Poslao: 31 Okt 2019 17:31
|
offline
- _Petar
- Elitni građanin
- Pridružio: 25 Dec 2016
- Poruke: 2179
|
Ne mora kabal, ima objasnjeno zasto je tako, ja nisam ekspert iz oblasti pa je bolje da pretrazis sam po temi. Ima svoje zasto. Da li bi bilo bolje da posedujemo/integrisemo najnapredniju tehnologiju na svetu? Jeste, a da li je to realno? Nije. Da li je ovo sto je uradjeno astronomski napredak? Jeste. Da li sistem radi? Radi. Tako da iz mog ugla svako pljuvanje nije na mestu.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 31 Okt 2019 17:39
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5337
|
stug ::@ raketaš: jeli realno "balistički" ubaciti raketu u branjenju prostoriju i tek "u padu" preuzeti vođenje? Preduvjet da je prostorija prije toga potvrđena nekim izviđačkim sredstvom (pa makar i izviđačem na cipelzug). Ima tu više pozitivnih momenata u takvom "napadu u odbrani", ponajviše za kabel
Balistička putanja je naj jednostavnija i najbrža, troši najmanje energije ali se zbog tog kabla na lanseru ne smije nabiti velika brzina , a to onda znači mali domet .
Mislim da je odabrano rješenje ok i tome smo dosta pisali prije par godina .
Sva ta rješenja koja se sada izvode u EDPRo li na VTI u su davno prodiskutirana , projekti poput GROMA A su propali najviše zbog radiolinka.
Radio veza ili laser traže da se raketa lansira sa visine od pedesetak metara sa nekg heliča ili zrakolova , u svakom slučaju raketa i lanser moraju biti u zoni optičke vidljivosti cijelo vrijeme leta rakete
|
|
|
|
Poslao: 31 Okt 2019 18:48
|
offline
- CheefCoach
- Legendarni građanin
- Pridružio: 14 Avg 2011
- Poruke: 6594
|
Da rascistmo neke nedoumice koji se mogu pojaviti kod mladje publike.
ALAS ima zakljucavanje cilja, to smo videli prilikom gadjanja na Nikincima.
Verujem da raketa moze da doleti sama u oklolini cilja na osnovu koordinata. Onda operater zakljucava cilj (cilj je slicica) i dalje raketa se sama navodi na cilj. U slucaju potrebe operator moze nanovo preuzeti kontrolu.
Tehnicki, raketa ne vuce kabal. Kabal se odmotava sa rakete i pada na zemlju (da ne kazem ,,polaze se").
ALAS je takodje krstareca raketa; ima u sebi mlazni motor, i leti na odredjenoj visini iznad tla. Takav postupak smanjuje mogucnost primecivanja.
Kada bi se vodjenje obavilo drugom metodom, to bi bilo bolje, jer bi omogucilo da ALAS pravi detaljnije manevre ukljucujuci i polukruzni, ili kruzni. Da bude prava bespilotna-kamikaza-letelica.
|
|
|
|
Poslao: 31 Okt 2019 19:06
|
offline
- mgaji21
- Počasni građanin
- Pridružio: 26 Feb 2017
- Poruke: 734
|
Ako je pitanje smjesno nek mod. izbrise, da li je bar teoretski moguce kreirat radiolink koji je vrlo tesko ili cak nemoguce ometat? ( kao naprimer nova ROFAR tehnologija )
|
|
|
|
Poslao: 31 Okt 2019 19:49
|
offline
- Pridružio: 21 Okt 2019
- Poruke: 230
|
mgaji21 ::Ako je pitanje smjesno nek mod. izbrise, da li je bar teoretski moguce kreirat radiolink koji je vrlo tesko ili cak nemoguce ometat? ( kao naprimer nova ROFAR tehnologija )
Zanimljivo pitanje.
Čisto da nisi sam ☺️
Bojim se da ćeš proći kao i ja kad sam pitao zašto mora kabal ako ima link.,,,😂
|
|
|
|
Poslao: 31 Okt 2019 21:20
|
offline
- Zerajic
- Ugledni građanin
- Pridružio: 10 Mar 2011
- Poruke: 459
|
mgaji21 ::Ako je pitanje smjesno nek mod. izbrise, da li je bar teoretski moguce kreirat radiolink koji je vrlo tesko ili cak nemoguce ometat? ( kao naprimer nova ROFAR tehnologija )
Свака бежична комуникација је подложна ометању, али наравно да постоје начини како се оно смањује, рецимо:
1. Повећање снаге
2. Усмјерене радио везе (радио-релејне)
3. Коришћење више канала, на различитим фреквенцијама
Шта су предности и мане:
1. Ако повећаш снагу, ометач би такође морао да буде веће снаге, ближе постављен, скупљи, гломазнији итд. Значи, биће доста теже ометање.
Мана: Када зрачиш великом снагом, ти из пуна грла вичеш ЕВО МЕ.
