POVR Fagot i Konkurs - nasljednici Maljutke

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Bulsae-2 u rukama Hamas-a

• 1Ovo se svidja korisniku: peruni
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::Došli smo do " štita i mača " a to su osnovne vojničke vještine ... mislim da je ovih zadnjih godina štit .. tenk.. sa pametnom posadom i dobrim servisom u pozadini u velikoj prednosti .. naravno dok ne sretne sebi ravnog.

Ne bih se slozio ... ni malo. Necu da "trujem" temu ...ali samo da ne prodje da je tisina odobravanje.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Dok2015, peruni
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da nije trovanje teme , ako o nekoj temi polemiziramo , čak naprotiv kroz diskusiju se uvijek dođe do novih spoznaja.

Ja sam pobornik jednostavnih sustava vođenja poput Maljutke , ali kod nje me smeta što vozi ko pijani Rus, ali to bi se dalo riješiti .

Poluaktivni sustavi poput Fagota se daju zablokirati sa Štorom , osim ako na upaljenu Štoru ,.ne poleti pet IC samovođenih raketa , ali i to se da riješiti tako da lampe na Štori rade modulirano i izlude te Ic samovođene , koje bi onda trebale pamtiti položaj prije no što su izludile i dalje nastaviti inerciono.

Volio bih da prodiskutiramo o tom paralel slalomu štita i mača koji traje već 50 godina od pojave prve vođene rakete .

Jer da je to sve tako jednostavno "ispali raketu i zaboravi " tenkovi bi davno izumrli, nemojmo kroz propagandne snimke iz Sirije suditi o perspektivi tenka na bojišnici.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da smo više puta spomenuli da se Štora uspešno prevazilazi uvođenjem kodirane IC bljeskalice na raketi. Rečeno je i to da kada bi Štora imala režim rada sa menjanjem frekfencija (taktova) zaslepljivanja IC prijemnika na lanseru, treško da bi mogla za kratko vreme leta rakete pogoditi jednu od 999 kombinacija. Verovatnoća postoji, ali je veoma mala.

• 1Ovo se svidja korisniku: peruni
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

OK ..nadam se da moderator ima razumevanja .....

Ja isto gotivim jednostavnost ...pogotovo za vojne "aparate".

Da bi tenk preziveo u haosu rata mora da ima sofisticirane sisteme otkrivanja pretnje (engl. threat awareness - sto podrazumeva komplikovana sredstva odbrane) ...i posada mora biti konstantno na oprezu (engl. vigilant). Ocekivati to od veceg broja tenkova na ratistu je ...malo previse. Druga poenta je da vecina novijih tenkova su i dalje bazirani na koncepciji tenkovske bitke ... tenk vs. tenk i to u masovnim formacijama (a la Kursk bitka u 2SR ili Izrael-Arapski Yom Kippur rat 1973). Mislim da se to vise nece ponoviti. Ili ce tenkovske formacije biti eliminisane iz vazduha (helikopterima i jurisni avionima) upotrebom POVRS ...ili dalekometnom vodenjenim POVR z-z (npr. Lorana) ...ili mobilnim/rucnim sredstvima koja ukljucuju i Maljutku. Ako uspeju da prezive i suludo manevrisu unutar urbanog prostora imaju jos manje sanse da prezive zbog upotrebe velikog broja relativno jednostavnih rucnih RBG novije generacije - Strsljen, Bumbar, RPG-28, Javelin, itd.) - iz zasede ili sa dobro skrivene/zasticene lokacije.

Relativno mali broj tenkova u necijem arsenalu bi bio na nivou sofistikacije Armate - a veliko pitanje i dalje postoji kako bi se sva ta sofistikacija stvarno pokazala u uslovima pravog rata ... a ne samo na poligonu ...i koliko su svi ti sensori ranjivi. ISto ne treba zaboraviti EMP kao moguce sredstvo koje moze da napravi haos sa sofisticiranom elektronskom opremom.

