Poslao: 04 Maj 2019 11:04
|
offline
- milos.cbr
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 21 Jun 2010
- Poruke: 595
|
Koliko je realna pretpostavka o 100 tenkova na 1Ha? pre bih rekao da je 10
A i koeficijent uništenih tenkova je upitan sem alo svaka granata ne pogodi direktno u tenk.Imam negde članak koji se zasniva na istraživanju US army da je klasična artiljerija dosta ozbiljnija pretnja po oklop nego što su mislili, ali više u smislu oštećenih gusenica, optoelektronike, traumatizovanih posada i sl. tako da posle dejstva oklopna četa/bataljon ne bi bila sposobna za akciju.Ovo što sam naveo važi za tenkove, za bvp/ot situacija može biti samo gora.
Takodje treba uvesti u računicu i upitnost plotunskog dejstva alasom, ako ga čovek u petlji?
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 04 Maj 2019 11:14
|
offline
- Metanoja
- Počasni građanin
- Pridružio: 07 Jan 2007
- Poruke: 795
- Gde živiš: Beograd,Srbija
|
Oluj2.1 ::Napisano: 04 Maj 2019 1:05
https://www.mycity.rs/must-login.png
Dopuna: 04 Maj 2019 1:07
5556 za VLR ili 56 po tenku
Ovo je statistika, u stvarnosti oruđe tipa Alasa bi posao obavilo na kraju sa približno 200 -250 raketa maksimalno a artiljerija ne bi ni sa 10 000, zapravo teško da bi i odradila.
Dopuna: 04 Maj 2019 1:08
Sa klasičnim projektilima naravno
Dopuna: 04 Maj 2019 9:58
Tako da kao što vidite nema srećnog rešenja za artiljeriju klasičnih projekitla i ukopane tenkove.
Za klasične granate skoro i da nema. Njihova jedina realna šansa je Krasnopolj sa svojim najvećim i nesagledivim ograničenjem a to je da neko mora da obasjava cilj i to nepokretan, Krasnopolj je jedva nešto bolji prema pokretnom cilju od svog prethodnika Koperhejda, jedva nešto malo bolji. Za nepokretne jeste ultimativan ali samo nepokretne, strašno mu pada efikasnost i na sporopokretne a kamoli brzopokretne.
Za VLR postoji takođe takav projektil kao Krasnopolj, ali sa istim ograničenjem naravno i tu je za VLR bolje drugo rešenje koje već odavno postoji a to su kasetni projektili ili kumulativna submunicija.
Tu se utrošak projektila skraćuje za koeficijent deljenja praktično jedak broju submunicija u projektilu i to tako da se cilj računa kao neukopan bez obzira što jeste i za nepokretan cilj dakle neku *mitsku* zamišljenu grupu tenkova koja stoji u mestu je utrošak onda enormno manji (pri čemuje značajna razlika u da li radimo sa savršenom pripremom i BPL ili samo sa običnim osmatračem i da li nam je priprema savršena koliko može ili nam je slabija) ali ostaju drugi problemi, vezani za to da se cilj pogodi (već objašnjeno u prethodnoj zagradi) posebno ako je to zapravo neka velika grupacija tenkova u širokom klinu ili svinjskoj glavi ili manjim klinom napred i izduženom kolonom iza, tu je onda problem pogađanja cilja težak i zahteva sve moguće modernizme u pripremi za gađanje ali i pored njih i dalje zahteva određeno manevrisanje vatrom u vremenskom i fizičkom domenu (raspored vatre po cilju u tačnom vremenu) pa i dalje zahteva da ili imamo osmatrača na savršenoj poziciji ili što je mnogo mnogo verovatnije i dalje radimo sa BPL iznad takve grupe.
Znamo li šta je,sa onakvim uspehom,poklapalo ukrajnske OMJ u DNR i LNR?
|
|
|
|
Poslao: 04 Maj 2019 12:09
|
offline
- Pridružio: 09 Jan 2012
- Poruke: 34722
|
Raketa 9M217 122mm sa protivtenkovskom submunicijom mada što prangijati sa 32 rakete zbog jednog tenka kad možeš poslati jedan ALAS i obaviti posao.
|
|
|
|
Poslao: 04 Maj 2019 12:52
|
offline
- Pridružio: 20 Maj 2017
- Poruke: 2474
|
Napisano: 04 Maj 2019 12:15
Vrlo dobar pledoaje za raspravu Miloše.
Na linijskom frontu je još gore tu je 1-3 nepokretna tenka na 10 Ha.
To gađati sa VLR pa čak i sa kasetarkama nema smisla, tu se prirodno gađa PT raketama ili svojim tenkom njabolje helikopteroma ali to je često nategnuto čak i kada ga imaš; kako god pošto se takve linije prepucavaju u nekom dužem vremenu tenkovi nisu stalno na LOS-u naprotiv opale pa se sklone. Zato su tu perspektivni sistemi koji optički idu odozgo pa time uobičajeni *hul daun* i zamicanje za brdo ili kuću nemaju više toliko efekta.
