Poslao: 23 Apr 2017 06:45
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5322
|
Pa u tome i jeste caka, ugovori se jedno, a novinari pišu drugo .
U toki Iračko Iranskog rata mi smo proizvodili komore za Grad , gole cijevi sa narezanim navojima, nekoliko stotina komada dnevno , nama je bilo bitno da ti strojevi za valjanje cijevi i narezivanje navoja nešto rade, da zarađuju i da vračaju kredite, jer ta linija je mogla proizvoditi samo to, komore za Ognja Grada ili Plamen.
Izvoz je išao u Čehoslovačku , na papirima za izvoz nitko nije pominjao rakete , već su to bile cijevi za hidraulične cilindre, i tako je išlo par godina .
Mi nismo znali napraviti termozaštitnu masu na komori , Rusi nisu htjeli prodati licencu , a Česi nisu smjeli puno pomagati , ali su nas pustili da vidimo kako oni od naših " cilindara" prave komore za rakete , čak su nam dali par kanti te mase da se doma s tim igramo.
Napravili smo sami te automatske šprice , napravili smo peći u kojima se komora rotira dok se peče , radilo se korak po korak . Za prve statičke probe smo od Čeha kupili gorivo i ostale dijelove za motor .
Napravili smo svoju verziju bojeve glave , ruje su negdje u nekoj čelićani imali liniju za izradu "rebrastog lima" to su bili valjci recimo širine 700 mm i jedan je bio gladak , a drugi je imao ripne , kad bi se čelićna traka propustila kroz taj stroj dobijali su lim sa tim rombićima od kojeg su kasnije savijali i motali bojevu glavu. Mi nismo mogli zaustavi valjaonicu lima u Smederevu zbog tog za njih malog posla , pa smo nešto čarobirali na prešama sami .
Kod Grada je mlaznica rađena od prešane plastike ( AG 4 V ) masa je tada već bila osvojena u Fenolitu u Slveniji , oni su nam prešali prve mlaznice pa smo imali jedan tehnološki problem manje.
Negdje u pola tog posla pojavili su se Egipčani sa željom da kupuju kompletne rakete od nas, pa su se počeli po našim pogonima motati njihovi oficiri iz Vojne Kontrole , ustvari dobro pripremljeni inženjeri špijuni, koji su pokušali snimiti tehnologiju i sami proizvesti raketu , to je otkriveno i ugovor prekinut.
Na kraju balade je Pretis za svoje novce kupio lanser da ima iz čega pucati na poligonu već kompletno iskopiranu raketu Grad .
JNA nije bila zainteresirana za kupovinu raketa , a sad više nisam siguran da li je raketa usvojena u naoružanje kako bi se lakše prodavala ili se po tome samo petljalo u TOC u Nikincima. Naime mi nismo imali originalne TU za raketu već onako zbrda zdola nešto iskopirano i ukradeno od čeha i nešto napisano po svojoj pameti.
Paralelno sa tim normalnim Gradom ušlo se u razvoj rakete povećanog dometa, i tu su se opet pojavili Egipčani , ali se sve radilo kako treba, Kontraobaveštajna im nije dala prdnut, a da to nije snimljeno. Kako nije bilo interesa u JNA licenca za tu raketu je prodana Egipčanima kao projekat SAKR 36.
Meni je potpuno razumljiv interes tvornica u Srbiji da proizvode komercijalno prihvatljive kalibre 107 i 122 pa ako treba i kao gole cijevi jer je i to je dobar posao.
Naravno, ako Krušik proizvodi desetke hiljada komora , to podiže interes i u Lučanima da što prije povećaju količinu nitroceluloze i nitroglicerina sa 200 tona godišnje na hiljadu tona , to podiže i interes bankara ili stranih partnera da financiraju taj enormno veliki razvoj i porast kapaciteta.
Ali taj porast diže na uzbunu i one sa druge strane granice , pri tome ne mislim na Hrvate , mi smo sve svoje kapacitete prodali u staro željezo i uživamo u debeloj hladovini ispod NATO kišobrana , i zabole nas ona stvar ...
