Slazem se da u teoriji ne bi trebalo da bude prepreke, ali pitanje je na kolikoj razdaljini GSN ima dovoljnu rezoluciju (ne bukvalno rezoluciju, ali nazovimo je tako) da moze da "zakljuca" cilj.
Ako je taj domet 1-2-3 km, onda je LOBL ogranicen time.
Sa druge strane, AGM-65 ima LOBL, a potice iz 1971. GSN istog je bila jedan od polaznih delova za razvijanje Spike NLOS (tacnije starijeg Tamuza). Druga je bila malo poznata raketa Luz koja je imala navodjenje preko TV-a, samo je za razliku od AGM-65 navodjena rucno, preko slike koju je svake 1/8 sekunde slala TV kamera u nosu (kontrola je bila radio).
У сваком случају могу да лансирају па коригују до миле воље. Проблем је и ако закључаш нешто ситно тј. далеко на почетку како софтвер разазнаје то када циљ нарасте тј. се приближи. Без корекције може бити проблема. Ово нарочито важи за покретан циљ.
Meni za te veće domete jedino pada, onako laički, na pamet da neki izviđački dron nosi kameru sličnih performansi pa da pošalje sliku cilja lanseru i koordinate zone dejstva, pa da se onda raketa šalje naslepo u pretpostavljenu zonu cilja i da kad uđe u domet gsn traži prema histogramu dostavljenom od drona. E sad koliko je tu tehnoloških prepreka, softverskih začkoljica i sl. sam bog zna.
Generalno obzirom da je domet ipak malo veći i da nije velika opasnost izlaganja operatera (putanja rakete nije balistička pa se teško prati art. radarom npr.) i mala mogućnost brzog kontrabatiranja, čini se da "čovek u petlji" nije neki veliki problem kod ovog sistema.
Pitanje je koliko im je u interesu (Alas i Ralas), cak i da imaju tu mogucnost, da "zakljucavaju" nesto putem TV glave sto im je u vidnom polju. To znaci da i ovaj drugi ima njih u vidom polju, a verovatno i u dometu.
Sa druge strane, matematika im ne ide u korist. Ne znamo koji je ugao lansiranja Ralasa. Pomeranje kamere unutar TV glave je +/- 30 stepeni, sto bi znacilo da za svaki ugao lansirnja koji je iznad 30 stepeni, nemoguce zakljucati neku metu na horizontu ispred. Ugao lansiranja Alasa je dosta veliki (60 stepeni ako se ne varam), tako da je prica o direktnom zakljucavanju kod njega iskljucena.
Apok ::У сваком случају могу да лансирају па коригују до миле воље. Проблем је и ако закључаш нешто ситно тј. далеко на почетку како софтвер разазнаје то када циљ нарасте тј. се приближи. Без корекције може бити проблема. Ово нарочито важи за покретан циљ.
Takav problem je lako rjesiv, kad se cilj priblizi komp. u raketi usporedi cilj sa memorisanim ciljem napr. tenkom i ako se poklapa pogadja cilj. Ralasi mogu teoretski letjeti u grupi predvodjeni jednom raketom ciji je prednji deo pretvoten u BPL koji u rejonu ciljeva trazi naprimer bataljon tenkova u pokretu, i ako ga spazi kordinate ciljeva posalje Ralasima iza sebe, jeste da je komplicirano ali ako je moguce mozda je najefikasnije zato sto gadja vise ciljeva istodobno.
bato ::
Sa druge strane, matematika im ne ide u korist. Ne znamo koji je ugao lansiranja Ralasa. Pomeranje kamere unutar TV glave je +/- 30 stepeni, sto bi znacilo da za svaki ugao lansirnja koji je iznad 30 stepeni, nemoguce zakljucati neku metu na horizontu ispred. Ugao lansiranja Alasa je dosta veliki (60 stepeni ako se ne varam), tako da je prica o direktnom zakljucavanju kod njega iskljucena. Питање је који је минимални угао за лансирање. А и нек закључају две,три секунде по лансирању дође му на исто. Мада слажем се за употребну вредност. На видеу закључава неко светло на плафону 😁
Ma o kojem zaključavanju vi sad govorite , ispade da raketa gleda u nebo , a vi u svojoj mašti zaključavate ciljejeve i to još brigadu tenkova u pokretu ???? dajte malo oladite .
O nekom zaključavanju na cilj možemo govoriti kad je raketa par kilometara od tenka kad operater na ekanu vidi pročitati sreijski broj na tenku
bato ::Pitanje je koliko im je u interesu (Alas i Ralas), cak i da imaju tu mogucnost, da "zakljucavaju" nesto putem TV glave sto im je u vidnom polju. To znaci da i ovaj drugi ima njih u vidom polju, a verovatno i u dometu.
Kada bi procitio citavu stranicu na forumu, znao bi da Alas ima mogucnost zakljucavanja. Zakljucavanje ide po principu da operator slika malu slicicu, i onda softer pokrece raketu tako da pogodi tu slicicu, tako sto je uporedjuje sa onime sto vidi.
Raketa se ispravi po lansiranju, i onda moze da gadja ono sto je ispred nje. Neki minimalni domet mora da postoji.
Dopuna: 25 Feb 2019 9:45
mgaji21 ::
Takav problem je lako rjesiv, kad se cilj priblizi komp. u raketi usporedi cilj sa memorisanim ciljem napr. tenkom i ako se poklapa pogadja cilj. Ralasi mogu teoretski letjeti u grupi predvodjeni jednom raketom ciji je prednji deo pretvoten u BPL koji u rejonu ciljeva trazi naprimer bataljon tenkova u pokretu, i ako ga spazi kordinate ciljeva posalje Ralasima iza sebe, jeste da je komplicirano ali ako je moguce mozda je najefikasnije zato sto gadja vise ciljeva istodobno.
Svaki tenk ne izgleda isto, cak i da je istog modela. Na primer ima razlicitu boju. Cak ni oblik ne mora da bude isti, sto se moze postiici prirucnim maskiranjem.
Cim ti smanjis procenat poklapanja, povecavas verovatnocu da kompijuter napravi neku brljotinu.
Kompijuterski program nije ni izbliza tako napredan kao sto je ljudski mozak, te stoga Alas upravo koristi mozak (svog operatora) za nisanjenje.
Koriscenje BPL i drugih metoda za izvidjanje se naravno podrazumeva.
