Poslao: 11 Maj 2017 07:32
|
offline
- aramis s
- SuperModerator
- Pridružio: 18 Jul 2007
- Poruke: 28722
- Gde živiš: iznad smoga Beograda
|
raketaš :: Ostaje onaj glavni problem ... vrijeme .. koliko ono vremena lanser sa 6 raketa sjedi tamo kod onog zida i čeka da ga neko zvizne iz daljine. ???
Malo šepurenja i nameštanja pred kamerama. Pa tako je na svakom poligonu. U realnim uslovima bi lansiranje verovatno bilo iz nekog čestara.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 11 Maj 2017 07:48
|
|
- 14Ovo se svidja korisnicima: kolateralnasteta, stegonosa, bato, sasans23, Mercury, amaterSRB, voja64, Bahuss, Arhiv, CheefCoach, Gargantua, victoria, radionica1, mushroom
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
raketaš :: potpuno je nebitno da li je na televiziji bio snimak u živio ili snimak od jučer , stvar je letila i pogodila pokretnu metu .. i gotova priča , to je po mome najveći uspjeh ili doseg tehnologije u Srbiji do sada. Sve ovo drugo što se petlja je dovršavanje projekata iz Ex Yu ili uvođenje u proizvodnju stvari koje su davno napuštene u JNA.
Upravo tako.
raketaš ::Naravno da im nitko normalan ne bi dozvolio na ovom stupnju razvoja bojevo gađanje i to još na pokretni tenk , pred publikom. Do toga ima još dosta problema , ovako pucanje na čaršaf ima svojih prednosti , cilj je jasan i kamera ga lakše hvata , pravi problemi nastaju kad se susretnemo sa tenkom koji je namazan svime i svačim. S druge strane u ovoj fazi razvoja su i krhotine od rakete koja se zabila u njivu vrlo dragocjene za analizu rada .
Što se tiče uočljivosti belog čaršava sa crnim prugama i uočljivosti, generalno ste u pravu. Ideja je da
se dokaže da sistem pravilno radi time što će da se izbegnu i na minimum svedu greške operatera.
Medjutim u ovom konkretnom slučaju, mi koji smo gledali snimke u malo boljem kvalitetu nego što se vidi na TV-u ne možemo da se načudimo kako je ovaj momak to uspeo da razazna, jer se bela meta kreće po belom putu i zapravo se jako teško vidi. I softver je tu odradio iznenadjujuće dobro.
Što se tiče krhotina i značaja pronalaženja olupine na padnoj tački, to je neprocenjivo važno tokom razvoja i otkrivanja svih potencijalnih nedostataka i njihovom otklanjanju u sledećoj fazi razvoja.
raketaš ::Raketa je sigurno umjesto bojeve glave imala u toj masi hrpu senzora i telemetarske opreme , svako to lansiranje košta , i onda se nastoji izvući što više informacija iz svakog leta.
Tačno tako je prostor bojeve glave ispunjen crnom kutijom koja beleži sve bitne parametre a neretko i dodatnim kamerama koje posmatraju na koji način se ponašaju odredjeni elementi u letu.Vidi se da biste mogli biti od velike pomoći
raketaš ::Ostaje onaj glavni problem ... vrijeme .. koliko ono vremena lanser sa 6 raketa sjedi tamo kod onog zida i čeka da ga neko zvizne iz daljine. ???
Taj me deo ko će koga prvi zviznuti manje zanima. Sve do bojeve glave mi je kao inženjeru izazov i interesantno i prilika da se bavim onim što sam učio. Kada dodje do teme stvarnog ubijanja moja sfera interesovanja tu prestaje.
|
|
|
|
Poslao: 11 Maj 2017 11:45
|
online
- Mercury
- Legendarni građanin
- Pridružio: 21 Jul 2008
- Poruke: 10383
|
S obzirom na ciradu i izgled kamiona, kao i to da ce verovatno lansirati 1-2 rakete na cilj, tesko da ce biti izlozen.
Ako cilj zahteva svih 6 raketa na istu tacku, onda ovo mozda i nije pravo sredstvo za dejstvo po njemu.
Dolazim do zakljucka da bi optimalno bilo vozilo velicine hamera, sa do 3 rakete na lanseru. Em je jos teze razlikovati ga, em nema potrebe da jedan lanser gadja sa svih 6 raketa ove preciznosti
|
|
|
|
Poslao: 11 Maj 2017 12:14
|
offline
- Pridružio: 21 Maj 2008
- Poruke: 15248
|
aramis s ::raketaš :: Ostaje onaj glavni problem ... vrijeme .. koliko ono vremena lanser sa 6 raketa sjedi tamo kod onog zida i čeka da ga neko zvizne iz daljine. ???
Malo šepurenja i nameštanja pred kamerama. Pa tako je na svakom poligonu. U realnim uslovima bi lansiranje verovatno bilo iz nekog čestara.