.
Ne znam koliko ona kineska raketa, odnosno pravo pitanje je koliko bi LORANA (ALAS je prevelikog dometa za ovu situaciju) mogla da ide odozgo nadole i da savlada takve prepreke, ne mislim zgrade to je nemoguće skoro, ali prve nabrojane znači: linija, hul daun i stalno povlačenje u rikverc su sigurno rešivi za takve rakete mnogo lakše nego za druge makar i Kornet ili Hrizantema bili; i opet su rentabilnije od artiljerije iz prostog razloga što će prva ili druga da pogode a artiljerijom takav cilj možemo čak i sa modernim sredstvima da ganjamo i par dana uz opet veliki utrošak i najčešće bez ultimativnog uništenja već sa tim kako si ih naveo nabrojanim oštećenjima većeg ili manjeg stepena. Potpuno se slažem da su BVP i sva silesija sličnih i manje sličnih vozila oklopljnih kojih je sve više tu u mnogo gorem položaju i da ih je po pravilu daleko rentabilnije gađati čak i običnim grantama pogotovu ako bi se vratile neke sa krupnim kuglama kao delom ubojnih elementa, neki granatšarpnel recimo najsličnije.
E sad ako su zgrade u pitanju može da bude gadan problem.
Tu je onda najrentabilnije gornjom grupom uglova sa upaljačem na usporeno, granatom nikako raketom (klasičnom za VLR o kojima pričamo za Košavinske sisteme je obratno) i kalibrom ne manje od 152 sa korekturom i dugim rafalima prosto srušiti konstrukcije i učini ti teren neprohodnim, ili ako ima sreće oštetiti tenk kako ti navodiš, ali je za to u praksi i dalje potrebno dosta, čak mnogo granata i efikasno je samo ako BPL visi iznad ili imamo neko bočno osmatranje makar i vrlo daleko.
Gusti tenkovski nepokretni postroj je u realnosti moguć samo u dubini neprijatelja pred neki marš ili da su ostali u kasarni, dešavalo se čak u poslednjoj deceniji praktično i jedno i drugo, ali besmisleno malom procentu jedno dvaput, a tenkova ionako više nema nego bataljon na jednom mestu možda puk, prošlo je vreme tenkovskih plima, ali je i ovo što je ostalo i dalje na kopnenom bojištu najmoćniji predator.
Pre bezmalo 100 godina tenk je i nasto kao sredstvo koje prođe kroz artiljeriju i streljačku vatru i onda pešadiji i artiljeriji pomene mater. U toj vladavini u drugoj polovini veka je naleteo na stativu u vidu pre svega PT raketa klasičnog tipa, pešadijska sredstva malog dometa su ipak veoma ograničena za današenje vreme. Naime vrijeme se promenilo, pre svega urbanzacija je promenla samu prirodu i osnovnu sliku bojišta nema više mnogo stvarno otvorenih prostora.
No tenk se tome prilagodio, smanjio se brojem i počeo da deluje kao *topovski snajper*. I u toj ulozi je i dalje strašan. Nema goreg osećaja po pešadiju od onog kada po njoj deluje tenk i danas. Vrlo je verovatno da će u toj ulozi klasičnom tenku da se u budućnosti masovnije pridruže i nešto različita oruđa, laki tenkovi sa velikim kalibrima, razne *distrojer* samohotke sa raketama i svakakva čuda, pa i samohodna artiljerija sa savršenim upravljenjem vatrom ili čak i korigovanim granatama.
Kako god borbena niša rakete koja deluje odozgo optički vođena, dometa 10 km pre svega ali i svih 25 km je izrazito aktuelna na slici današnjeg bojišta, čak i one do 50 km imaju malu ali realnu borbenu nišu.
Naravno veoma je skupa i ne može biti posebno masovna kao i što ne može da rešave nikakave univerzalne zadatke i da odluči bojište samo, ali je zato kao lovac na predatore ekstra, ne zamena za nešto, nego kao sasvim novi element.
No ovo je samo nabacano priča se može prošriti i horizontalno i vertikalno.
Dopuna: 04 Maj 2019 12:52
Na nekoliko mesta je osim kasetarke isproban i GRAD sa navođenjem na laserski obasjan cilj.
Ali to nije rešilo problem malog broja tenkova na utvrđenim linijama koji deluju po principu pokretnog topovskog snajpera.
Tu je došlo do sasvim drugačijih duela u jednom trenutku i tenkovi su iako napola uzdrmani ipak prihvatili duel i izdržali, istina polovično ali izdržali. Možda ako neko poznaje detalje toga, bi bilo korisno da objasni jer bi se ta situacija strašno dobro uklopila u temu o kojoj pričamo.
