Poslao: 17 Feb 2011 22:45
|
offline
- aramis s
- SuperModerator
- Pridružio: 18 Jul 2007
- Poruke: 28748
- Gde živiš: iznad smoga Beograda
|
Pilot u travi ::@Shufle
Nije Sova,i ja sam pitao.Zaboravio sam ime te firme,ali je takodje nastala izdvajanjem iz EI grupe.Firma je privatna,vecina akcija je u rukam radnika.
Sto se olaksavanja tice,masa celog lansera,cevi...
EI OPEK(optoelektronika).
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 18 Feb 2011 01:00
|
offline
- Pridružio: 17 Feb 2010
- Poruke: 427
|
Ne znam sta da mislim o bumbaru... Ne znam kada je poceo razvoj ovog sistema i zasto je odluceno da se projekat bazira na francuskom Eriksu. Ali jedno je sigurno u pitanju je vraski kompleksan sistem i u smislu projektovanja i u smislu proizvodnje. Pa ne mogu da ne odam postovanje nasim strucnjacima koji su razvili ovo oruzje. Koliko je poznato iz izvora na interentu francuzi nam nikada nisu ustupili projektnu dokumentaciju za eriksa (i zasto bi), tako da je tehnologiju trebalo osvojiti od "nule".
Upravljanje letom uz pomoc vektorisanja potiska raketnog motora (thrust-vectoring) i to na vrlo egzotican nacin koji je primenjen kod bumbara i eriksa, je samo za sebe veliki tehnoloski izazov. Pocev od materijala za izgradnju takve propulzije, zatim mehanike i elektronike upravljackog sistema, upravljackih agloritama... Ni za Francuze mi nije jasno zasto su odabrali takav sistem, a kamoli za nas. Imajuci u vidu jednostavnu i oprobanu alternativu u obliku aerodinamickih upravljackih povrsina. Koje uz jednostavnost proizvodnje omogucavaju upravljivost raketom i kada se potrosi raketno gorivo=veci domet.
Sa druge strane, bitna karakteristika ovakvih sistema u na nekom sofisticiranom bojistu jeste pitanje otpornosti na ometanje. Nisam strucnjak, ali vidim da ima misljenja da je sistem vodjenja kod bumbara cak otporniji na ometace od PORS koji imaju glavu za samonavodjenje. Iako mi laicki deluje jednostavno imitirati zracenje traser dioda i tako zaslepiti centralu za vodjenje...
Dalji razvoj sistema, pored ociglednih usavrsavanja i adaptacija za razlicite platforme, pretpostavljam da bi isao ka tome da se predje u sledecu generaciju. Odnosno da sistem dobije fire-and-forget karakteristike, automatsko vodjenje tj. glavu i interfejs za samonavodjenje. Da li je takva evolucija moguca u okviru ovog sistema kao platforme ?
Pitanje cene i konkurentnosti je bitno. Veca serija-manja cena. Koja ce biti cena zavisi i od stvari kao sto je proizvodjac i cena elektronike koja ce se ugradjivati kao sto je npr. IR kamera visoke rezolucije.
Prodati oruzje nije lako, cak se i Izraelci udruzuju sa velikim evropskim kompanijama da bi uspesno plasirali Spike. A neke od nasih komsija su kupci bas tog naprednog sistema...
Mi se samo mozemo uzdati u jaku podrsku drzave kao prodavca. Lepo je cuti da je MOD stalo iza projekta, ali ne moze covek da se ne zabrine, znajuci da kod nas pojam dugorocna politika moze samo da stoji pod navodnicima.
|
|
|
|
Poslao: 18 Feb 2011 11:42
|
offline
- Metanoja
- Počasni građanin
- Pridružio: 07 Jan 2007
- Poruke: 793
- Gde živiš: Beograd,Srbija
|
Na pitanje da li su kod razvijanja vektorisanja potiska,skinuli sistem sa vazduh-vazduh raketa.Spomenuo je sam R73 kao jedinu raketu koju su imali sa takvim sistemom,ali da je sam nas sistem nastao pre bumbara,da se kod bumbara samo konkretizovao.Spomenuo sam mu i Storu na modernizovanom M84,i da li su suocili Bumbara i Storu,na sta mi je odgovoreno da je to trazeno ali da druga strana nije pokazala interes,SDPR pretpostavljam.
|
|
|
|
Poslao: 19 Feb 2011 14:31
|
offline
- acatomic
- Legendarni građanin
- Pridružio: 10 Jun 2008
- Poruke: 4204
|
@Pilot u travi
Opet, puno ti hvala za ove informacije i moram priznati da mi je zadovoljstvo čitati sve ovo. A sad ako ti nije teško odgovorit na još koje pitanje ja bi imao još par :
Kao što je abudabi več pitao da li planiraju da naprave nešto na nivou Spike, to jest da li če sama raketa dobit vođenu glavu?
