PORS "Drug"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::Jesu na Partneru 05, ali izgleda da u tom obliku nije imao prođu, a Krušik ima dovoljno posla i verovatno mu takav samostalni projekat modernizacije nije potreban, jer ga je vojska zaboravila.

Da li mozda znas koja je to raketa pored Druga ?

• 2Ovo se svidja korisnicima: 13892, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako misliš na belu u pozadini to je Programirana Raketa Meta PRM-200 > http://www.mycity-military.com/Avijacija-i-PVO/G-4-N-62t-tegljac_2.html#786674

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

generalno u vodjenju rakete, Razlika izmedju Bumbara i Drug sistema je u cemu? ( ne govorim o bojevoj glavi)
Drug pokriva od 100-2000
Bumbar 60 -600
Mikro kablom vodjene rakete, poluautomatsko vodjenje
Jedino sto sam primjetio, Bumbar ima mogucnost ispaljivanja iz zatvorenih prostorija, ne znam za Drug.
Recimo maljutka ima minimalnu daljinju gadjanja od 500 metara , i to je jedna opasna mana koja se trebala rjesiti ( ako su rjesili,svaka cast) , pa ne mogu da skontam da je Maljutka sposbnija od Drug-a , jedino ako Drug nije ni mogao da se zavrsi.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Opet pitanje za @raketaša ako je imao dodira sa razvojem rakete ili barem neka saznanja. Cevčice čine kompoziciju izbacnog motora ili bustera, blok goriva je verovatno marš ili putni motor. Šta bi bilo ovo obeleženo strelicom?

• 10Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, goxin, mikrimaus, lažni đoko, Vl veliki, voja64, Metanoja, bojank, pedja63, pein
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

DRUG , odnosno Druga genaracija raketa je bio zanimljiv pokušaj VTI i vojne industrije da korištenjem svih tehnologija i resursa napravi jedan iskorak ... ali skupilo se tu toliko problema da se na kraju odustalo .

Nije bila nestašica love i nije rat prekinuo posao , mislim da su odluke o prekidu projekta bile donešene prije raspada Juge.

Dobro si primjetio , te male cjevčice su impulsni motor koji u par milisekundi odradi svoj posao kao kod Zolje, Ose ili Stršljena. Kod svih modernih raketa taj motor ostaje u lanseru ili leti unazad , ali kod DRUGA leti dalje sa raketom i svojom masom , dužinom i inercijom samo smeta .

Ono što si označio strelicom je zapravo buster motor koji se pali par metara od lansera i u jednoj sekundi nagura raketu na marševsku brzinu , a nakon toga radi pravi marševski motor koji održava tu brzinu .

Razlika u potiscima tih motora je strahovita dok kod impulsnog motora govorimo o tonama , i ubrzanjima od nekoliko stotina G . Buster sa svojih stotinjak kila potiska je mala beba , a rad marš motora se skoro ni ne osjeti.

U tom nekom odnosu su bili i tlakovi u motoru ... i to je bila greška ...raditi dvorežimski motor sa odnosom potisaka preko deset puta, sa dvobazni raketni barutom ????? jednostavno stvar ne radi.

Dvorežimski motori se rade sa kompozitnim raketnim gorivima , jer ona imaju manju osjetljivost na tlak , ali ta goriva dosta dime , ostavljaju trag koji vodi do lansera , a osim toga sva ta silna optika slabo radi kroz dim.

Tvornica raketnih goriva SPS u Vitezu i VTI su se trudili godinama da osvoje proizvodnju dvobaznih raketnih baruta sa kojim bi mogli napraviti dvorežimski motor , ali jednostavno se nije imalo dovoljno znanja za to , takve se licence ne prodaju , već se sve krije ko zmija noge.

Mi smo u firmi radili neke studije i ispitivanja , onako za svoj račun , čak smo i letili sa raketama u okvirima nekih naučnih tema na fakultetu, ali smo odvajali mlaznice odnosno motore .

U toj našoj varijanti je buster imao svoju komoru i svoju mlaznicu optimaliziranu za njegov rad , a marš motor je puhao svoj mlazić u praznu komoru bustera, i ostvarivao potisak .

Nismo koristili tako dugačku strujnu cijev , koja je problematična zbog termozaštite , a usljed zagrijavanja se malo i savije pa onda dodatno remeti simetriju rakete.

