Efekt artiljerijske granate po cilju

• 1Ovo se svidja korisniku: miodrag
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Air burst bi popravio ucinak na pjesadiju u rovovima.
Naravno sto je duze ostavis pjesadija navalja grede i zemlju na krov pa treba direktan pogodak.

152 mm dere betonske armirane stepenice gelerima (u zgradi) . Nesto nevjerojatno za vidjeti.

• 6Ovo se svidja korisnicima: A.R.Chafee.Jr., amaterSRB, MB120mm, stug, Lucije Kvint, kolateralnasteta
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I jedno i drugo Čefi.
Ako pogledaš elipse rasturanja one su poprilične, ne samo po dometu nego i po pravcu i tu sad možemo i da računamo kolika je verovatnoća da se pogodi jedan tačkasti cilj ali svakako će rezultat za elipsu koja u +- 100 m padne 50% granata (vidi tablicu kod Druga pukovnika) a u +- 800 m 99 % biti jako veliki broj.
Drugo je što je neko doneo odluku da se 155 proglasi optimumom i to po gelerima. I to je verovatno i tačno po nekim takvim kriterijumima, ali geleri su pojam vezan pre svega za cilj na otvorenom. Taj kalibar sigurno ne bi pobedio na nekom optimizovanju za dejstvo po utvrđenim poljskim fortifikacijama a kamoli urbanim zonama koje su danas očigledan problem svih ratova.
Još početkom 80-tih je neki francuz, vrhunski modeler bojišta, objavio je knjigu, u modelima došao do potpunog očaja, da bi rešenje bilo da se vojska kreće i ratuje sa helikopterima a sve ostalo između tih trasa bi bilo uništavano taktičkim nuklearkama.
Pazi i pored toga što jeon kao Francuz računao na vazdunu komponentu NATO pakta; gola je istina da smao one armije koje raspolažu kapacitetima za bacanje velikog broja nevođenih ili (i) manjeg broja navođenih bombi težina od preko 200, poželjnije oko 500 pa i 1000 kg mogu da računaju na uspešno delovanje protiv urbanih struktura. A urbane strukture su izrasle po celoj planeti.
I po celoj planeti se ratuje sve više upravo po tim urbanim strukturama pogotovu što su elementi nesimetričnih ratova upravo potencirali urbane strukture kao čvorišta manje opremljenog protivnika ili jednostavno protivnika koji nije spreman iz ovog ili onog razloga da prihvati bitačniu situaciju u međuprostorima urbanih zona.
Nije nelogično, šta bi Voban danas rekao, možda, šta će ti tvrđava vidi koliko solitera i zgrada imaš na jednom mestu.
Sa druge strane koliko armija sveta je u stanju da efikasno i kvalitativno i kvantitativno razara urbane strukture. Samo oni sa avijacijama koje imaju prevlast i gomilu vođenih bombi.
I to je ona niša koja se izgubila iz kopnene vojske sa proterivanjem merzera sa grantama od 200 do 300 kg eventualno i malo više. Sada ona mora da čeka da avijacija donese bombe te težine i veće, a to vidimo nije u skladu sa osetnim smanjenjem broja borbenih aviona svuda, pa na kraju samo vrlo veliki ili savršeno opremljeni mogu tome da se nadaju na bojištu.
Neosporno drugo rešenje je košavinski sistem sa navođenjem sa zemlje.
No merzerski sistem daje i bez navođenja dobre rezlutate.
Ovako između 50 kg 155-ce i bombe sa aviona, mnogo veće, nema ničega.
Tako da se u KoV-u oseća i nedostatak 305-ice od nekoliko stotiina kila a kamoli nedostatak 100 kg 203-ke.
Uzrok tome je urbanizacijski bum pre svega ali i karakter ratova koji je jako asimetričan pa još više potencira skretanje borbe ka urbanim zonama.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Rusi su trali ispred sebe sve, pa je opet pjesasija imala posla u 2 SR.


U ceceniji su isto zaglavili u Urbanom naselju.

Betonara na Stupu - Nedjaricima je bila kompletno utvrdjena, nemoguce za uzeti, u jeku ofanzive Armije BiH uzeta je diverzantskim prepadom od strane Ilidzanske brigade VRS . Mogli bi. reci nasilnin izvidjanjem najutvrdjeniji objekat na SA ratistu.



Onda su se otvorile transeje, tuneli spod betonare. Skoro dva mjeseca borbe po tunelima ZA zgradurinu.

Artiljerija pomaze u tom trenutku da za zaprasi neprijatelja, da ne vidi. natjera ga da se sagne, povuce. Da se pjesadija privuce i istejra ih, onda tjeras dalje, drzis tempo i pazis da ne upadnes u klopku . Ti sta srusis on se vrati i zavuce u te rupe.

Gledao sam ljude prezivjele par metara od ogromnih eksplozija, nista njima. Mali zid ih sacuvao.
Pjesadija posao radi.