@Cheef Coach .. kod vojske često puta nema logike ... jer ako se taj kontejner mora prije upotrebe otvoriti i izvuči raketu malo van da bi se na nju našarafao upaljač onda si dolje kod mlaznice potrgao one žice za pripalu . Dakle raketa se može iz kontejnera izvaditi samo unatrag , a onda čemu taj kontejner.
Ta priča sa upaljačem za rakete koji "zna" kad smije grunut je vrla stara i bezmalo se vuče od prvih raketa, ili avio bombi. Zbog tog problema mnoge armije imaju pravilo da se avion naoružan sa bombama ne smije vratiti u bazu sa bombama , mora ih odbaciti.
Čisto radi prikaza problema možemo zamisliti neku situaciju ili neko stanje u kom raketa nikada u toku skladištenja i eksploatacije ne bude i da se to stanje iskoristi kao informacija da slijedi lansiranje.
Znači rakete se čuvaju u kontejneru ležećem položaju , u horizontali , i sad zamislimo neki živin kontakt , neku kap žive koja leži horizontalno u cjevčici, ako dignemo raketu da stoji vertikalno i tako je držimo pola minute onda se ta živa preko kapilare pretoči u drugu posudicu i tada se uspostavi kontakt i upaljač po tome zna da dolazi namjerno lansiranje. Tako oživljena raketa se mora lansirati jer je time izvršeno predarmiranje upaljača .
Ovo sam naveo samo kao slikoviti prikaz problema , a ne kao rješenje problema
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 23 Apr 2017 14:31
|
online
- Metanoja
- Počasni građanin
- Pridružio: 07 Jan 2007
- Poruke: 785
- Gde živiš: Beograd,Srbija
|
@Raketaš
Ostavljete li mogućnost,da su u Slobodi zaposleni bivši tehnolozi iz Pretisa,a u Lučanima iz Viteza,a da je VTI svakako bio upoznat sa tehnološkim procesima koje ste vi razvijali u fabrikama namenske industrije SFRJ,pa da samim tim,sve ide puno lakše i brže.Neke greške se ne ponavljaju,tehnologije postoje,bar na papiru,ljudi,koji su radili na svemu tome,a kažete da je bilo mnogo srba,su mnogi među živima.Ako ne oni,a ono njihovi naslednici iz branše.
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Apr 2017 18:40
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5322
|
@metanoja ..Naravno da je većina inženjera Srba porijeklom iz Vogošće ili Sarajeva danas u Srbiji , moja generacija je već davno u penziji, ili jednom nogom u grobu ali ima tu blistavih mlađih inžinjera i tehnologa koji su te negdje pred penzijom , ali još mogu potegnuti, a radili su na razvoju raketa kao što je Grad.
Pretis je bio vrlo dinamična firma koja se strahovito brzo širila i osvajala nove teritorije i nova tržišta. Mi stariji smo odlazili po zadatku u druge gradove i tamo pokretali nove tvornice dignute na ledini , a mlađi su pod našim budnim okom ostajali u matičnoj tvornici i tamo se lavovski borili i držali proizvodnju i kvalitet u svojim rukama . Znam barem desetak tih mlađih inženjera koji su počeli raditi između 1980 i 1985 godine i do raspada sustava dogurali do glavnih inženjera pogona ili šefova tehnologija, ti su ljudi devedesetih godina imali cca 35 godina .
Sustav čuvanja dokumentacije je bio takav da se sve mikrofilmovalo u Beogradu , i tamo se ćuvalo na mikrofilmu , a nama se vračala dokumentacija na papiru. Znači najznačajniji dio dokumenata postoji u Bogradu .
Par godina prije raspada države sva je dokumentacija sređena i prevedena na engleski , jer je Libija kroz projekat "Deva" željela osvojiti proizvodnju većine art i raketne municije iz našeg asortimana, dokumentacija je mikrofilmovana u Beogradu i prodata Libiji.
Većina tih razvojnih zadataka je išla preko VTI a , ali recimo i takvi zadaci kao razvoj termozaštitne mase na raketi Grad nisu išli mimo VTI a ili drugih instituta u državi. To što generali nisu bili zainteresirani za Grad nije značilo da nas inženjere ne treba zanimati termozaštita komore, itekako nas je zanimala i svi smo uprli da to na kraju riješimo .
