POVR Fagot i Konkurs - nasljednici Maljutke

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Iako oficijalna stranica Vojske Srbije navodi 9K111 sa lansirnim uređajem 9P135 i pripadajućom opremom i blokovima (prva, osnovna verzija), fotografija kaže da je u pitanju kasnija modifikacija 9P135M (9P135M-1), optika 9Š119M1, postolje 9P56M i po svemu tome i blok upravljanja 9S451M ili 9S451M-1.




Naravno to ne znači da eventualno nisu oba modela prisutna.

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pukovniče svaka ti čast , ovo si lijepo iskopao , nema veze što su na konkursu primijenili podjelu sa 300 polja , to samo znači da su tehnološki napredovali u tim godinama. Budem se još vratio na tu tehnologiju nanošenja tamnih i svijetlih polja na staklu, ali morate znati da je u jednom trenutku razvoja naoružanja odnosno latentnog sukoba dvaju blokova bilo krucijalno pitanje koliko tamnih i svijetlih polja može neka sila potegnuti na milimetar dužine.

Lijepo si to pomnožio 75 x300 = 22500 , i naravno po toj analogiji kod naše raketice je to 75x200 jednako 15000 Hz .

Za nastavak priče sad bi dobro bilo da malo zavrtimo taj naš disk sa 200 podjela oko one male mrljice ( realane i obrnute slike reflektora promjera 100 mm ) , naime ako znamo da su na osnovnoj frekvenciji od 15000 Hz postavili usko pojasni filter širine od 500Hz ispod i 500 Hz iznad 15000Hz onda to znači da je promjena frekvencije sa diska u tim granicama .

Znači kad je svijetla mrljica( slika reflektora)maksimalno desno, na uskim prugama , onda je brzina prolaska tamnih polja 15500Hz , a nakon pola kruga diska kad mrljica bude maksimalno lijevo trebali bi dobiti frekvenciju od 14500 Hz.

Mislim da ču morati nabaciti nešto malo i optike u ovu priču . Zapravo se tu na ovom mjestu lome koplja , tu se raketu može zavarati , ono sve što se radi iza ovog usko pojasnog filtera ja kao šlag na torti , ali se torta ovdje pravi.


Nešto još oko terminologije , ruje su opterećeni skraćenicama i to je ok kad je čovjek u struci, one daju brzinu u komunikaciji i čitanju , ali za nekoga van struke su im tekstovi katastrofa , ovo što spominješ LC to je mila majka prema drugim skraćenicama. L je oznaka induktiviteta , znači tu je neka špula , a C je oznaka kapaciteta , znači neki kondenzator , kad je u pitanju LC to žicare odmah asocira na neki oscilator , u ovom slučaju se radi o samo pobudnom oscilatoru koji tuče tu frekvanciju od 22,5 KHz.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Fagot iz snimka koji je postavio Stalker...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

svaka čast , ali ja ne vidjeh raketu , koja je to rezolucija , koliko slika u sekundi , ono vidi se neki trupac na trećoj slici ali na četvrtoj nema ničega .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Rezolucija je visoka ali snimano običnom TV kamerom sa 25 slika u sekundi za MP4 video, tako da nakon trupca ide odmah sledeći frejm na četvtrtoj slici gde kako lepo kažeš nema ničega. Da je snimano brzom kamerom pa da se sve lepo može uhvatiti i razčlaniti pa i računati, ovako šipak, izvučeno je sve što se da videti.

Nego član foruma anwaralsharrad vidim prati pisanija ovde, pa je dve strane ranije dao link ka svom blogu o IC lampi Konkursa. Drug pukovnik je dao oznaku i sliku a ja ću probati da korektno prenesem deo onoga što sam razumeo koristeći prevodioce (u jednom momentu malo je faliilo da počupam ovo malo kose na glavi jer se u ovom opisu korišćenjem prevodilaca jako gubi smisao originalnog teksta na arapskom).
Elem lampa oznake RN 13.5-100, radi na naponu od 13.5v daje do 100W, spiralna nit je od tungstena. Napaja se iz dve baterije oznake T-417 koje daju napon od 15v do 22,5 v maksimalno vreme rada baterija je 26s, a mogu da budu uskladištene 12,5 godina.



Na blogu se nalazi gornja slika, N označava zaštitni metalni poklopac sa oprugom koji se odbacuje, M1 sijalicu a M2 reflektor. Vidi se oker fleka koja bi trebalo da locira baterije koje su spojene u jedinstveno metalno telo i i vidimo plavkastu fleku na plavoj površini. Oznake su na originalnoj slici, bez mojih intervencija. E ovde je klizavo, ispada da je to zaštitni oklop lampe od dvobaznog celuloida koji se pod uticajem vrelih gasova se lagano topi i sagoreva (tinja) i tako štiti lampu i ceo sklop reflektora tokom leta rakete.

