Poslao: 07 Jun 2019 19:11
|
offline
- aramis s
- SuperModerator
- Pridružio: 18 Jul 2007
- Poruke: 28756
- Gde živiš: iznad smoga Beograda
|
babaroga ::Hvala za pojasnjenje Aramis.
Pitanje je kako autopilot zna gdje je (u kojoj zoni) cilj. Kako se autopilot orjentise prije lansiranja. Zna li svoje koordiinate, zna li koordinate zone u kojoj se ocekuje cilj, ili bar azimut pravca cilja. I ako zna taj azimut, kao ga zauzima? GPSom? Ili klasicno artiljerijski?
Gledaj, samo autopilot vezan na GPS/GLONAS ima potrebe za tačnim koordinatama. Tačne ili približne koordinate cilja su potrebne lanseru, da zada raketi elemente leta. Raketa elemente leta dobija po razdelima:penjanje posle lansiranja, krstarenje u horizontalnom letu, eventualno prekretna tačka sa promenom kursa za toliko stepeni a ne u kursu tom i tom. Koliko sam razumeo klasični trougao put, brzina vreme uz stalne popravke na osnovu podataka iz IMU. Kao i žiro platforma, ali preciznija i stabilnija jer meri i ugaonu brzinu i ugaono ubrzanje po sve tri ose. Ako postoje tačne koordinate nepokretnog cilja pre lansiranja onda bi raketa bukvalno da naleti na njega nakon krstarenja, ako se cilj kreće onda to bez operatera neće moći.
E sada, ako naprave raketu sa čistim GPS vođenjem, navođenje bi bilo lakše, preciznije, ali i podložno ometanju.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 07 Jun 2019 22:51
|
offline
- babaroga
- Legendarni građanin
- Pridružio: 04 Sep 2012
- Poruke: 9211
- Gde živiš: pecina stroga
|
U teoriji, Alas na VP moze da ode u bilo kom pravcu, dakle bilo kom azimutu, dakle azimut mu moze biti od 0 stepeni do 360 stepeni. Moje je pitanje kako mu se zadaje azimut prije lansiranja? GPS? Ili klasika busola, itd?
Sve poslije lansiranja je odrzavanje rakete na pravcu leta. Pitanje je kako se zadaje pravac leta?
|
|
|
|
Poslao: 09 Jun 2019 11:47
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5394
|
Mislim da se nišani guvernalom od kamiona , vozač dovede kamion u zadani pravac po kredi na zemlji ili piketima , a to je prije odredio netko sa art busolom.
GPS bi bio ok ali je neozbilno očekivati da to radi kad ti treba . A ti softverski žiroskopi i slično sve je to kratkog daha , kamion sa uključenim MEMS žiroskopima nakon pol sata nezna više gdi mu je sjever, mora mu ga opet netko pokazati seljačkim metodama.
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Jun 2019 12:43
|
offline
- jazbar
- Legendarni građanin
- Pridružio: 28 Dec 2009
- Poruke: 16141
- Gde živiš: Lublana
|
aramis s ::+ ++babaroga ::Hvala za pojasnjenje Aramis.
Pitanje je kako autopilot zna gdje je (u kojoj zoni) cilj. Kako se autopilot orjentise prije lansiranja. Zna li svoje koordiinate, zna li koordinate zone u kojoj se ocekuje cilj, ili bar azimut pravca cilja. I ako zna taj azimut, kao ga zauzima? GPSom? Ili klasicno artiljerijski?
Gledaj, samo autopilot vezan na GPS/GLONAS ima potrebe za tačnim koordinatama. Tačne ili približne koordinate cilja su potrebne lanseru, da zada raketi elemente leta. Raketa elemente leta dobija po razdelima:penjanje posle lansiranja, krstarenje u horizontalnom letu, eventualno prekretna tačka sa promenom kursa za toliko stepeni a ne u kursu tom i tom. Koliko sam razumeo klasični trougao put, brzina vreme uz stalne popravke na osnovu podataka iz IMU. Kao i žiro platforma, ali preciznija i stabilnija jer meri i ugaonu brzinu i ugaono ubrzanje po sve tri ose. Ako postoje tačne koordinate nepokretnog cilja pre lansiranja onda bi raketa bukvalno da naleti na njega nakon krstarenja, ako se cilj kreće onda to bez operatera neće moći.