Ta se termozaštita nanosila u više slojeva, bila je slična špric kitu koji služi za peglanje neravnina na autu prije lakiranja, nakon svakog špricanja masa se sušila i pekla . Glavna fora je bio sastav tog " špric kita " odnosno jedna njegova komponenta Muskovit ili liskun , mineral , kamen proziran ko staklo , a otporan na kemikalije i visoku temperaturu .
U stara vremena je Rusko carstvo bilo najveći dobavljač liskuna za izradu poluprozirnih prozora na evropskim dvorovima , i navodno otud ime i za Moskvu , tako bar kažu stare knjige. Činjenica je da taj Ruski muskovit čaroban u odnosu na ostale, i mi smo dugo patili i sebe i sve oko nas dok to nismo otkrili.
Eto jedan zgodan podatak tehnolozima koji miješaju " zelenu farbu" za farbanje komora Grada iznutra..
i sad nek mi netko kaže da nema šumskih vila ... ima ih ima. bar kad su ruski baruti i rakete u pitanju , jer bez njihovog čarobnog štapića i tajnih recepata nema ništa od posla
|
|
|
|
Poslao: 23 Apr 2017 22:52
|
offline
- amstel
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Maj 2012
- Poruke: 2564
- Gde živiš: Hiljadu milja od topolivnice
|
jel se upotrebljava beli ili crni liskun?
|
|
|
|
Poslao: 24 Apr 2017 07:12
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5322
|
Uvjetno rečeno" bijeli" , proziran do svijetlo žut. U cijeloj toj prići boja nije toliko bitna koliko je važno da se dade razdvojiti na tanke listiće i da u sastavu ima puno aluminijevog oksida koji mu daje visoku otpornost na temperaturu .
Kod te ruske termozaštitne farbe je iskorištena izrazita tendencija liskuna da se kala u tanke listiće od par mikrona , i upravo je ta mala debljina listića, to njegovo čarobno svojstvo. Kad se kamen samelje u prah i pomiješa sa nekim lakom dobije se nerazoriva sendvić struktura.
Još ako je i taj lak na bazi fenolnih smola koje zagrijavanjem prelaze u grafit, dobijamo "farbu" koja se guli po slojevima , tako da užareni barutni plinovi koji briju preko nje skidaju sloj po sloj , i tanak premaz debljine auto laka na blatobranu izdrži rad raketnog motora od dvije sekunde.
Kod lansiranja Grada vidimo taj dimni trag koji nije nastao zato što raketno gorivo dimi , već zato što gori ta farba.
|
|
|
|
Poslao: 24 Apr 2017 11:15
|
offline
- sasans23
- Legendarni građanin
- Pridružio: 30 Jun 2007
- Poruke: 6279
- Gde živiš: Novi Sad, severoistočna Srbija
|
Анализа оптерећења погонског пуњења ракете 122 мм услед температуре и убрзања
У циљу испуњења строгих унутар-балистичких захтева пројектовано је слободно погонско пуњење ракетног мотора посебног облика, са променљивим пречником канала. У фази пројектовања је процењено да ће погонско пуњење, због своје велике дужине, бити изложено снажним комбинацијама различитих оптерећења. Структурна анализа вискоеластичног погонског пуњења је увек врло сложена и суштински се разликује од еластичне анализе, пошто механичке особине погонске материје зависе од температуре и брзине деформације. Најсложенији случај у анализи се јавља када вишеструка оптерећења делују истовремено. У овом раду је извршена структурна анализа пуњења у почетној фази лета ракете, када је погонско пуњење под утицајем веома брзог оптерећења услед убрзања и истовремено површинског притиска насталог као последица веома спорог оптерећења услед температурских дилатација. У недостатку података о механичким особинама новог горива, особине у целом временско-температурском распону су одређене поређењем са једним сличним саставом који је раније комплетно испитан. Применом методе коначних елемената (програм АНСYС) разматране су две различите варијанте конструкције погонског пуњења и усвојено је поузданије решење.
http://www.vti.mod.gov.rs/ntp/rad2016/3-2016/1/c1.htm
|
|
|
|
|
|