Судећи по домету и техници вођења, Алас би требало да може да гађа не само иза заклона, него теоретски и иза брда. Како је ракета вођена и мења путању, и опасност од контрабатирања је мала. Мислим да је опасност од узвратног дејства мала, осим ако се не користи као ПОВР на првој линији што му није намена.
|
|
|
|
Poslao: 11 Maj 2017 12:54
|
offline
- yrraf
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Jan 2012
- Poruke: 2624
- Gde živiš: Loznica Srbija
|
^Upravo tako, u pitanju je vođena raketa, nema balističku putanju da bi se tako lako i tako brzo otkrilo mesto lansiranja a nema ni čuvenog dimnog traga koji vizuelno otkriva borbeni položaj dronu ili izviđačkoj letilici. Sistem se očigledno može spakovati na više različitih vozila u različitim konfiguracijama i to je stvar izbora korisnika. Jedno pitanje, postoji li mogućnost lansiranja dve rakete u kratkom razmaku pa simultano vođenje od strane dva operatera, naravno sa istog lansera i istog komandnog vozila?
|
|
|
|
Poslao: 11 Maj 2017 13:24
|
offline
- Pridružio: 21 Maj 2008
- Poruke: 15248
|
yrraf ::Jedno pitanje, postoji li mogućnost lansiranja dve rakete u kratkom razmaku pa simultano vođenje od strane dva operatera, naravno sa istog lansera i istog komandnog vozila?
То је битно питање.
Примера ради, да би ракета погодила циљ на 20км, треба јој око 2,5 минута. Ако се нпр. гађа конвој у позадини, да се толико чека на следеће лансирање је превише, разбежаће се.
|
|
|
|
Poslao: 11 Maj 2017 18:49
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5337
|
Po meni bi bilo normalno da su dva "pilota" i da se rakete šalju u rafalu svakih deset sekundi i da raketa veliki dio putanje leti po programu , u zoni ciljeva prvi pilot preuzima vođenje rakete pokazuje joj cilj . Kamera se kaći za cilj , i pilot preuzima drugu raketu , i tako redom , koordinacija dva pilota je važna . Takav sustav nije sam na bojištu , njegova slika sa širokokutnog objektiva se može slati u obaveštajni centar , koji onda vidi situaciju u zoni ciljeva i donosi odluku o daljnjim aktivnostima .
Takav sustav je efikasan, ali će zbog toga i biti praćen u stopu , a ne mislim da su autori ovog oklopljenog kljunaša bili majstori u maskiranju. Činjenica jeste da su na tom kljunašu prikazali nekoliko zanimljivih sustava , od Ognja , pa do raketnog protuavionca , ali sve su to jako zanimljivi ciljevi , i dok u prepoznatljivom obliku kamiona ne bude i furgon za grah i kruh i dok ih ne bude stotine u pokretu ne bude ništa od igre skrivača .
Bode u oči onaj dim na startu , i mogli su kraj tako skupe rakete smisliti več u startu neki bolji buster, ovako će ga kad tad mijenjati i na to potrošiti godinu dana.
|
|
|
|
Poslao: 11 Maj 2017 19:06
|
offline
- jazbar
- Legendarni građanin
- Pridružio: 28 Dec 2009
- Poruke: 16129
- Gde živiš: Lublana
|
Meni se čini šteta turbinskog motora za Alas-A daljine do 25 km to bi moglo s raketnim motorom na kruto gorivo. A turbinski za Alas-B/C daljine do 60 km. Samim time bi se moglo smanjiti promer verovatno i dužinu Alas-A rakete.
|
|
|
|
Poslao: 11 Maj 2017 19:18
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5337
|
Problem je bezdimno gorivo za potisak od 300 N i termoizolacija za minutu i pol koliko traje let. Taj nejaćki mlazni motor je jedino što je započeto još u jugi i što leti u toj raketi , on limitira brzinu od 150 m /s , a za neke veće brzine bude limiter optički kabel.
Trebamo vidjeti na drugim temama možda se pisalo o tom malom mlaznom motoru , bio je namijenjen za brzu bespilotnu letjelicu kao podrška sustavu Orkan , koliko se sjećam jači brat je razvijan u Jugoturbini u Karlovcu na bazi radijalnog turbo kompresora od tenka Kapela ili Vihor, ne sjećam se više , a kolega koji je to radio je sada dekan na faksu pa ga ne mogu samo tako pozvati na kafu.
Ekipa sa Mašinstva je tada razvijala aksijalni koncept turbomlaznog motora , koji je tri put manji u promjeru ,od radijalne mrcine.
Možda netko zna nešto više o tome ili ima neki link
|
|
|
|
Poslao: 11 Maj 2017 19:24
|
offline
- jazbar
- Legendarni građanin
- Pridružio: 28 Dec 2009
- Poruke: 16129
- Gde živiš: Lublana
|
raketaš ::Problem je bezdimno gorivo za potisak od 300 N i termoizolacija za minutu i pol koliko traje let. Taj nejaćki mlazni motor je jedino što je započeto još u jugi i što leti u toj raketi , on limitira brzinu od 150 m /s , a za neke veće brzine bude limiter optički kabel. Izrelci upotrebljavaju Tamuz (danas se za izvoz zove Spike NLOS) rakete više od 30 godina. Valjda nije to danas više problem kod tolikog asortimana materijala.
Evo i patenta: https://www.google.com/patents/US4552070
|
|
|
|