Domaća balistička raketa dometa 300 km, 400 mm Šumadija

• 9Ovo se svidja korisnicima: Mercury, _commandos_, voja64, rovac, victoria, djboj, amaterSRB, ikan, VES 11119
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Мислим да сте ви на овој теми више теоријски размотрили ову ракету него њени конструктори.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znam te Rumunje .. ideja je bila kako na bazi originalnih dijelova od Grada dići domet . i pokazali su dobar put. Prvo se pali zadnji blok goriva i on odradi svoje , onda nakon par sekundi kresne drugi blok goriva , i domet se poveća .

Sve je u zakonu otpora .. kvadrat brzine . površina takva kakva jeste .. i gustoća zraka koja pada sa visinom .

Znači dalje leti onaj koji leti manjom brzinom u gustim slojevima atmosfere , i onaj koji može dati veću brzinu u rijetkim slojevima atmosfere ... i k tome da leti što više horizontalno kako bi nabrao pomak cilja zbog rotacije zemlje ka istoku

• 5Ovo se svidja korisnicima: voja64, babaroga, victoria, raketaš, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Funkcionisanje dual-puls motora

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

https://www.mycity.rs/must-login.png Vjerovatno je ta tehnologija tek u pocetnoj fazi razvoja, pa me ne bi cudilo da ( nemoj te se smijati ) nekad u buducnosti prvi deo rakete bude izgledao kao naprimer Zikron.( da neko od konstruktora cita temu, mogao bi nesto reci o brzini rakete )

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, raketaš
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Čistim sokoćalo od viškova pa da neke slike ne brišem ove ću ipak postaviti ovde. Kada smo pričali pre par strana o Polonezu, da li se sećate da je u okviru postavljenog video snimka bio snimljen i "pogodak". Zašto sam stavio navodnike je na slikama.



















Inžinjerijska pokazno-nastavna klasika. Jedino mi nije baš najjasninije što su ovu maskirovku izbliza baš morali staviti u snimak?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, kolateralnasteta
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 30 Nov 2017 10:32













Dopuna: 30 Nov 2017 13:57

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Gargantua, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve stoji, slobodne balističke putanje prema istoku su sa većim dometom nego prema zapadu. Napisano u svim knjigama. Program koji koristim sam upoznao u velikoj većini detalja, i onaj odnos masa-Cx-površina, to se zove balistički koeficijent, uštimano je i vrlo sam siguran da dobro odrađuje račun.
Pitanje je samo koji je to kut elevacije koji određuje tu granicu, šta se smatra čistim balističkim raketama. Već sam spominjao famozni kut 57 i nešto.

Luna nije baš najbolji primjer, ali nemam bolji za testiranje. Za nju imam dovoljno i ulaznih i izlaznih podataka da testiram program. Znamo kalibar 455mm, znamo masu 2370kg, 1070kg goriva, impuls 221kgs, srednje vrijeme rada marš motora 8,8 sekundi, pretpostavio sam Cx 0,45 , buster po nekim informacijama ima 80 kg goriva i u proračun sam uzeo da ostvari početnu brzinu 60m/s i od toga krećem.

Za elevaciju 60 deg i kurs 90 deg dobijem domet 67360 m, vrijeme leta 146 sekundi, kut upada 63 deg, brzina upada 465 m/s, dužina trajektorije 85705 m, maksimalna brzina 930 m/s i tjeme na 23745 m.



Za kurs 270 deg, domet 67070m, vrijeme leta 170 s, kut upada 68 deg, brzina 530 m/s, trajektorija 97940 m, max brzina 900 m/s i tjeme 32655 m.



Sve uredno, domet na istok nešto veći, ako hipotetski dižem elevaciju iznad 60 i dalje isto, ali ako spustim skroz druga priča.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li možemo procijeniti koliki napadni kut oni majušni kanari mogu ostvariti?
Dovoljno su daleko od centra mase, ali zaista ne mogu ni približno govoriti o kutu. Svi dosadašnji računi su mi sa koeficijentom Cy 0,01 , znači napadni kut 0 i dlaka. Kad ga dižem dobija se na dometu i isto bitno, uravnotežuje se domet na istok i na zapad.
Postoje dijagrami za neke okvirne vrijednosti, ovaj recimo, i tu bi napadni kut 15 stupnjeva dao Cy 0,22.



Upitna mi je i referentna površina u ovom slučaju uzgona jer program to ne prepoznaje. Ali čak i sa referentnom aksijalnom površinom i sa Cy 0,2 se dobije puno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Puno je 15 stupnjeva , takav napadni kut i kod krila već može izazvati odvajanje strujnica i pad letjelice.

Pokušaj skinuti sa neta knjigu Krasnov aerodinamika on je napisao par knjiga na temu aerodinamika raketa.

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Otvorio.....zatvorio Preteško za čitati
Našao sam jedan tekst ipak malo prilagođeniji nivou, nije raketa, ali je tematski vrlo slično. Artiljerijski projektil povećanog dometa, sa GG, raketnim motorom i sa mrdalicama.



Algoritam kako sam i mislio, algoritam u algoritmu, i tu moje mogućnosti prestaju.




U svakom slučaju rezultat je vrlo impresivan, projektil doseže 140 km (malo otkinemo, ali i dalje impresivno).




Dalje nema smisla više da računam, šta sam postigao to je to. Mrdalice mogu pomoći i u uzlaznoj putanji da kompenziraju sve one nelogičnosti, možda raketa i može dohvatiti nekih 70 km visine i onda nos dole.
Vjerujem, ne mogu računski potvrditi, ali vjerujem da je domet 300 km ostvariv.

Isti autor, Rozanov sa Baumana, ima još jedan tematski rad, tu se više bavi sa tematikom vremenske zadrške početka rada raketnog motora nakon što projektil izleti iz cijevi, kako se to očitava na brzine u silaznoj putanji, kada i pri kojoj brzini preći u planiranje itd.