, ali nije tako, jer tamo, u tom prebačaju, možda tamo gde padaju je možda VAŠA LINIJA, u gradovima pa i u drugim slučajevima to lako može da se desi pa bude ...
Već ova priča vam jasno pokazuje zašto moderna artiljerija GPS-INS navigacijom, radrima za merenje brzine, modernim meto senzorima i merenjima, GIS odnosno po mogućstvu 3D modelom zemljišta sve ovo zahvata bolje neo "čovek u petlji".
Takođe možemo da konstatujemo da je uvek bolji sistem sa većim brojem punjenja nego onaj sa manjim, odnosno mnogo je bolje imati 6,7 nego recimo smao 4.
I takođe možet da vidite zašto je jedina ultimativna podela šta je to haubica a šta je to top (sada bi moj prof. Kalezić ovo "pohvalio" jer na takvoj podeli insistirao) ona po tome što haubice mogu duboko da zađu u GGU i time reše neke od ovih problema, a topovi to ne mogu.
