Poslao: 12 Nov 2016 19:45
|
offline
- Drug pukovnik
- Legendarni građanin
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 5489
|
Kod originalne Maljutke buster zavrti raketu do 8,5 obrtaja/sec, a kad krene marševski motor rotacija se održava krilima.
Ova velika na nosu ima ogromna zakrilca i to bi moglo dati naslutiti da je buster puno jači i zakrilca kontroliraju rotaciju da ne ode do veličina koje bi oteple krila.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 12 Nov 2016 19:58
|
offline
- Drug pukovnik
- Legendarni građanin
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 5489
|
Nemamo temu o MILAN-u, a pošto se ovdje priča i o sistemima upravljanja raketom preko mlaza, neka se nađe ovdje.
Čini mi se da je u pitanju ili naglavak ili kardan mlaznica za razliku od deflektora kod HOT-a.
|
|
|
|
Poslao: 12 Nov 2016 20:24
|
offline
- Gargantua
- Legendarni građanin
- Pridružio: 24 Sep 2013
- Poruke: 4869
|
Pominjanje Bumbara i po svemu sudeći evidentno stavljanje njegovih delova u razne druge projekte a stavljanje samog projekta Bumbara kao celine u stranu ostavlja meni malo gorak ukus u ustima jer će možda svi drugi dobiti nekakva nova sredstva osim pešadijskih jedinica čijem je opremanju on primarno namenjen. Možda grešim ali izgleda da će se u konačnici morati za te potrebe odrešiti kesa u i kucati na primer na Švedska ili Ruska vrata.
Gledajući sve do sada napisano i viđeno o 25T raketi, koja je sve samo nije malena, polako mi se stvara uverenje, koje naravno ne mora biti ispravno, o samo dva moguća ishoda. Prvi je uspeh, što bi dovelo do toga da Boris Šavirin lično skoči iz groba i vikne "Eureka" ili u slučaju neuspeha kao drugog ishoda da se okreće u grobu kao ventilator do kraja sveta.
|
|
|
|
Poslao: 12 Nov 2016 20:43
|
offline
- Pridružio: 19 Jan 2012
- Poruke: 1993
|
Citat:Možda grešim ali izgleda da će se u konačnici morati za te potrebe odrešiti kesa u i kucati na primer na Švedska ili Ruska vrata.
Zašto ne na francuska i tražiti Erikse koji oni polako povlače ?
|
|
|
|
Poslao: 12 Nov 2016 21:05
|
offline
- Gargantua
- Legendarni građanin
- Pridružio: 24 Sep 2013
- Poruke: 4869
|
Prvo zato što sistem "limited combat proven" za razliku od Ruskih sistema koji i večeras rade po Siriji, CG je takođe solidno proveren i o njemu je dosta napisano na drugim temama, a sada je valjda već u M3/M4 verziji. Drugo Bumbar i Eryx su nekakvi vršnjaci, u krajnjoj liniji ako nismo uspeli da ga ko svet kopiramo za 25 godina, malo je ponižavajuće nabavljati od Francuza original koji, kako si sam rekao, polako povlače iz upotrebe.
P.S. Iako nije mesto da se diskusija širi ovde može razmišljati i o Matadoru.
|
|
|
|
Poslao: 13 Nov 2016 07:35
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5338
|
aramis s ::Meni se čini da je b/g ipak ona koja je na Bumbaru-136mm. Nije u pitanju kalibar već masa, manja je nego na Pauku.
Nego sve mi se čini da je to moglo jednostavnije.
Sa gornje strane je trenutna postavka, buster+ kalem. Sa donje strane je prostor koji ostaje posle izbacivanja kalema. Neka se odradi sa dvostrukom količinom goriva za startni motor nakon izbacivanja kalema i sa novim rešenjem marš motora, verujem da bi se dobio približni domet.
@ Aramis Nisam odmah shvatio poruku sav sam u filmu velike maljutke,.. ha ha .
Ovako sto je stvari : povećavanjem odnosno produžavanjem bloka goriva na račun prostora za kabal možemo dobiti motor sa dva put većim potiskom u okvirima onih 0,5-0,6 sekundi , to povećanje potiska daje dva put veće ubrzanje, a to dovodi do pucanja one trakice koja zaleće žiroskop, ili bi se žiro zaletio peviše i razletio
Naravno da se brzina izgaranja može malo skinuti i produžiti vrijeme rada motora na 1 sekundu što bi trakica vjerojatno izdržala , a da se odigrati igra sa dužinom trakice da se ona skine sa žiroskopa u trenutku kad žiro ima 30000 okretaja. Žiro bi se tada odbravio i zapamtio položaj lansera , raketa bi dalje ubrzavala i nagurala do cca 200m/s ... i što dalje .... marševski motor sa svojih 100 N potiska nije dovoljno jak da održi tu brzinu , i raketa bi nakon par sekundi opet letila sa svojih standardnih 115 m/s .