Na prethodnoj sranici si napisao da ste pričali i o drugim projektima VTI pa me zanima ako možeš šta i o tome da napišeš, bio bi ti zahvalan.
|
|
|
|
Poslao: 19 Feb 2011 16:24
|
offline
- Metanoja
- Počasni građanin
- Pridružio: 07 Jan 2007
- Poruke: 793
- Gde živiš: Beograd,Srbija
|
@Acatomic
Deceniju i po se muvam po slicnim manifestacijama,zapitkivam koga kod mogu i sta god se setim,ali ovaj sagovornik ih je sve nadmasio.Pricali smo o Spajku,prosle godine je delegacija VTI-ja boravila u Izraelu,u IMI-ju,pretpostavljam.Navodno su zainteresovani za saradnju sa nama,cene nase projekte i strucnjake.Valjda su imali priliku i da probaju Spajk na simulatoru.Covek je bio pun reci hvale za taj sistem,u principu,koliko je razumeh puno se ocekuje od Bumbara,i od njegovog daljnjeg razvoja.Od ostalih projekata VTI-ja,mene je zanimao projekat vodjene avionske bombe.Dobio sam odgovor da bomba nije problem,koliko podvesni kontejner za obelezavanje i ciju tehnologiju odabrati.Pitah i da li je kod bombe u pitanju kit koji ide na standardnu gravitacionu FAB250 i dobih potvrdan odgovor.Da li je u pitanju tehnologija skinuta copy-paste sa bombi koriscenih 1999?Umesto
odgovora dobih smesak .
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Feb 2011 18:00
|
offline
- Pridružio: 17 Feb 2010
- Poruke: 427
|
@Pilot
Jako interesantan raport !
Sto se tice laserski vodjenih sredstava, ne sumnjam da bi VTI mogao da ih razvije. Ali je pitanje ko bi ih kupio, a tu mislim i na nase vazduhoplovstvo, jer pitanje je da li zele da ulazu novac u tom smeru...
Bilo bi krajnje neozbiljno ne suociti Bumbara i Storu, kada vec imamo mogucnosti za tako nesto. Iskorititi takve eksperimetalne podatke da se unapredi sistem/i. Ipak verujem da je deo price bio precutan u diskusiji.
Da, R73 sistem vektorisanja nema veze sa sistemom koji koristi Bumbar, koji je generalno egzotican sistem, bas iz tog razloga mi je interesatno zasto je odabran... Inace zgodna prednost Bumbarovog sistema propulzije jeste da kumulativna glava moze biti na kraju rakete, pa sama raketa jeste kraca iz tog razloga.
Ne sumnjam da je prijatna promena razgovarati sa nekim ko nema pomesane komplekse lazne superiornisti i paranoje ilije cvorovica, pretpostavljam da je to bio neki inzenjer sa VTI-a...
Bitno je da se stvar pokrene. Krene prodaja i upotreba. Jer ako nema novca da se okrece, sve ostaje samo slovo na papiru. Ako nemamo novca za ovakvog Bumbara, gde cemo ga naci za sistem koji ce imati glavu za samonavodjenje i f&f sposobnosti (a to su stvari koje drasticno povecavaju cenu rakete).
Mada i bez glave za samonavodjenje (koliko vremena treba da operater spajka/javelina od detekcije zakljuca cilj i izvrsi gadjanje ?) ovaj sistem po napisanom je babaroga.
|
|
|
|
Poslao: 19 Feb 2011 18:34
|
offline
- aramis s
- SuperModerator
- Pridružio: 18 Jul 2007
- Poruke: 28748
- Gde živiš: iznad smoga Beograda
|
@Pilot u travi
O integraciji glave za samonavođenje i povećanju dometa se pričalo još 2007. Ja sam ovde okačio nešto iz nekog od ranijih Arsenala
http://www.mycity-military.com/Kopnena-vojska/PORS-Bumbar_3.html#807501
...a CCD GSN bi trebalo da izgleda ovako nekako
@abudabi
Citat:Inace zgodna prednost Bumbarovog sistema propulzije jeste da kumulativna glava moze biti na kraju rakete, pa sama raketa jeste kraca iz tog razloga.
