POVR 9M14 Maljutka

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A masinski obradjivani levkovi na strugu?

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, ikan, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Mnogo špene, a vjerovatno i struktura vučene i obrađene štange nije ista (iako je bakar u pitanju !?) kao presani hladno valjani lim.
Nego jel uvijek bakar i/ili njegove legure u pitanju? Nešto kroz maglu se sjećam da je spomenut i konus od čelika, švabe ili švicarci.
I koja je okvirno stijenka finalnog konusa kod Maljutke 1, 2, 5 mm?





Ovo su b/g “obične” i poluautomatske Maljutke. Razlika je u vrsti eksploziva, upaljaču (drugi ima i samolikvidator) i nešto u ljevku, ali razlika je očito tako velika da se i ne vidi

• 7Ovo se svidja korisnicima: voja64, ikan, HrcAk47, A.R.Chafee.Jr., pein, lacko, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za struganje pitam jer su tako Sovjeti radili na ranim tenkovskim kumulativnim. Uzimali su otpresak pa ga doradjivali na strugu, prvo unutrasnju stranu, pa spoljnu. Imao sam i neki tekst na ruskom o tome pre ihaha godina, ali boga pitaj odakle je bio. Verovatno presovanjem nisu postizali dovoljnu preciznost pa je to trazilo dodatnu obradu?

Celik su koristile Svabe u 2.s.r, Sovjeti u nekim varijantama kumulativne 76/85/100/115/125mm, gde su postojale i celicne i bakarne (sa dodatkom M iza oznake). Verovatno jos dosta. Manfred Held u nekoj knjizi ili skripti (zaboravih gde tacno) kaze da celicne imaju bolji efekat nakon proboja oklopa, ali probijaju ~60-75% onoga sto mogu bakarne.
Osim bakra i celika koristili su se i koriste i OU (legura nikl-kobalt-OU, neke sovjetske tenkovske kumulativne, ne izvozna varijanta Kornet i Hrizantema itd), egzoticne legure sa cirkonijumom (neka od americkih bombica za kasetne, zbog zapaljivog efekta), olovo (zaboravih sta tacno, mislim da je neka protiv-brrodska raketa), staklo (odlicni rezultati, ali je problem krtost, ne prezivljava traumaticno lansiranje, ali se koristi u inzenjerijskoj municiji), legure osmijuma (neke od modernih tenkovskih kumulativnih), wolframa i molibdena.
Nesto je od toga ostalo eksperimentalno, nesto je zazivelo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Inace ko su to proizvodjaci presa koji se koriste? Nesto posebno ili proizvodjaci koji rade u civilnoj industriji? Gledao neke vece proizvodjace ali se ne hvale namenskom (Andritz, Danieli Breda)..hteo malo da pogledam njihove siteove

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Питање за Ракеташа или Пуковника, кад смо код метала

Давно сам чуо причу о овој легури ZnAlCuMg , коју једна фирма код нас зове Српска бронза
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Наводно су то направили још Немци за Фау програм (да ли за издувник). Победници су после рата нашли ту легуру, али нису знали да је направе. Ова фирма је 90их, уз помоћ професора са машинца, успела да добије легуру.

Јесте ли чули нешто слично о томе?

• 1Ovo se svidja korisniku: vathra
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prvi glas meni.
Od bronci berilijeva mi je najkompleksnija sa kojom sam bio u kontaktu, razne neke letve i elektrode da sad ne zamaram...skupa, dobra i oteško za kupiti u formi koju zamisliš.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Мене је више занимала да ли је тачна прича да је та легура развијена или коришћена за Фау програм.

• 6Ovo se svidja korisnicima: vathra, bojank, Ahenobarb, ILGromovnik, amstel, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 15 Jun 2020 5:28

vathra ::Мене је више занимала да ли је тачна прича да је та легура развијена или коришћена за Фау програм.

Švabe su kuburili sa svime i svaćim u toku rata , tako da nije isključeno da su koristili i cinkove legure umjesto kositrenih u klznim ležajima . Mlaznice , odnosno komore izgaranja za Fau program su bile od INOX materijala , tek prelaskom Fau programa u ruske ruke došlo je do zaokreta u korištenju materijala , tako da je Gluško dok mu je KGB dozvolio napravio komoru izgaranja od bakra, odnosno beilijeve bronce, i ta komora je i dan danas u uporabi na RD 107 RD 108 prvi i drugi stupanj SOJUZ RN.

Foralno gledano RAR 12 nije bronca već mesing , ali nije bitno kako se nešto zove već kako radi , a vidim po svojstvima da je slična sovjetskom Zamaku , onda znači da je dobra i jeftina. Od Camaka su ruje radili vodilice za preše ,vodilice na koljevkama za topove klizne lagere na radilicama tenkovskih motora itd.