Sto se tice POVRS ...da li je to sa zicom, ili laserski snop navodjena, FLIR/TV samonavodjena, radio navodjena, ili IC samonavodjena ..... sanse su da veci broj tih vrsta ce imati dovoljno dobar uspeh da protivnik donese politicku/vojnu odluku za manje angazovanje tenkova i slicnih meta visoke vrednosti ("high value targets"). Mislim da pametnije vojske treba da imaju miks POVRS vrsta .... bas da bi forsirali tenkove da postanu previse komplikovani u pokusaju da izbegnu unistenje ... ali na taj nacin jos vise postaju kompromisovani. Naravno, opet sve je do taktike. Tenkovska posada ne moze biti 24 sata na oprezu ... i oni moraju da spavaju, da jedu, da se odmore, itd. ...i tu je "Ahilova peta" u odnosu na opstanak na bojnom polju. Jos nisu izmislili "leteci tenk" koji moze da se lako i brzo povuce nazad u sigurnost neke pozadinske baze ... ili nosaca "tenkova" na moru ...naravno pravim paralelu sa vazduholplovnim funkcijama u ratu.

Dosta od mene ...za sada.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tenk je karika u lancu koja napadu daje snagu i brzinu. U tom napadu pored tenkova veoma aktivno učestvuje i pešadija, artiljerija, inžinjerija, PVO, avijacija... sa svim što raspolaže, tako da očekivati da će tenk sam, ležerno ući u borbu i da će strelac bilo kog sredstva imati vremena da se namešta i puca je zabluda koja je proizvod gledanja sirijskog i jemenskog sukoba.
I naravno da će i dalje tenkovi biti uništavani, ali bez tenkova nema odlučujuće pobede.
Lepo bi bilo da pročitate neko taktičko pravilo ili još bolje rešavanje taktičkog zadatka, recimo napada na naseljeno mesto, da bi videli kako se izdaju naređenja potčinjenim jedinicama i ko sve i kako učestvuje u napadu i onda bi mnoge stvari bile jasne.
I ovo oslanjanje previše na novotarije nije dobro. Treba ih uvoditi, ali to usložava njihovo održavanje i samim tim i funkcionisanje. Ako bi se rat odužio, bio bi veliki problem popravljati sve te džidža midže.
Tenk se štiti: manevrom, vatrom, oklopom i maskiranjem. Dobro uvežbana posada koja je svesna i koristi te radnje, ima velikih izgleda da dočeka i kraj rata.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Taktika se konstantno menja na osnovu mogucnosti ili sanse izvedbe nekog zadatka - a to podrazumeva ocenu verovatnoce prezivljavanja moguci napad od raznih vrsta POVRS ili RBG. Oni koji ne menjaju taktiku nego daju naredjenja i idu "k'o glavom u zid" ce garantovano stici do nebeskih vrata brze od onih koji adaptiraju taktiku u odnosu na trenutnu situaciju na terenu. Udzbenicki primer glupog ratovanja je recimo bila "odbrana" Iraka '90-'91 .... ali sve je bilo PP!

Diskusija poceta je "mac ili stit" (PORS ili tenk) - sta ima trenutno prednost i sta su indikacije za buducnost ...ne da li ima mesta u formaciji za tenk i slicna oklopna vozila. Pesadija oko tenka sto se tice POVR koji te gadja sa daljine od 2-5 km nema nikakvu ulogu ...samo vredi da bi se malo sprecio protivnik da napravi "blizinske sacekuse" sa boka ili otpozadi. Bombaski napadi na tenk iz jarka (2SR) su jednostavno ...istorija.