E sada, ako naprave raketu sa čistim GPS vođenjem, navođenje bi bilo lakše, preciznije, ali i podložno ometanju.
Samo GPS navođenje kod preciznih PO raketa ne dolazi u obzir. Mora biti još nešto za terminalnu fazu, laser, IC, radar, kamera. A i zbog ometanja kako kažeš. Ometanje može biti do nekog odstojanja u tom odstojanju preuzima terminalno navođenje laser, radar, IC, kamera onako laički rečeno.
|
|
|
|
Poslao: 09 Jun 2019 17:27
|
offline
- aramis s
- SuperModerator
- Pridružio: 18 Jul 2007
- Poruke: 28756
- Gde živiš: iznad smoga Beograda
|
Sve vreme pričam o dolasku rakete u rejon cilja, a za dejstvo po objektu je neophodna optika koju ima.
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Jun 2019 15:45
|
offline
- Pridružio: 15 Jun 2009
- Poruke: 1469
|
aramis s ::Obrati pažnju na faze leta rakete
Autopilot rakete je dovoljno precizan da raketu od tačke lansiranja do tačke početka traženja cilja bez učešća operatora. Trebalo bi da i sama GSN prepozna cilj, ali zahvaljujući optičkom vlaknu i dvosmernoj razmeni podataka operater u svakom trenutku može da preuzme upravljanje nad raketom.
E sada autopilot je zasnovan na INS koji u osnovi ima IMU koji ima 6 MEMS davača. 3 davača ubrzanja i tri davača ugaone brzine koji mere odstupanja od proračunatih elemenata putanje i na osnovu toga softver izračunava elemente popravke da bi raketu vratio na putanju.
.
S obzirom da Emirati nabavljaju Alas prevashodno za protivbrodsku borbu a prikazana visina leta deluje znatno veca od visine leta tipicne protivbrodske rakete zanima me da li Alas pored navedenih senzora ima visinomer i mogucnost leta iznad talasa pri gadjanja ciljeva na moru kao vecina drugih protivbrodskih raketa.
|
|
|
|
Poslao: 28 Jun 2019 19:05
|
offline
- aramis s
- SuperModerator
- Pridružio: 18 Jul 2007
- Poruke: 28756
- Gde živiš: iznad smoga Beograda
|
Nije ALAS za borbu protiv brodova već protiv brzih iranskih čamaca gde je napad sa visine bolje rešenje, a budući da se podatak o visini koristi u modulu za raketu 128mm onda je verovatno i kod ALASA.
|
|
|
|
Poslao: 28 Jun 2019 21:54
|
offline
- yrraf
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Jan 2012
- Poruke: 2644
- Gde živiš: Loznica Srbija
|
Pa ako Morava ima INS u kombinaciji sa GPS, automatsko određivanje severa i automatsko zauzimanje azimuta i elevacije lansera, pretpostavljam da je ista tehnologija upotrebljena i na ALAS-u. Zasigurno da kao "backup" varijanta postoje i klasični artiljerijski instrumenti da se to uradi kad rikne elektronika ili da se ista proveri i koriguje. Verovatno da senzori "skupljaju" greške nakon određenog pređenog puta, ali verujem da se mogu unositi korekcije i "resetovati" sistem dovoljno često da ne utiče drastično na preciznost. Ako je GPS signal ometan valjda se da očitati pozicija lansera na karti još dok je u zaklonu a da onda INS odradi sa prihvatljivom greškom do vatrenog položaja, ili da se koordinate VP unesu sa karte pa ne moraju da se određuju na licu mesta i da se lanser izlaže nepotrebno?
|
|
|
|