|
Glavni teški borbeni moduli ruskih oklopnih vozila:
1. CM "Epoha" ("БМ Эпоха"), postoji u varijantama 20/37/40/57mm. Koristi ATGM "Kornet".
Instaliran na BMP-2, BMP-3, "Kurganets-25". Modifikovani borbeni modul ugrađen je na oklopni transporter K-17, poznat i kao „bumerang“.
(foto 1 vrh, varijanta za K-17).
2. CM "Berežok" ("БМ Бережок"), verovatno najprepoznatljiviji i najpopularniji modul. Poseduje top 2A72 kalibra 30mm, ATGM „Kornet“, automatski bacač granata AGS-17.
Koristi se na BMP-2/3, BMD-2/3, BTR-90, MTLB.
(foto 2)
3. CM „Kinžal“ („БМ Кинжал“), teški borbeni modul za T-15. Ima autotop kalibra 57 mm, ATGM i dva ATGM-a Kornet.
Osim T-15 nigde nije instaliran.
(foto 3)
4. AU-220M „Bajkal“ („АУ-220М Байкал“), sličan modulu „Kinžal“, ali mu nedostaje ATGM. Instaliran je na BMP-3.
(foto 4)
5. CM „Derivation-PVO“ („БМ Деривация-ПВО“), kako smo pričali pre nekoliko nedelja, veoma je sličan AU-220M, ali ima sposobnost i opremu za gađanje vazdušnih ciljeva. Instaliran je samo na BMP-3 "Derivation-PVO"
(foto 5)
6. CM "Spica" ("БМ Спица""), 30mm autotop 2A42 sa AGS-17.
Postavlja se na oklopna vozila na točkovima.
(foto 6)
Nije jasno da li je ovo varijanta istog modula ili poseban dizajn, ali s obzirom na to da su u istoj težinskoj klasi, verovatno je da dele većinu istih komponenti.
Tačno je onda reći, u očekivanju daljih informacija u javnom domenu da modul Epoha („БМ Эпоха“) postoji u varijacijama 20/37/40/57 mm, ali ako pogledate sliku, razlike i modularnost idu dalje.
Među glavnim razlikama, osim dizajna trupa, treba istaći nove nišanske sisteme, novi top kalibra 57 mm, zasnovan na lanseru autogranata LŠO-57 („ЛШО-57“) umesto autotopa 2A42. Takođe iznenađuje prisustvo dva različita ATGM-a odjednom: Kornet i Bulat (lanser jedinica na krovu modula).
Upravo je 2017. godine na forumu „Armija-2017“ prvi put predstavljen borbeni modul „Epoha“ u konfiguraciji sa topom 57 mm LŠO-57 i dva tipa ATGM-a.
Drugi ATGM na tornju, pod nazivom „Bulat“, predstavljen je na istom forumu 2017. godine.
O razvoju nove rakete tada je prvi izvestio Sergej Abramov, direktor Klastera naoružanja, municije i specijalnih hemikalija Državne korporacije Rostec, u decembru 2018.
Serijska proizvodnja vođene rakete Bulat počela je 2022. godine.
Ovo je u petak, 27. novembra 2020. godine, saopštio Bekhan Ozdojev, industrijski direktor kompleksa naoružanja Državne korporacije Rostec:
„Proizvodimo probnu seriju Bulata za preliminarna ispitivanja u sastavu borbenog vozila. S obzirom na to da je završetak razvojnih radova u celini planiran za kraj 2021. godine, planirano je da serijska proizvodnja ovih vođenih raketa počne od 2022."
Prema rečima Ozdojeva, letna testiranja rakete, završena sa pozitivnim rezultatima u septembru 2020. godine, potvrdila su njen stabilan let do maksimalnog dometa u celom temperaturnom opsegu rada.
Planirano je da se „Bulat“ koristi pored protivtenkovskih vođenih raketa „Kornet“, saopštila je holding kompanija „Visokotočnie kompleksi“, proizvođač oružja (deo Rosteca).
Početak letnih testova Bulata prijavljen je u avgustu 2020.
Raketa je sposobna da pogodi ciljeve na udaljenosti od najmanje 3 km, kako lako oklopna neprijateljska vozila, tako i nisko leteće ciljeve kao što su dronovi i helikopteri.
Mali vođeni Bulat dodatno će ojačati vatrenu moć Korneta i zauzeti vatrenu nišu između protivtenkovske vođene rakete i topa borbenog vozila.
Na fotografiji se vidi razlika u veličini između Korneta i Bulata, budući da su modeli u razmeri 1:1.
Treća slika prikazuje mehanizam za podizanje lansirnog modula ATGM za integraciju u borbene module kao što je Epokha.
https://t.me/the_Right_People/35790
|