Citiram dragog kolegu sa ovog foruma koji je na drugoj temi napisao sledece ....

peruni ::Prasinar, jadni mi prasinari, inace najbolje iskustvo za prasinara je trcanje pored tenka dok ga kao prati a u stvari gleda da vozac tenka ne skrene levo desno i da ga ne pregazi o bojistu taj prasinar ne daje pet para sem ako svi drugi ne zalegnu nece ni on a mozda ni tada...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jester ::Mislim da smo više puta spomenuli da se Štora uspešno prevazilazi uvođenjem kodirane IC bljeskalice na raketi. Rečeno je i to da kada bi Štora imala režim rada sa menjanjem frekfencija (taktova) zaslepljivanja IC prijemnika na lanseru, treško da bi mogla za kratko vreme leta rakete pogoditi jednu od 999 kombinacija. Verovatnoća postoji, ali je veoma mala.

U nekoj hipotetskoj situaciji ta raketa je daleko 2000 metara od svog IC lokatora , i ima promjer te bljeskalice cca 100 mm i naravno limitiranu snagu bljeska koju daje termalna baterija .

S druge strane IC farovi od Štore su vezani na neograničen izvor energije i kad se raketa spusti u liniju gađanja njena se bljeskalica izgubi , to je kao da upalite žaruljicu od 10 vata i kroz nju gledate u sunce .

Sa strane IC lokatora to izgleda ovako ...on u svom uskom snopu vidi bljeskalicu pod kutem od 0,1 /2000, odnosno 0,05 hiljaditih , a Štorine reflektore vidi kao 2/2000 odnosno 1 hiljaditi , znači po dimenzijama su oni dvadeset puta veći odnosno širi i zrače možda sto puta više u IC spektru , bez obzira što ta frekvencija osnovnog vala ( temperatura ) nije ista i što je bljeskalica modulirana Ic lokator je pretrpan informacijama , zagušen i pregrijan . U njemu u njegovoj glavi na disku za kodiranje je razmak tih Štorinih reflektora 0,2 mm i sad on treba tu pronaći točkicu veličine 0,05 mm.

Naravno da on to ne vidi kao točkicu već mrlju koja prelazi preko dvije još svijetlije mrlje koje usput još ne stoje nego se gibaju , isto kao i raketa .

Protiv Sirijskog tenka koji stoji i ima ugašene reflektore ili ih uopće nema stvar radi , a vidio sam nekoliko friških uradaka da stvar ne radi , kao da se odbije od tog svjetla.http://www.liveleak.com/view?i=8c2_1455572420

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To je Fagot/Konkurs na testiranju u Kuvajtu. On nema kodiranu blinkalicu.
Sa uvodjenjem kodirane blinkalice Shtora je izgubila mogucnost ometanja "kopiranjem" blinkalice, ostaje samo cista sila... Ali, u punom rezimu "подавление" maks sme da radi 30 minuta na maks snazi od 1.6kW po reflektoru. Nakon toga treba hladjenje, 15-20 min minimum da bi se ukljucila ponovo, nakon toga maks 15 min rada. Ako se hladi 45 min onda moze ponovo 30 min rada...
Koliko je to losije od rezima "Имитация" - u tom rezimu moze da radi 2h pre hladjenja...
"Davljenje" takodje radi u manjem uglu od "imitacije" - +/-15 stepeni horizontalno, u poredjenju sa +/-30 stepeni.

Kod TOW-2 i kasnijih lansiranog M220A2 lansera, sa termovizijom takodje radi dodatna blinkalica, na 8-15 mikrometara IC spektra... A Shtora ometa 1.7-5.5 mikrometara... To je tih 8 godina razlike izmedju Shtore i M220A2 lansera.

Sto se tice rucnog vodjenja, Spike ima rezervni mod kada se vodi po slici "iz prvog lica" koju daje kamera u nosu rakete. Znatno lakse od Maljutke sa "tri tacke" + raketa leti znatno stabilnije...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Po načinu leta rakete, na snimku najverovatnije nije TOW, već Fagot ili Konkurs.

Stvari oko ometanja TOW nisu nimalo jednostavne, jer se pored frekfencije IC bljeskalice mora pogoditi i tačna talasna dužina IC spektra bljeskalice.


Pretekao me Bojan