Dopuna: 15 Jun 2020 6:17

kaptain ::
Inace ko su to proizvodjaci presa koji se koriste? Nesto posebno ili proizvodjaci koji rade u civilnoj industriji? Gledao neke vece proizvodjace ali se ne hvale namenskom (Andritz, Danieli Breda)..hteo malo da pogledam njihove siteove

Puno je fitmi koje proizvode preše za duboko izvlačenje ( Deep draving ) i defakto se svaka preša za izvlačenje lonaca može koristiti za izvlačenje kumulativnog lijevka.

Problemi nastaju kad dođeš na odnos kalibra i proboja 7 i više, onda svaka dlaka smeta .

Dobra municijaška preša se napravi od standardne tako da ne koristiš punu silu i hod. Mi smo koristili preše firme SMG ,specijalno rađene i specijalno plačene , a ta specijalnost je bila u tome da je umjesto hoda od metra preša imala hod pola metra , ali bi zato vođenje malja bilo produženo za tih pola metra, tako da je odnos širine radnog prostora preše, širine malja, i vođenja malja bio preko 2 , dok je kod standardnih preša to oko 0,5.

Zatim bi kupili masivnu prešu predviđenu za silu od 400 tona , a nebi koristili ni 100 tona , tako da su deformacije kučišta bile znatno manje , sve se to odražavalo na točnost lijevka, i naravno probojnost.

Dopuna: 15 Jun 2020 6:38

bojank ::Za struganje pitam jer su tako Sovjeti radili na ranim tenkovskim kumulativnim. Uzimali su otpresak pa ga doradjivali na strugu, prvo unutrasnju stranu, pa spoljnu. Imao sam i neki tekst na ruskom o tome pre ihaha godina, ali boga pitaj odakle je bio. Verovatno presovanjem nisu postizali dovoljnu preciznost pa je to trazilo dodatnu obradu?
.

Kumulativni ljevci su se i kod nas obrađivai strojno , struganjem, ali samo oni dijelovi koji su bili vezani za neki drugi dio , jer se sve nije moglo otprešati . Za to su bili kupljeni vrlo kruti i vrlo brzi CNC strojevi , tu se išlo na velike perverzije od strane firme INDEX ( koja je isporučivala strojeve) tražili su garanciju države da nebudemo kopali po vreteništu i lagerima. Lageri su bili od keramike podmazivani uljnom maglom od firme FAG , a mi smo bili licncirani proizvođać lagera za SKF , i sad su se švabe bojali da im konkurencija ne zaviri u sitna crevca. Naravno da smo zavirili u sitna crevca i iskopirali ih , a lagere kupili od japanaca

Nastojali smo glavne površine lijevka raditi prešanjem , a ne struganjem , cilj je bio dobiti homogenu strukturu i sitnozrnatu strukturu bakra , a to se može postiči samo lomljenjem zrna na prešama .

Ruje su zbog deficitarnosti bakra i milionskih serija radili kumulativke i od mekog željeza , ja to više doživljavam kao školsku municiju i municiju za izvoz , a ne za pravu bojevu primjenu u Tamanskoj diviziji ili nekoj sličnoj.

Duboko sam ubjeđen da su oni kvalitetu bojevih glava postizali samo na bazi odbira najboljih komada , što je lako ako imaš milion komada godišnje i radiš u kontinuitetu , pa postaviš deset preša i deset komornih peći u liniju i ožež miško dan i noć.

Mi to nismo mogli , mi bi pustili jednu partiju od 5000 -10000komada i onda bi mijenjali alate na preši i režime na prolaznim pečim, i tako bi čekali mjesec dana da ta partija dođe u završnu fazu.

Osa je rađena u serijama od cca 20000 komada godišnje , bojeva glava ima osim lijevka još kapu i jedan kontra lijevak kroz koji se prenosi strujni impuls sa upaljača , Dakle ukupno 4 pozicije za duboko izvlačenje , a svaka ta pozicija ima barem 5 do 10 faza izvlačenja , sve je išlo na jednu SMG prešu ... katastrofa od posla , a na toj preši je išlo i nekoliko faza izvlačenja komore za Strelu i još koješta.

@drug polkovnjik debljina lima tih bakrenih lijevaka je bila manja od 2 mm , s tim da bi se ona ovisno od stupnja izvlačenja i sile držanja lima mijenjala , fora je bila u tome da kako se detonacioni val širi od devijatora ka vrhu povečava se količina bakra jer raste sa kvadratom promjera , a smanjuje se oet sa kvadratom promjera masa eksploziva.

Trebalo je nači optimalan oblik da se to kako tako izjednači , a da kalibar ne poraste previše. Vrhunski znanstvenici i na zapadu i na istoku su trljali glavu sa time i masu stvari nam naravno nisu rekli , nego smo bubali matematiku i teoriju i radili eksperimentalno

• 3Ovo se svidja korisnicima: darkangel, pein, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

Mislim da ovo štivo koje se odnosi na modernizaciju pogonske grupe za porodicu raketa Maljutka-2T/F, nije bilo.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Kataib Hezbolah sa I-RAAD