Sistem postavljanja motora u sredinu, a b/g iza njega donosi jednu veoma bitnu stvar. Idealna daljina aktiviranja kumulativne b/g je 7 kalibara. Tada se kumulativni mlaz pravilno formira i ima najveću probojnost.
@
Samo vektorisanje potiskom omogućuje upravljanje raketom čim se aktivira raketni motor uz veoma extremne manevre. Čim motor prestane sa radom raketa je neupravljiva i ako ima priličan energetski potencijal. Samo postavljanjem dodatnih kanara domet rakete bi verovatno bio oko 1000m. Dodavanjem marš stepena motora nižeg ali dužeg potiska raketa bi verovatno bila po dometu i bolja od Metis M. Postavljanjem CCD GSN i zamenom bakarne žice optičkim kablom dobila bi se mogućnost dejstva odozgo, a ubacna putanja uvek povećava domet. Izraelski Spike MR ima domet 2,5 km direktnim dejstvom, a ista raketa sa dejstvom odozgo ima domet 4km.
Najmanje je bitno gde je tehnološki Bumbar sada, ali je veoma bitno šta može da postane uz ovakav elan i znanje stručnjaka koje treba samo pogurati sa nešto para.
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Feb 2011 20:51
|
offline
- Pridružio: 17 Feb 2010
- Poruke: 427
|
aramis s ::
@acatomic
Možda ovaj deo iz texta o Bumbaru u Yu reportu daje odgovor na pitanje.
Doduše, puno toga je novo, ali meni je to logičan nastavak razvoja rakete. Vektorisani potisak odbačen i zamenjen kormilima u zadnjem delu zbog iskorištenja balističkog potencijala i povećanja dometa. Pitanje je samo za koje daljine je predviđena ova raketa, ali je sigurno karika koja nedostaje između Bumbara i ALAS-a.Ovo je citat od pre 2 odine, ali nema veze.
Mislim da jos uvek predstoji korak integracije termovizije u serijski sitem koji ce se naci u vojnoj upotrebi. Ali tehnoloski i taj korak je napravljen.
Raketa o kojoj se diskutuje verovatno nije nas projekat, vec neke zemlje koja koristi usluge nasih strucnjaka i vazdusnog tunela.
Dodavanje kanara na sadasnji model rakete bi sigurno dovelo do promene dimenzija, jer negde treba smestiti i njihov upravljacki mehanizam. Ali potencijal je ocigledan. Sa boljim raketnim gorivom, mozda bi se moglo postici pakovanje i u trenutne dimenzije.
Sto se tice promene rezima rada marsevskog motora u cilju povecanja dometa, nisam siguran da ce u trenutnoj verziji to uciniti jer bi tako smanjili brzinu rakete. ispravite me ako gresim.
GSN je relativno sirok pojam, slike koje si stavio su vrlo interesantne, ali verovatno su karakteristike tih glava nepoznate. Znas li nesto vise o tim glavama ?
Napraviti GSN koja ce na ~2km biti u stanju da zakljuca cilj i razviti algoritme koji ce autonomno uspesno navesti raketu na taj cilj je vec veliki korak. Tako nesto tek treba da demonstriramo i radimo na tome.
Citat:Najmanje je bitno gde je tehnološki Bumbar sada, ali je veoma bitno šta može da postane uz ovakav elan i znanje stručnjaka koje treba samo pogurati sa nešto para.Ja bih rekao da je krucijalna proizvodnja, prodaja, pogoni. Jer sledeci korak u razvoju i usavrsavanju dolazi iz prakticne upotrebe. Rasporeda u nase jedinice, a onda ce neko i uzeti u obzir da kupi sistem. Ako je teleoptikov ziroskop ~$1000 sta mislite koliko kosta jedna FLIR-ova termovizija za ovakav sitem. Danas je vrlo bitno imati proizvod koji se prodaje. Drago mi je da cujem da se sve pokrece u pravom smeru.
|
|
|
|