POVR 9M133 Kornet i Kornet-E (AT-14)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oluj2.1 ::Rade kanari i na 150 m/s.

Kanari rade radnju i na brzinama manjim od 150 m/s to je jasno , ali da li aktuatori rade sa tako malim tlakom zraka , da li mogu da se maknu s mjesta , i drugo još važnije pitanje kojom se brzinom prebacuju u zadani položaj, pa takva bi raketa jako puno šarala i letila u koridoru 5x5 m ili više.

Čisto sumnjam da su izbacili onu malu kumulativku iz nosa , a da bi u taj prostor smjestili gaso generator koji bi napajao cilindre aktuatora.

Moguće da su kod termobrićne BG izbacili tu prednju kumulativku i u taj prostpr smjestili gaso generator, a to onda znači da vojnik nišanđija mora prebaciti neki prekidač na lanseru da automat zna sad vozim lijenu raketu , a sad vozim živahnu.

Tema za razmišljanje i traženje podataka.

Bolje da su dali nišanđiji pištolj da ubije svog zapovjednika i sebe ako su posada dovede u situaciju
da sa jednim izuzetno dalekometnim i skupim sustavom brani sebe na 100 m daljine.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nije moguće niti ima smisla, to je druga raketa i drugi lanser.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oluj2.1 ::Nije moguće niti ima smisla, to je druga raketa i drugi lanser.

nije mi jasno što nije moguće, daj to pojasni

• 4Ovo se svidja korisnicima: sremac983, Klecaviks, raketaš, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Brzina od 100m/s mi je realna za takav izbacni motor kakav Kornet ima. Konkurs koji je istina lakši, ali mu je izbacni slabiji ostvari 65m/s i daju mu srednju akceleraciju od 500m/s2 što znači uzmemo 0,13 sekundi.

U Kornetu je ukupno 125 cjevčica i to ima sigurno 1-1,2 kile baruta -> 1,1*2200/0,13=18600N -> 18600/26=715m/s2 -> 715*0,13=93m/s

Iako je poteško u 2D izmodelirati gorenje iole složenije forme dajem da je funkcija potiska tu negdje u ovim okvirima



Na crtežu presjeka motora se ne vide nekakvi prorezi po zadnjem neizoliranom dijelu, ali po meni su oni tu, morali bi biti. U svakom slučaju dvije sekunde je puni buster i onda slijedeće 3,5 sekunde pad (gradualni, ne ovako kao kod mene nacrtano) do marševskog potiska od 500N koliko mora biti da ovakva raketa leti. Nekih 11 sekundi je leta sa marševskim pogonom. Goriva je cca 5 kila i pola od toga izgori u prvih 5 sekundi.

Profil brzine u funkciji vremena



Ujedno i sila čeonog otpora sa vremenom. Unutra je sve uključeno, integrirani dinamički pritisak i integrirani koeficijent otpora Cx uvećan za inducirani od napadnog kuta.



Dalje je daljina u funkciji vremena



Ili kako je kome zgodnije brzina-daljina



I to je to odprilike. Cx nultog napadnog kuta sam šecovao sa i58=1,3 , funkciju uzgonskog koeficijenta od napadnog kuta je dala Tula. Inače srednja brzina na tih 8 kilometara leta je 230m/s. U zadnjim sekundama em su to već male brzine em je raketa i dobrano digla nos (cca 6 deg).
Što se tiče motora mislim da tu nema neke razlike između 9M133 i 9M133M-2, sve bi trebalo biti u krilima ove super fine forme koja ostvaruje veće uzgone, manje inducirane otpore, nema kao kod onih trapeznih kidanja nastrujavanja pri većim napadnim kutevima, nema vorteksa iza itd itd...to su sami oni iz Tule opisali.
Gorivo u motoru, nije to neko svemirsko gorivo nekog ogromnog impulsa, sve je to u rangu cca 210s. Ono što mu treba je da ima malu osjetljivost na promjenu pritiska u smislu brzine gorenja koje je nešto malo brže očito nego kod uobičajenih balastita. Perm je razradio to gorivo kao i većinu drugih, ono što su pisali o njemu nije toliko o njemu već o dodacima u termoizolaciji (hidrazodikarbonamid) kako bi se u gorenju izbjegli dim i čađenje, kako od samog goriva tako i od izolacije.

