POVR 9M133 Kornet i Kornet-E (AT-14)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nema sreće od komandnog vođenja na velikom daljinama: greška je proporcionalna daljini gađanja. (Što je veća daljina - veća je greška.)

Budućnost je termovizija, makar u završnom delu leta.

• 5Ovo se svidja korisnicima: raketaš, wolverined4, nuke92, amaterSRB, Apok
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Termovizija nije budućnost već odavno.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Insan, amaterSRB, rovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Recimo da se slažem s tobom u prvom dijelu tvrdnje , na daljinama preko 3 km je zaista umjetnost nešto pogoditi. jer kod odnosa krakova ili poluga od 10000 i dužini jednog kraka, fokusa durbina, od 300 mm dolazimo do picine dlake.

Ali što je alternativa -termovizija ok, ali gdi bi ti stavio kameru , na lanser ?? pa opet je u pitanju picina dlaka samo u drugoj valnoj duljini elektromagnetskog spektra.

Ok stavio bi na raketu .. i ja isto sinko , ali onda tu sliku treba na neki način vratiti do pulta operatera i opet nekim linkom vratiti komande do rakete. Naravno tebe to ne muči, pa to će netko riješiti, čudno da oni " tupani " sa Alasa to već godinama rješavaju i još uvijek odmotavaju optički kabel sa rakete.

Nije to baš tako jednostavno kako izgleda na prvi trenutak, vrhunski umovi ove civilizacije se gledaju kroz nišan i gledaju kako jedan drugog što jeftinije i jednostavnije ubiti

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kontekst je problem pogotka na velikim daljinama.

Termovizija i na raketi(vođenje u završnoj fazi - samonavođenje) i na lanseru (vođenje u početnoj fazi - komandno). Postoje i jedno i drugo rešenje, treba ih integrisati u jedno. Skuplje je, ali jeftinije od 20% promašaja ako se koristi samo jedno rešenje.

U prvom delu leta raketa se vodi komandno, a kada se približi cilju uključuje se samonavođenje.

Generalno je potrebna približna udaljenost do cilja... Spomenuo bih jedan nazovi trik. Nije potrebno laserovati cilj jer bi ga na taj način verovatno poplašili. Dovoljno je laserovati predmet na recimo 100m od cilja. Čak je lakše laserovati kuću ili drvo nego tenk.

(Kontekst veoma udaljenog cilja (Alas) zahteva eksterni senzor i drugačiju shemu vođenja (npr. inerciono u prvom delu).)

Ovako mali Perica razmišlja koji je nekad radio kao el. ing. / sis. aut. upravljanja - akcenat na složenijem upravljanju. Kolega raketaš kao maš. ing. istče važnost mehaničke preciznost (manje od "pubične vlasi"). Uspešno rešenje mora da bude balansirano u svim bitnim aspektima.

Rešenje sa poluaktivnim laserskim vođenjem izgleda da protiv tehnički dobro opremljenih vojsci neće raditi zbog usavršavanja kontramera - laser detektori itd.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pravo da ti kazem, ja bas cenim poluaktivno lasersko samonavodjenje - jednostavno, lako, brzo, jeftino...sve strpas u nos rakete/bombe i zdravo.
Ako i izbegnu prvu raketu i zadime - stici ce ih druga.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imao je i Izrael svoj "Kornet", MAPATS, u poslednjoj verziji 5000m, 1000+mm, itd.. Povucen je iz naoruzanja pre koju godinu.
Kinezi su iz istog razvili HJ-9, a ZT-3 mu dodje "brat od tetke".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za poluaktivno lasersko vođenje,

Na velikim udaljenostima, kolika je širina laserskog snopa? Da li je dovoljno uska da garantuje 90%+ verovatnoću pogotka cilja tipa tenka?

Na koliko su pogađali Turci i Ameri sa naoružanih BPL-ova?

Ostaje problem "plašenja" cilja. Nije ni ti to loše da ga poplašiš ako pobegne. Šta ako se naljutii pa uzvrati na plašenje? Mnogi tenkovi imaju sistem za usmeravanje kupole u pravcu izvora zračenja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A kako ce tenkovski topom da gadja helikopter, BPL ili avion?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tenkovi su zabelezili par helikoptera, i to jos '80ih. Sirijsku Gazelu u lebdenju sa potkalibarnom 1982. recimo. I u Iransko-irackom ratu je bilo par slucajeva. Sa modernim SUV-om i TF sa blizinskim ili programabilnim upaljacem uopste nije nemoguce imati solidnu sansu da skinu helikopter. Ameri redovno vezbaju gadjanje helikoptera u lebdenju i pokretu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kod izraelaca je pravilo da se gađa potkalibarnom na helikopter, recimo.