P. S.
Monte casino 2SR?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

P.S. hipersonični projektili sa glavom od volframa? Može se tako u nedogled. Mislim da razumijem primjedbu kolege @oluj2.1 . Primjer je valda i Mariopul u ukradini. Gdje oni terminatori izginuše. Svejedno se linija održala. Ovako lupiš pola tone eksploziva na jednu zgradu i završio si. Po potrebi i ponoviš. Niko ti proći kroz tunele neće jer je cijela zgrada pala na izlaze. A sa Mörser-om ćeš i kroz željeni prozor u zgradi da ubaciš i završiš posao. Problem i jesu kosturi zgrada (pregradni zidovi oduvani a betonski skelet ostao) u urbanom ratištu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:I jedno i drugo Čefi.
Ako pogledaš elipse rasturanja one su poprilične, ne samo po dometu nego i po pravcu i tu sad možemo i da računamo kolika je verovatnoća da se pogodi jedan tačkasti cilj ali svakako će rezultat za elipsu koja u +- 100 m padne 50% granata (vidi tablicu kod Druga pukovnika) a u +- 800 m 99 % biti jako veliki broj.

Ja sam uvek doživljava artiljerijusa divizijsko korpusnog nivoa (D/K) kao orača na nivou Prvog svetskog rata, lafate do lafeta, pa baraž.

Što je sasvim pristojno za polivanje blickrig klinova iz Hladno rata, kao i za dejstva po velikim frontovima.

Citat:Drugo je što je neko doneo odluku da se 155 proglasi optimumom i to po gelerima. I to je verovatno i tačno po nekim takvim kriterijumima, ali geleri su pojam vezan pre svega za cilj na otvorenom. Taj kalibar sigurno ne bi pobedio na nekom optimizovanju za dejstvo po utvrđenim poljskim fortifikacijama a kamoli urbanim zonama koje su danas očigledan problem svih ratova.

Pronalazio sam da su i 152 i 155, dobar kompromis mase oruđa, razorne moći,dometai preciznosti za dejstva na D/K nivou, sve veće nije u stanju da prati mobilnu vojsku u nekom velikom ratu.
No zanimljivo je i drugo da manji kalibrikoji su bili standard nestaju, bilo u artiljeriji, bilo u drugim rodovima. Što je i veći problem po meni.

Zapravo delim dosta tvog mišljenja o potrebi za evolucijom artiljerije. Kako će to biti, nisam siguran.
Univerzalno sredstvo,koje služi i za direktnu podršku i kao poljska i kao opsadna artiljerija?Ili tri sredstva?

Nova oruđa ili nova municija? Ili jedno i drugo? Nisam siguran.

• 3Ovo se svidja korisnicima: A.R.Chafee.Jr., voja64, kolateralnasteta
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Otvaramo široko diskusiono polje koje je u off, treba da pređemo na neku drugu temu.
Slažem se da je 155 optimum manevarskog rata ali definitivno nije i za osvajanje gradova a to danas postaje problem.
Takođe se slažem, nestanak prateće artiljerije je priča za sebe, mada je to mnogo lakše razumeti.
Prvo minobacači su jako dobacili po dometu čak i klasični glatkocevni, drugo namnožilo se već bacača granata i ručnih bacača za najmanje daljine i treće ima mnogo, barem u ovom trenutku, za deceniju dve možda neće biti tako, starih PT raketa koje prelaze na prateću artiljeriju. Na kraju prateća artiljerija zbog ovih poslednjih često može na sadašnjem bojištu da se nađe u *nevolji*. Još pride razni PA topovi i razne *skalamerije* na Tojotama, stari tenkovi, razni BVP-i a i moderni tenkovi su upali u sličnu mada ne istu borbenu nišu. Tako da nije dobro, oseća se nedostatak vatre (ne na prvoj ali već na drugoj liniji ciljeva) ali je razumljivije kako je do toga došlo.

• 2Ovo se svidja korisnicima: bojank, A.R.Chafee.Jr.
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da je ok, da ovdje prodiskutiramo , ovu započetu temu, ipak se radi o jednom kalibru koji je nametnut od strane velikih i o jednom oruđu moderno koncioiranom za taj kalibar.

Puno smo pisali o velikim dometima koji se mogu ostvariti u ovom kalibru , i o preciznim pogocima koji su moguči , ali o probijanju krova i betonske deke nismo skoro ništa.

A iskustvo iz devedesetih me uči da je to sve totalno ne efikasno u moderno građenom gradu , i otuda onaj surduk od ratne Košave i svi ovi surduci koje viđamo u siriji.

• 5Ovo se svidja korisnicima: voja64, A.R.Chafee.Jr., vathra, HrcAk47, Atomski čoban
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja i mislim da je neka "Kosava sa navodljenjem" (da ne bude kao u Siriji "ako Alah hoce - hoce, ako nece - j*** ga"), dometa oko 10km na standardnom kamionu i resenje za te probleme, bez vracanja Debele Berte iz naftalina.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedna zanimljivost, 155mm je uveden u službu da bi se rešio šareniš francuske gradske i opsadne artiljerije. Na konkursu je pobedio Šarl de Benž, sa svojim mle 1877.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kako smo počeli još će i neki meanićki katapult da zaživi a da istrese neku surduliju aluždiju tipa neke FABovke pa još i pogoleme di tresne da više ni trava ne raste...
Ideja ima fali samo realizacija pa aj opet u kameno doba..ako neko uzme onog CARA da frlne..