• 1Ovo se svidja korisniku: Hektor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pukovniče,

Na onoj skici koju si ti postavio još "onomad", a tiče se već pomenutih patentnih prijava, vidi se da raketa "ulazi u laserski kontrolisano polje" već u prvih 100 metara daljine, otvara upravljačke površine i kreće sa navođenjem već na cca 120 m (šac metoda).
Pritom je širina "laserski kontrolisanog polja" po toj skici, na tim daljinama, opet svega cca 2 x 2 metra, što govori u prilog tome da može biti precizna na 150 metara....
S obzirom da se u u izvorima koji se mogu pronaći navodi minimalna daljina dejstva od 150 metara, kako se to uklapa u sve ovo? Shvatam da je možda nelogično da raketa dometa 8 ili 10 km bude dovedena u situaciju da se ispaljuje na cilj udaljen 100 ili 150 metara, ali tako se navodi. Uostalom, nije baš uvek moguće imati toliku terensku vidljivost u borbi. Nije svuda ravnica i slično da sada ne ulazimo u detalje.
Vidi se i na onoj skici da je emiter udaljen 2 metra od lansirnog kontejnera sa maksimalnom razlikom od 0,5 metra po visini.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisam dugo čitao taj tekst pa sam i pozaboravljao detalje. Ali sjećam se da tamo pišu o Kastetima i Refleksima i da se slično može primjeniti i sa Kornetom. Ali brzine koje ima Kastet raketa kad izleti iz cijevi topa i koje ima Kornet nisu iste. To na kojoj će daljini raketa moći rasklopiti ruli i ući u snop su u funkciji te nulte brzine.
Mislim da ste duboko zabrazdili i sve to nešto izpomješali

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

BVP se moze naci u nezgodnoj situaciji da mu se pojavi nesto na kratkom odstojanju.
Za tronozac Kornet i vozila poput POLO tesko u normalnoj pjesadiji .

• 1Ovo se svidja korisniku: Hektor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pukovniče,

Ovako piše u modelu, doslovce:

Kada raketa napusti lanser (kontejner za lansiranje), aktivira se kontaktor, a napon iz izlaza ugrađene baterije se primenjuje na ulaz "jedinice vremenskog kašnjenja" (Time Delay Mechanism), što odlaže napajanje električnom energijom pokretača mehanizma za otvaranje kormila za vreme (tp) , za koje je garantovano da će raketa pogoditi "kontrolisano polje laserskog zraka".
Predloženi metod navođenja vođene rakete omogućava povećanje tačnosti ciljanja smanjenjem odstupanja rakete od nišanske linije u zoni gađanja – sve dok raketa ne uđe u "reon određivanja koordinata".
Dalje se navodi da je uspešnost ovog metoda navođenja potvrđena kod razvoja sistema Kornet." Kraj citata (prevoda)

Ovo me interesuje, Raketaš se nije osvrnuo na ovo, možda zato što "to nije to", ali opet sa druge strane, ako je početak navođenja rakete uslovljen brzinom leta i to po parametrima koje je on naveo, onda se to ne uklapa u ovo što crtate.

Takođe, ne uklapa se ni u to da raketa mora biti navođena da pogodi cilj na 150 m daljine, što jeste minimalna daljina efikasnog dejstva.

• 1Ovo se svidja korisniku: ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ljudi, Kornet u 5 sekundi preleti kilometar. Pet sekundi vjerovatno traje onaj predpusk ciklus kad se čuje klik-klap-tup-šljup i ostalo naštimavanje dok se popale svi “agregati”
Nije to raketa i sistem za tući na 500m

• 1Ovo se svidja korisniku: Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I tablice za Grad daju parametre za tući cilj na 1600m !!! i to bez kočionih prstena, ali ide i ono…nemoj brate života ti, odletit će tko zna gdje