Domaća balistička raketa dometa 300 km, 400 mm Šumadija

• 5Ovo se svidja korisnicima: StefanNBG90, Gargantua, amaterSRB, Mercury, darkangel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Potencijalna platforma sa dimenzijama, a WS-3 je dug malo više od 7m.

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::Potencijalna platforma sa dimenzijama, a WS-3 je dug malo više od 7m.



Sa ove platforme se lansira Sumadija i gde ce oni testirati domet od 300km?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

boksi ::
Sa ove platforme se lansira Sumadija i gde ce oni testirati domet od 300km?

Aramis nije rekao da će Kamaz 6560 biti 100% platforma za taj neki raketni sistem već je "prokomentarisao" slikovito ono što i ja primetih, kratak da bio nosio kontejnere sa raketama dugačkim 7+ metara, što je slučaj sa ws-3!

• 9Ovo se svidja korisnicima: amaterSRB, trajkoni018, dule_pacov, tomigun, victoria, GreenMan, zlaya011, ssekir75, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samo čekam predizborna prepucavanja. ATACAMS-om ćeš me, Šumadijom ću te! Ima da trljaju ruke Informer, Jutarnji i ostala bagra.

• 11Ovo se svidja korisnicima: srbi, ray ban11, bato, amaterSRB, Gargantua, Mercury, djboj, proka89, cira357, dani.tomic, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ gargantua .. po presjeku motora to mi liči na EDEPRO školu gradnje raketnih motora, naime oni imaju svojstveni manir da kombiniraju u istom punjenju goriva različitih zakona i brzina izgaranja. To je dosta kompleksno pitanje, ta dva goriva se moraju posebno odliti u kalupima , a onda u jednom trenutku spojiti uprešavanjem i onda dalje zajednički polimerizirati , kako bi se stvorila molekularna veza polimera u oba goriva . Ako umrežavanje polimera ne ide istovremeno u oba bloka onda se to na minus temperaturama voli razdvojiti i eto belaja , eksplozije motora.

Inače je stvar jako dobro zamišljena , kako izgara gorivo povećava se promjer i površina izgaranja, a samim tim priliv gasova , ali kako izgori par milimetara unutrašnjeg sloja goriva dolazimo do goriva koje izgara sporije pa se donekle kompenzira taj porast površine , i stvar ima neku neutralnu karakteristiku , približno konstantni potisak.

@aramis po krilima raketa sa sajma ima prirodnu težnju da dođe do rotacije u jednom smjeru , ista su krila i na fotki koju je objavio gargantua , dok su kod kineza na prospektu krila ravna , a isto tako su ravna na nekim ranijim fotkama EDEPRO rakete 267 mm . Mislim da raketa sa sajma imaju neku blagu rotaciju uvijek u istom , odnosno poznatom smjeru , ta rotacija je blaga sigurno ispod 1000 rpm , i bilo bi poželjno da je dobije još u lanseru.

@ mercury taj dugački nos rakete " pito cijev " kako si je nazvao , mislim da nije pito cijev , ne vjerujem da se neka pametna informacija može izvući iz Pitot cijevi budući da jako puno parametara utiče na njeno pokazivanje odnosno grešku u pokazivanju brzine ( promjena gustoće zraka od meteo uvjeta i visine leta, relativne vlage ili temperature okoliša i slično ) . Rekao bih da je to neka antena .

Vezano za kasetno punjenje , tu je jako skliski teren , pustimo Finsku , pogledajmo prve komšije koji su članice NATO i članice EU , a potpisali su konvenciju , znači jednog dana će se postaviti pitanje ili članstvo u EU ili bojeva glava sa više od 9 bombi u njoj.

Osobno kao inženjer sa nešto znanja iz ekonomije ratovanja uvijek sam za kasetnu bojevu glavu sa više od 1000 bombica u njoj , ali mene nitko ne pita , a ona naša bujna plaviša , i "plavuše" prije nje , potpisuju sve jer ih Uncle Joe drži za jaja, i prodaje muda pod bubrege

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hajde da lupim ali sedeći analogoju Oganj/Orkan, jedan žleb i jedan vijak/dva vijka i dva žleba, da se ova mrcina zavrti u lanseru bi trebalo sigurno 4 žleba u cevi i 4 vijka na raketi.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, Mercury, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve preko dva žlijeba i dva klina vodi u lom onih ostalih klinova , naime potrebna je enormno visoka točnost izrade dijelova da jedan cilindar sa tri klina uđe u cijev sa tri žlijeba , i da ta tri klina podjednako nose opterećenje .

Dva klina dvije točke , definiraju pravac ( po definiciji ) , i sad ako podjela nije potpuno točna na raketi ili u lanseru te se točke namjeste same od sebe zato što postoji neki zazor između cilindra i cijevi , i nose oba klina podjednako . Treći klin je slučaju neke greške u izradi ili samo zbog slaganja tolerancija izrade višak ili nosi vrlo malo kad se ova dva izdeformiraju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve u svemu, što dva klina odrade u cevi ne može milion.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Možda je ta antena/pitot cev ustvari neka vrsta Aerospike? Brzina prilikom spuštanja zna biti dosta visoka.



Nije mi baš najjasnije zašto su uopšete išli sa rotacijom, kakve su prednosti toga?

• 1Ovo se svidja korisniku: Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Deluje mi da je taj celicni vrh (pito-cev, kako je zovete) tu da razbije vazduh kroz koji leti raketa i smanji otpor rakete.

@acatomic
Sto se tice rotacije - poboljsava preciznost (uporedi staru kuburu i savremen pistolj sa olucenom cevi).
Sto se tice vertikalnog lansiranja - nepotrebno bi zakomplikovalo projekat, plus bi raketa bila skuplja. Jednom kada izleti iz lansera, ova raketa verovatno na vrhuncu putanje leta iskoriguje pravac-putanju uz pomoc INS + GPS/GLONASS. Mnogo je lakse napraviti raketu koja koriguje let na uzlaznoj, nego na silaznoj putanji.
GPS/GLONASS je doneo kakvu-takvu pomoc u projektovanju, ali i manu da u silaznoj putanji raketa ima manje sanse da uhvati satelitski signal i iskoriguje pad, zbog balisticke putanje leta. Kazem pad, jer tada motor vise ne radi.
Dodatnu preciznost moguce je postici u silaznoj putanji uz pomoc senzora u nosu rakete. To je moguce resiti foto-senzorom u vrhu rakete (Kinezi su nesto radili na tome, raketa za unistenje nosaca aviona DF-21D), uporedjujuci sliku cilja koju raketa "vidi" ispod sebe sa slikom koja je pohranjena u memoriji rakete (prethodno mora da se snimi satelitom/izvidjanjem). Na osnovu toga izdaje se komanda za zavrsnu korekciju leta. Tu nastaje novi problem jer moras da u silaznoj putanji malo usporis raketu, zbog temperature vrha rakete, kroz koji foto-senzor "gleda", jer moze doci do izoblicenja slike ili pregorevanja samog senzora. Tu se otvara problem kvaliteta samog senzora, kako on radi u tim uslovima i sl.
Druga opcija je koriscenje ARS GSN u zavrsnoj putanji, ali to je sve mnogo, mnogo skupo i komplikovano, rezervisano za najvece igrace. Mnogo problema, malo resenja.
Zato ostanes na INS+GPS/GLONASS korekciji u vrsnoj tacki leta, pa raketa padne uz CEP od 200m.

Ja se nadam da smo se razumeli, a neka "raketas" potvrdi ili ospori moje pisanije i doda nesto ako treba.