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Maj 2019 21:27
|
offline
- Pridružio: 03 Feb 2013
- Poruke: 2930
|
Oluj2.1 ::Napisano: 26 Apr 2019 0:57
155 mm, klasična granata ,udarni, daljina 25 000 m površina cilja 1 ha ukopani tenkovi, to mu dođe 100 tenkova formalno, visi BPL (!!!) iznad radimo sa korekturom, na toj daljini se potpuna podrazumeva i to složena da bi uopšte upao u zonu vidljivosti BPL, mada nije bitno, i sad utrošak projektila za 80 % uništenja:
3472 !!!!!! ili praktično 35 granata po tenku za 80%, čak aj da smatramo da je 100% bude negde 45 minmimum za 100%, sasvim logično.
Mislim da se ovo odnosi na 1 km2 a ne na 1 hektar.
|
|
|
|
Poslao: 05 Maj 2019 21:45
|
offline
- Pridružio: 20 Maj 2017
- Poruke: 2474
|
Napisano: 05 Maj 2019 21:35
https://www.mycity-military.com/Artiljerija-munici.....te_24.html
Dopuna: 05 Maj 2019 21:36
Стаистика је ко танге, све видиш али кад дође оно онда је све другачије
Dopuna: 05 Maj 2019 21:45
Покушај да замислиш да смо сада у некој топлијој клими и гађамо један једини тенк са 130 мм топом на 25 000 м, па после други итд.
Ништа ту статистички не штима према нормама, поготову наше ракље, али бајо нећемо га пре 35 смазати гарантујем ти, напротив ће буде и више.
|
|
|
|
Poslao: 05 Maj 2019 21:54
|
offline
- Pridružio: 03 Feb 2013
- Poruke: 2930
|
Ček da izvršim virtuelno samoubistvo ulazeći u raspravu sa tobom al po tablici ide 150 granata na hektar za 25% uništenih.
Prvo mi ne štima da iko ukopa na hektar (100x100 metara) 100 tenkova, možda 3-4 bi bilo plafon, a još luđe istresti divizijski depo granata na tolicki prostor. I 100 pešaka brani veći prostor...
Sad jedino da sa 25% uništenja na 80% je utrošak 2000% više?
|
|
|
|
Poslao: 07 Maj 2019 12:18
|
offline
- Pridružio: 20 Maj 2017
- Poruke: 2474
|
Napisano: 07 Maj 2019 12:09
Још је и горе када упоређујемо стварност и статистику, ми заправо и не можемо тај ДЕПО да истоваримо на 1 Ха, нема шансе, у ствари, расипање је много веће од тог једног њивчета.
Зато ајде овако један једини укопани тенк у сред тог квадрата, њивчета, ми са 130 мм.
На 25 км ухх, добро, имамо БПЛ изнад све гледамо да скратимо муке у причи, јербо ако га нема ух ух ...
Ркнемо плотунче сасређеним снопом од 6 и оно јадно како год ми били добри са свим оним нашим припремама росне негде нека буде близу али у стотинама метара од тенкића поручника Грубера. И то нешто и поред сасређеног снопа видимо да једно два фулају баш много остали фулајау само много али не заборави елипса растурања на тој даљини је велика једно 504 м мада 50% треба да падне у неких 126 м .(6 отишло)
Поправимо елементе по даљини и правцу у односу на оне падове који нсу много фулали или 4 најближа један другоме да кажемо. И онда наредимо 10 секунди рафал на те нове елементе. (12 отишло)
И сад почело да пада око тенкића и 4 онако ту су једно близу неки мало више а два фулају један улево један подбацује. Само сад знамо ко су ти бећари и одредимо и мале индивидуалне порпавке уз друге евентуално.
Е онда опет ркнемо плотун и гледимо где пада . (18 отишло)
И оно почело да пада около њега али не погађа у њега а нама треба за укопан тенк практично ДИРЕКТАН погодак.
Рокнеш још један плотун и можда, само можда,опрезно на овим даљинама заварава изглед падова јако видиш да је ипак елипса мало ван циља. Поправиш мало. (24 отишло)
Онда затрпаш са два три плотуна (отишло још 1 и .....
Онда паднеш у стање бајагине песме. Дим и прашина, могли смо и пре са песмом зависи од терена и ветра али као ми имамо БПЛ јел те.
Кад оно погодило смо га. Колико смо оно потрошили гурганата ?
42 јел тако ако не грешиом а статистика каже са ћу да укључим програмче ...
Dopuna: 07 Maj 2019 12:18
46-47 добро смо прошли. Овај пут ...
|
|
|
|
Poslao: 07 Maj 2019 13:26
|
offline
- Pridružio: 03 Feb 2013
- Poruke: 2930
|
Em veliki utrošak municije, em predugo traje i treba o kontrabatiranju voditi računa.
Mada, kada se govori o normama utroška municije, treba da se prisetimo dva velika rata. Tada se sipalo neumereno bez garancije da će se probiti front. A cevna artiljerija nije nikakav drastični korak napravila u efikasnosti, pa po tome ne treba ni očekivatu nekakvu specijalnu efikasnost.
I još da dodam, da nisam pokušao u prethodnim postovima da osporim količinu granate, već samo podatak da na 1 hektar može da bude 100 tenkova.
|
|
|
|