Osim tih problema sa motorima bilo je problema i sa dinamikom leta , naime preuzimanje krilaca , mrdalica, sa rakete Strela -2 i primjena na velikoj i teškoj raketi nije baš bilo sretno rješenje , pogledajmo koliko su rusi daleko od težišta u nosu postavili mrdalice i koliko su im veće površine krilaca , a kiod Druga su krilca mala i dosta blizu težišta , a to znači nama oštrih manevara sa raketom.

Dakle naizgled simpatična ideja da se iskoriste tehnologija impulsnog motora sa Stršljena, tehnologija dvobaznog baruta za buster i marš motor sa Maljutke i tehnologija mrdalica sa Strele , i napravi raketa ranga Fagota ... nije dala rezultate .

Kasnije je kupljena licenca za Fagota , ali ne znam gdi je to zapelo.

• 1Ovo se svidja korisniku: pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala raketaš na ovom pojašnjenju, ali i dalje me buni princip rada bustera, ako se uzme u obzir da je gotovo potpuno izolovan od strujne cevi a iza njega još uvek nema dovoljno prostora za ekspanziju zbog marš stepena koji gori sporije.

• 1Ovo se svidja korisniku: mikrimaus
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Planirao sam na temi Orkana malo razjasniti ta pitanja oko dvorežimskih motora , tu je taj problem bio izraženiji , i vidimo da se Vučur odlučio na totalno razdvajanje tih motora , Iračani su nešto petljali sa dvorežimskim motorima , ali nisu ispetljali ništa. Edepro je dosta radio na tome i njušim da njihov motor za R-267 u nekoj varijanti može imati dvorežimski motor.

Da li postoji još koja fotka presjeka kroz motore na Drugu , nešto je blok goriva buster motora malo čudno ofarban , ako je ta bijela boja naznaka da je to inhibitor onda on dugo gori , kao cigareta , a znamo da nije tako .

Budem se malo poigrao sa bojicama i možda ispadne dobra bojanka.

• 1Ovo se svidja korisniku: pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pogled sa zadnje strane, na deo gde je smešten kalem kabla

• 1Ovo se svidja korisniku: pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::@Stegonoša
Ako pogledaš, prvu i ovu sliku preseka



videćeš da su komponente Krušikove ili ovdašnje, osim kontejnera koga je mogao da pravi makedonski Eurokomozit ili opet Osečina.
Svu "elektroniku" može da napravi malo jači elektro servis, autopilot Teleoptik, gasogenerator kormila Krušik, bateriju Krušik, servopokretače Petoljetka, b/g Krušik, motor Krušik, žicu Jagodina.
Meni je interesantno to da je b/g Maljutkina, upravljački deo sa S-2M/A, a motor mi je prosto fascinantan. Irostepeni i vrlo zanimljive izvedbe.Kroz skraćeni motor i mlaznicu Stršljena(izbacivo punjenje), provučena je jako duga i tanka mlaznica putnog dvorežimskog motora kod koga su stepeni odvojeni membranom(verovatno princip sa 9M37). Znači, ljudi su primenili sve usvojene tehnologije kako bi napravili novu stvar koja verovatno funkcioniše, da se izrazim "kalemljenje tehnologije" Nisu ispravljali krivu Drinu.
Ako bi se na to dodala i kod nas razvijena



...eto moderne samonavođene rakete ili optičim vlaknom navođene rakete.
Budževine sa maljutkom mogu da se prave za izvoz, ali ovakvo oružje bi trebalo da se pravi za našu vojsku. Ako se uzme u obzir da Spike MR ima direktan domet 2,5 km, a ubacnom putanjom 4km, sve i da se ne dira motor, naša raketa bi ubacnom putanjom imala 3km+ dometa. Znači prava i moderna zamena za Maljutku i Fagot.
Na taj način se pokrivaju sa tri sredstva POB (Bumbar, Drug i ALAS), daljine od 50m do 60kmSad vidim da je @Aramis vec dao predlog koji se podudara sa mojim razmisljanjem.
Tehnologije vodjenja koje su proverene na Alasu,Lorani i Spajderu prebaciti u manje pakovanje.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, victoria, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naleteh na ovu sliku, vidim da do sada nije postavljana.