PORS "Bumbar"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Wewerac ::Aramis koliko je vremenski potrebno da se tenk zraci laserom da bi onaj koji ga zraci bio otkriven?zanima me taj podatak...

Moze jedino da se otkrije pravac iz kojeg potice zracenje (i to samo ako laser pogodi spravu za hvatanje laserskog zracenja), i onda ide trazenje okom/dvogledom/osmatrackom spravom. Ali ne moze kao u videoigrici nesto da ti automatski pokaze tacnu poziciju coveka koji vrsi zracenje laserom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

elias ::@aramis
poenta je da se linija vođenja može pomerati u toku leta rakete, što je sigurno slučaj kod ADATS jer ciljevi mogu biti brzi.

Jeste, ali fotodetektor u zadnjem delu uvek mora biti "vidljiv" laserskom predajniku. Znači sve popravke su učestale i ne završavaju se samo pomeranjem nosa nego izlaskom na novu putanju. Prelaskom u poniranje izgubila bi se veza predajnik-prijemnik i pogodak bi bio slučajnost ako pričamo o poniranju sa visine 50-100m.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Razumem šta hoćeš da kažeš. Ipak mislim da raketa može da istrpi 'značajnije' promene putanje - tipa 10ak stepeni nišanske linije. U principu cak i mnogo manji manevar je dovoljan - npr na 2000m nadvišenje od 1st je 35m iznad cilja.
Usput, kako detektor zna u koju stranu je otišao zrak?

@mareCar
Verovatno si u pravu, ali mi se čini da se SF i videoigrice relativno brzo i realizuju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@elias
raketa sigurno može da izdrži manevar , ali za tzv "top-atac" mora imati strmu putanju, a to raketu ostavlja bez vođenja u ovom slučaju. Primera radi, američki Javelin se penje na 150ft(45m) za direktno dejstvo i 500ft(~150m) za napad odozgo,a on ima IIR GSN. U slučaju LBR to dovodi do toga da se senzor osvetljava laserskim zrakom pod uglom, što onemogućuje precizno vođenje. To nas dovodi i do tvog pitanja:
Citat:Usput, kako detektor zna u koju stranu je otišao zrak?

Evo male šeme koja to objašnjava



Znaš li onda šta bi se desilo sa raketom kada bi senzor potpuno izgubio zrak

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa nisam mislio da se postigne top-atak, već samo odložena detekcija.
Hvala za šemu, samo mi nije jasno da li je veliki krug senzor na raketi a ''image'' tačka laserovanja?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@elias
Ja sam mislio da sve vreme pričamo o top-atac-u.
Veliki krug je kvdrantni senzor, a imige je laserski zrak

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 27 Jul 2011 21:55

Evo slika sa ispitivanja uticaja bočnih mlazeva na aerodinamiku rakete. Centralni deo rakete je opremljen aerovagom i cevovodom za vazduh pod pritiskom. Vazduh se koristi jer motor ne sme da se puca u tunelu, što je prava šteta. Ovako, radi se vazduhom pa onda se simulira u CFDu kako bi se verifikovao model.


Dopuna: 27 Jul 2011 22:02

aramis s ::@elias
Veliki krug je kvdrantni senzor, a imige je laserski zrak

Ako je tako svaka im čast al ga napraviše. To znači da kad raketa proleti kroz zrak (i sigurno ode malo dalje od njega - tunel vođenja je obično oko 0.5m), ''sazna'' gde je otišla, mora da se precizno iskomanduje kako bi ponovo prošla kroz zrak, inače ćao.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::elias ::@aramis
poenta je da se linija vođenja može pomerati u toku leta rakete, što je sigurno slučaj kod ADATS jer ciljevi mogu biti brzi.

Jeste, ali fotodetektor u zadnjem delu uvek mora biti "vidljiv" laserskom predajniku. Znači sve popravke su učestale i ne završavaju se samo pomeranjem nosa nego izlaskom na novu putanju. Prelaskom u poniranje izgubila bi se veza predajnik-prijemnik i pogodak bi bio slučajnost ako pričamo o poniranju sa visine 50-100m.

Moglo bi ostati lasersko navođenje i po sistemu napada s vrha kakav ima švedski NLAW. Znači da je eksplozivni bakarni levak (kumulativni projektil) postavljen vertikalno na osu rakete, pa kad se nađe iznad cilja projektil izleti nadolje na krov tenka. Za Bumbara bi to bilo idealno pošto ima veliki kalibar pa se može kumulativni projektil jednostavno ugraditi vertikalno na osu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@jazbar
Naravno da može. To je primenjeno i na Bill-u, Predatoru i TOW 2B. Tu je samo problem da se napravi pouzdan blizinski upaljač.

@elias
Citat:Ako je tako svaka im čast al ga napraviše. To znači da kad raketa proleti kroz zrak (i sigurno ode malo dalje od njega - tunel vođenja je obično oko 0.5m), ''sazna'' gde je otišla, mora da se precizno iskomanduje kako bi ponovo prošla kroz zrak, inače ćao.
Upravo o tome i pričam. Zbog toga su Englezi posle Starbursta uveli Starstreak sa tri vođena subprojektila(povećana verovatnoća pogotka), a Ruje su Sosnu namenili borbi protiv sporijih i mirnijih ciljeva u trupnoj PVO. Isto važi za ADATS- prvenstveno POR.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zakljućak? Da lasersko navođene PVO rakete nisu baš pogodne za uspešnu PVO jer ih je potrebno korigovati sa zemlje (osim ako nemaju terminalnu fazu samonavodljivu) a to je hendikep ako su ciljevi brzi, no jeftinije su za izradu i teže ih je ometati. Verovatno će ipak još dugo ostati domena laserskog navođenja u upotrebi za kopnena ili morska dejstva, površina - površina ili vazduh - površina.

Imam pitanje u vezi radionavođenja PVO raketa (Pancir-S1), dali je potrebna vidna linija između bazne stanice i rakete ili može biti sklonjena baza (vozilo) u nekom šumarku. Znam da je kod WLAN linka potrebna čista linija ako se radi o večim daljinama i da je drveće maltene još gore za ometanje linka nego zid od cigle.