Nema tog operatora na maljutki koji bi to uhvatio, prvo se stvar zaletava 100 metara bez ikakve kontrole , a onda leti sekundu sa 200 m/s , a slijedeće sekunde sa 150m/s .
Promjena brzine leta dovodi do promjene brzine vrtnje rakete tako da to više ne bi bilo 8,5 puta u sekundi već 15-16 puta , a to onaj pneumatski servo ne bi stigao pratiti.
O tom servu nismo baš puno pisali , nismo pisali ni o žiroskopu odnosno komutatoru -koordinatoru na žiroskopu.
Rekoh već negdje taj žiroskop je srce maljutke to je ono što nju čini jedinstvenom, i nadseve jeftinom i jednostavnom.
Mogu zamisliti marševski motor koji bi bio u istim gabaritima i davao tri puta veći potisak, koliko treba da bi maljutka furala sa tih 200m/s , u istim gabaritima bi on morao imati tri put veću brzinu izgaranja ....ugrubo bi to bilo tridesetk milimetara u sekundi, skoro nedostižno za tako mali tlak u motoru i barut koji mora davati hladne plinove.
Brzinu od 30 mm/s smo mi postizali na motorima tipa Osa kod tlaka od 300 bara i više , a ovdje je tlak pedesetak bara, premalo je to i za najbrža kompozitna raketna goriva, a ona dime ko lokomotiva i blješte ko vatrometna baklja , teško da bi neki senzor na lanseru to mogao pratiti . Ali uzmimo da je i to napravljeno , takva bi raketa imala manji domet jer dva put brža raketa ima 4 puta veći otpor zraka .....
@ Gargantua Ne treba žalovati za prolivenim mlijekom , dobro je da ima u Srbiji mojih vršnjaka ili malo mlađih, pametnih ljudi koji su rekli ok ..zajebali smo se u pogledu Bumbara kao cjeline , ali idemo sad iskoristiti pojedine sklopove tog dobrog sustava .
Na Bumbaru nisam radio , i ne znam ništa osim onog što skinem sa neta . ali znam ljude koji su na tome radili .. problem je u tome što se tamo u VTI u nije pojavio neki lik sa mudima kao Vučurović i rekao ja to znam i mogu izgurati , makar sam jako puno i često kritizirao njegov rad , ali mu skidam kapu na tim mudima.
S druge strane u sektoru koji se trebao baviti raketama za blisku protuoklopnu borbu nije bilo takvog lumena , mogu samo pretpostaviti zašto nitko od inženjera znanstvenika nije izrastao i uzdigao se.
Kroz licencu za Maljutku došlo se do tehnologija i tehničkih uslova , ali ne i do znanja zašto je Boris Šavirin nešto napravio ovako ili onako. Inžinjeri u vtornicama koje su preuzele licencu nisu imali ni znanja , a ni vremena , a ni volje da se upuštaju u seciranje njenih sustava. Mi koji smo radili u sustavu UNIS a smo se sporadično bavili tim pitanjima i to više kao problemima u proizvodnji , naime nije sve išlo glatko tako da smo uskakali i pomagali Krušiku. Komore marševskog motora su u nekim serijama rađene u Pretisu , osobno sam se patio sa molibdenskim mlaznicama i naglavcima i nadisao prašine jer nismo imali adekvatne strojeve , a nismo ni znali ništa o molibdenu . Gorivo je naravno rađeno u Vitezu , a i neke serije bojevih glava su rađene kod nas. Tako da smo imali neku opću sliku o Maljutki.
Ali o tome kako radi njen servo smo saznali tek kad je profesor Tom Berisha sa VTA Gošnjak nešto napisao i objavio , bilo je tu još radova njegovih asistenata , ali cijela ta ekipa na čelu sa načelnikom akademije generalom Ramizom Abdulijem ili šefom raketne katedre Prof. Slobodanom Jankovićem nije bila u milosti ondašnjeg generalštaba odnosno tehničke uprave , pa ih naravno nitko ništa nije ni pitao, osim nas nekolicine iz Pretisa koji smo na bazi osobnih prijateljstava , da ne kažem kumstva i sličnih narodnih običaja bili uvezani u jedan klan.
Tako se i dogodilo da VTI , mimo katedre raketne tehnike na akademiji Gošnjak, krene u razvoj rakete DRUG , a da se još nema jasnu sliku o tome kako maljutka leti , a maljutku se moglo usavršavati i štancati još 50 godina i prodavati znanje po Aziji i Africi .
Nemojmo zaboraviti da je Maljutka usprkos svim nedaćama i tome da leti ko pijani Rus u ratovima odradila svoj zadatak. Naravno ima tu puno samo reklame i priča da je jadan čovjek u jednom danu ubio trideset tenkova i slično , ali ta priča pali maštu kupaca , a ne priča o Bumbaru koji se razvija 25 godina
|
|
|
|
Poslao: 13 Nov 2016 09:51
|
offline
- Pridružio: 01 Jan 2012
- Poruke: 731
|
@raketaš
Da li je moguće da se koristi žiroskop od Bumbara(koji je verovatno manjih gabarita) i tako reše problem pucanja te vrpce kod starog žiroskopa Maljutke a i dobiju na prostoru u samoj raketi?
|
|
|
|
Poslao: 13 Nov 2016 17:56
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5338
|
Načelno bi se mogao koristiti žiro od neke druge rakete , i ja u startu očekujem da je stavljen neki drugi , "normalni" klasični žiro , a ne onaj sa originalne maljutke.
