Dejan84 ::Ja govorim ono sto sam video I pise na raznim tekstovima. Lecreck probijen s prednje strane, Konkursom verovatno, ubijen vozac. Ima video, iracki Abrams probijen s prednje strane, mlaz prosao I detonirao municiju u zadnjem delu kupole - verovatno Kornet. Chelenger probijen s RPG 29 po izvestajima, verovatno bi lose prosao s Kornetom (barem sigurno donji deo, kupola je "debela" s prednje strane). Merkava isto probijena s prednje strane, ubijen vozac, najverovatnije Kornet.
boksi ::
Kornet probija 1,2 metra celika ,mislim da ni jedan savremeni tenk nema toliki oklop sa prednje strane.
Mozda ne mozda da. Vec je T-72B sa ~500mm gabarita kupole imao oko 600mm protiv kumulativne efikasnosti. Pogledaj gabarite recimo kupole Leopard 2 sa sprednje strane, bez dodatnog oklopa (~670mm). Onda dodaj malo naprednije materijale (jer je T-72B dobio najjeftiniju zastitu).
Onda dodaj dodatni oklop prisutan od 2A5 serije pa nadalje i svasta tu moze da bude.
Druga stvar je sto ljudi zaboravljaju da na tenku oklop nije uniforman, cak i najnovije T-90 oko blende topa i vozacevog "dekoltea" moze probiti 100mm kumulativna. Isto vazi i za zapadne tenkove, samo su oslabljene zone malo drugacije rasporedjene.
Iracki M1A1 je na nivou oklopne zastite originalnog M1A1 iz 1986.
Donja kosa ploca Challenger 1/2 je 70mm oklopa pod slabim uglom + ERO. To je ce probiti svaka tandem kumulativna, a i vecina ozbiljnih ne-tandem BG. Recimo da je po idealnoj (80%) efikasnosti tog ERO-a Osa na granici da to pouzdano probija.
Leclerc je probijen takodje kroz donju kosu plocu koja jeste bolje oklopljena nego ona kod Challenger-a, ali ne dovoljno za zastitu.
Mi ne znamo:
- Koliko je trebalo pogodaka da se postigne proboj
- Gde je tacno bio pogodak.
i jos gomilu stvari.
Zato, kao sto je napisao Lajavi, ne znamo, ko zna cuti, nemojmo se gadjati EPP materijalom (neranjiv tenk, probija sve tenkove itd) ipak je ovo barem polu-ozbiljan forum.
Vezano uz stabilizatorska krila trapezne i kod novijih raketa eliptične forme.
Kod podzvučnih brzina, raketa sa elipsastim krilima ima veći uzgonski koeficijent Cy od rakete sa trapeznim krilima iste površine, i još pored toga manji inducirani aksijalni Cx koeficijent otpora.
Suma sumarum, povoljniji omjer, bolja aerodinamička stabilnost čak i na malim brzinama (ispod 100 m/s) što sve ukupno, čini se sa istim motorom, ostvaruje znatno veći domet.