2. Усмјерене радио везе користе усмјерене антене, чији је сноп угао од свега пар степени (рецимо 5) тако да је много већа вјероватноћа да ухватиш сигнал који гађа тачно тебе.
Мана: Захтијева оптичку видљивост (па и слободну прву Френелову зону).
3. Више канала на различитим фреквенцијама може да помогне уколико се ометање врши у одређеном дијелу спектра, тј. није широкопојасно.
Мана: Потребно је вријеме да се обје стране синхронизују, да се "договоре" на који ће канал. За пренос говора није никакав проблем, док за овакав систем који мора да буде изузетно брз може да буде велики проблем.
Дакле, није добро зрачити превеликом снагом јер ћеш открити положај, оптичку видљивост немамо, немамо времена за скакање на друге фреквенције током вођења ракете. Тако да је, по мом мишљењу, оптички кабл јако добро рјешење за ову намјену.
Некад прочитах да један од руских ПВО система ради на фреквенцији на којој је изузетно велико слабљење у атмосфери, а то је чувано као тајна (занимљива је карактеристика слабљења атмосфере, има неколико пикова на којима је јако велико слабљење због утицаја воде, кисеоника итд.) рачунајући на то да нико жив ништа не пројектује да ради у том опсегу, па се тај опсег неће ни ометати, или ће се ометати много рјеђе.
|
|
|
|
Poslao: 31 Okt 2019 22:38
|
offline
- mgaji21
- Počasni građanin
- Pridružio: 26 Feb 2017
- Poruke: 734
|
@ Zerajic
Sad je mnogo jasniji problem, hvala za detaljno objasnjenje.
|
|
|
|
Poslao: 31 Okt 2019 22:53
|
offline
- Pridružio: 15 Jun 2009
- Poruke: 1461
|
mgaji21 ::Ako je pitanje smjesno nek mod. izbrise, da li je bar teoretski moguce kreirat radiolink koji je vrlo tesko ili cak nemoguce ometat? ( kao naprimer nova ROFAR tehnologija )
Moguce je napraviti radiolink otporan na ometanje koji bi omogucio stanici da kontrolise let rakete i u slucaju da protivnik vrsi ometanje veze uostalom nasa nova Maljutka koristi za upravljanje radio vezu kao i citav niz Sovjetskih i Ruskih sistema ukljucujuci i Pancir međutim problem je sto je to izuzetno tesko izvesti kada je rec o prenosu slike sa ALASA na lanser. Da napravim malu analogiju sa starijim Sovjetskim PVO sistemima iako NATO u ratovim u kojima je ucestvovao obicno nije vrsio ometanje radio signala komandi za upravljanje letom raketom mogao je da ih neutralise ometajuci njihov radar.
Da bi odgovorili na pitanje zasto je ti tako najpre moramo da pođemo od osnove a to je od cega zavisi otpornost radio veze na ometanje. Radio veza koje imaju manju brzinu prenosa podataka obicno su otpornije na ometanje zbog cega su savremeni sistemi koji koriste klasicno radiokomando vođenje izuzetno otporni na ometanje. Za razliku od tih sistema ALAS ima kameru na raketi koja zahteva ogroman protok za prenos video signala do lansera sto ga cini podloznijim na ometanje.
Kao sto je svima ovde poznato Alas za prenos podataka koristi opticki kabl cija brzina prenosa je oko 200 Mbit/s sa vise kanala od kojih je jedan namenjen prenosu slike sa raketa a ostali razmeni podataka između stanice i rakete Od tih 200 Mbit/s svega 128 Kbita/s otpada na podatke koje lansirno vozilo koristi za upravljanje raketom. Brzina kojom NATO avioni bezicno razmenjuju podatke je obicno do 115 Kbita/s a sto je veoma slicno brzini koju za komunikaciju sa raketom koristi komanda stanica Alasa a ta veza se smatra prilicno otpornom na ometanje iako su filmu Umri muski 4 hakeri uspeli da je razbiju i upadnu u radio vezu.
|
|
|
|
Poslao: 01 Nov 2019 04:59
|
offline
- yrraf
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Jan 2012
- Poruke: 2624
- Gde živiš: Loznica Srbija
|
Za taj domet ja ne znam da li postoji fire and forget opcija bilo gde u svetu, znači mora čovek u petlji, mora video nazad operateru a onda idu sve komplikacije koje su objašnjene u prethodnim postovima. Optički kabl je ovde logičan izbor. Ipak je ovo namenski proizvod Srbije ne Izraela, to ponekad ljudi gube iz vida. Nemamo mi resurse nekih velikih industrija. ALAS je tehnološki skok od 7 milja za našu industriju a i rekao bih poprilično perspektivan sistem na tržištu tako da to ne treba podcenjivati. Ja bih itekako voleo da ga vidim u VS.
|
|
|
|
Poslao: 01 Nov 2019 06:09
|
|
A da li bi smanjenje kvaliteta slike bitno uticalo na otpornost na ometanje? Da li je moguċe naći kompromisno rešenje?
|
|
|
|