Ima tu jedna kvaka kod klasićnog žiroskopa , on bi morao biti što bliže težištu rakete , kako njeno ljuljanje oko bilo koje osi ne bi izazivalo pretjerano ljuljanje njegovih ramova , i drugo jedna od njegovih osi ili jedna od osi ramova mora prolaziti kroz uzdužnu osu rakete .
Nemam ni jednu dobru fotku sa maljutke koja bi to zorno prikazala , ali je stvar lijepo vidljiva na žiroskopu sa konkursa
Tu sam potegao crvenu liniju kroz uzdužnu osu rakete , koja je ujedno jedna od osi ramova žiroskopa .
Žiroskop u toku leta rekete nastoji zadržati početnu poziciju, poziciju u kojoj je bio prije otpuštanja blokada na ramovima. Rotacija rakete oko uzdužne ose izaziva rotaciju ramova žiroskopa u kontra stranu od rotacije rakete ( to je sad jedno vrlo banalno tumačenje rada žiroskopa i molim da mi ne zamjere na toj banalnosti oni koji znaju točno što se događa ) , tako da žiro zna što je gore , a što desno, bez obzira što se raketa vrti ko sumanuta .
Na ramovima žiroskopa se nalazi komutator sa 4 bakrena polja i dvije grafitne četkice ( kao na elektromotoru ) , budući se raketa vrti , a četkice stoje jer i ram žiroskopa stoji na mjestu , to žiroskop za svaki okret rakete dva puta spoji komutator za smjer gore dolje i dva put spoji komutator i četkice za smjer lijevo desno.
Raketa vuče za sobom kabal sa tri žice , jedna je zajednička masa , druga je za komandu idi gore ili dolje , a treća žica je idi lijevo desno .
To idi gore dolje se određuje polaritetom napona , ako se daje samo pozitivan napon prema masi onda raketa ide gore , a ako se daje samo negativan napon u odnosu na masu raketa ide dolje , ako se daje malo pozitivnog pa malo negativnog , onda raketa leti ravno ( opet banaliziram stvar ali u biti je to tako).
Ako netko ima sliku komutatora i četkica , bilo bi lijepo da to vidimo ovdje.
Ovu pomalo kompliciranu priču sam ispričao samo zato da shvatite da u raketi osim tog kabla sa žicom , komutatora sa četkicama , 4 diode i dva elektromagneta nema ništa drugo od nazovi elektronike . Nema baterija , nema senzora , nema pojačala , tranzistora ... jednostavno nema.
E sad dolazimo do Bumbara odnosno francuska salonske škole , koja se vidi još od Milana , Hota i sličnih . Oni nemaju osu žiroskopa u osi rakete , kod jednih je u toj osi strujna cijev marš motora sa jednom mlaznicom , kod drugih je to strujna cijev prema naprijed za kumulativni mlaz , obrni okreni uvijek je u centu nešto što bi smatalo žiroskopu ili nešto čemu žiroskop smeta.
Tako je i kod Bumbara , koliko ja kužim stvar , njegov žiroskop odnosno surogat žiroskopa nije u uzdužnoj osi rakete , već je izmaknut u stranu , i tu nastaju problemi sa ramovima , odnosno sa preračunavanjem vertikalne pozicije rakete .
Da skratim muke i sebi i vama .. za nešto što je prirodno , i što bez neke velike nauke može napraviti svaki malo bolji elektromehaničar koji se bavi premotavanjem elektromotora iz bušilica ili flekserica , a to je elektromotorno zaletavani žiroskop , na ERIXU odnosno Bumbaru je napravljena nauka .
Da bi njihov surogat žiroskopa koji je van osi odradio elementaru stvar treba imati nekoliko senzora ubrzanja vrlo brzi A/ D converter kako bi digitalizirao ubrzanje , i onda brzo tračunalo kako bi na bazi trenutnog ubrzanja i kvadrata proteklog vremena u nekom periodu izračunao pomak rakete . Suma tih pomaka rakete u toku leta kaže računalu kad je interceprtor u položaju za gore , akad je u položaju za dolje.
Jesam ga sad zatupio jel tako.
|
|
|
|
Poslao: 13 Nov 2016 19:34
|
offline
- Gargantua
- Legendarni građanin
- Pridružio: 24 Sep 2013
- Poruke: 4869
|
Pozicija 4, žiroskop Bumbara ekscentričan u odnosu na uzdužnu osu rakete...
P.S. nije to tupljenje nego konkretno razjašnjavanje kako se od gotovog pravi veresija.
|
|
|
|
|