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Blizu ste i ti ti i tvoj prevodioc , naime staklena površina reflektora je zaštićena sa tom dvokrilnom klapnom, tako da tlak barutnih plinova ne probije to staklo i uništi samu lampu, to sve radi slično kao šaloporke na prozorima .

Mislim da su izbacni motor i te šaloporke spojeni nekom zakovicom , kako se one ne bi samo tako otvarale ili tresle kod transporta, kad izbacni motor grune tlak to se sve razdvoji , a tlak u cijevi je dovoljno velik da šaloporke drži zatvorenim , tek po izlasku iz cijevi se one otvaraju .

Ima tu dosta pitanja... jest da je tlak velik i da ih zakuca na reflektor , ali je i sila inercije uslijed ubrzanja velika , a ta sila nastoji šaloporke otvoriti , tako da tu ima svega , ali ja nisam shvatio da šaloporke otpadaju , mislim da one nakon što ih opruga otvori nastavljaju letiti sa raketom





E sad dolazi na red i taj celuloid , tanka membrana koja prekriva staklo reflektora , po onom kako sam ja shvatio neku od tih knjižurina kojima nas zatrpao pukovnik taj celuloid je tu da bi izgorio i zagrijao staklo odnosno skinuo led sa njega .

Oko tog stakla ima dosta nedoumica na ovoj temi sam ranije nešto pisao o tome na kojim frekvencijama ( valnim duljinama ) je staklo neprozirno za IC zračenje , budući ne znamo valnu duljinu na kojoj lampa emitira možemo samo pretpostaviti da je to neki od atmosferski prozračnih koridora.

Isto tako se ne bih složio da dvije baterije napajaju lampu , u raketi jesu dvije baterije ali samo jedna napaja lampu , i to mislim sa dosta konstantnim naponom kako bi žarna nit bila užarena na točno određenu temperaturu i emitirala svjetlost neke unaprijed zadane valne duljine.

Malo su tu ruje ostali tajanstveni , vjerojatno u servisnoj knjizi za lanser i raketu ima taj detalj opisan , ali u ovim priručnicima koji su trupnog tipa to naravno ne piše.

Na osnovu nekog elementarnog znanja iz optike odnosno fizike izvodim zaključak da su ruje sa tom hrpom tranzistora koji se nalaze oko lampe napravili neki sustav stabilizacije napona i da ta užarena folframska nit emitira svjetlo određene frekvencije bez obzira na temperaturu okoliša i napon kojeg daje baterija.

Bilo bi dobro da negdje iskopamo podatak koji je plin u lampi , možda do nije obična vakumska žarulja , možda je punjena nekim plinom ili mješavinom plinova , onda ona svijetli na frekvenciji na kojoj osciliraju atomi tog plina .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za početak samo o lampi...ja bih rekao obična lampa po indeksu RN (различного назначения)

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

raketaš ::svaka čast , ali ja ne vidjeh raketu , koja je to rezolucija , koliko slika u sekundi , ono vidi se neki trupac na trećoj slici ali na četvrtoj nema ničega .

Није трупац него ђуле!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

naletio na nekom bezveznom forumu na par slika [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Lik piše da je naša lampa u originalu bila premazana nekim crnim" lakom"

Ovo rasturanje Fagota postaje sve zanimljivije , ispada na kraju da se svi dijelovi mogu kupiti kod susjeda u dućanu i to sve može složiti kod gige u garaži, osim motora .. naravno .

i neki patent , sad bar znamo koliko lumena daje ta lampa
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Dvije su baterije u raketi i samo jedna (na šemi označena BF - baterija lampe-fara) je za napajanje lampe. Tip baterija je T-307B i voltaža je 16 +2/-1 V.



Lampa...



Ovo na fotki (9M113 Konkurs je u pitanju, ja ću o Fagotu) označeno sa ''N'' jesu metalne klapne (poz.6 na crtežu). Na lampi nema stakla osim naravno sijalice i ako reflektor (poz.26) nije površinski ''stakleniziran'' a ja bih rekao da je reflektor samo poliran na visoki sjaj. Raketa i izabčni buster nisu pripojeni u lansirnoj cijevi, a te dvije klapne se fiksiraju u svojem položaju sa brtvama (poz.11 i 12) koje osim što drže klapne da neklaparaju služe i da zabrtve i štite reflektor od ulaska vrelih plinova od bustera. Brtve izgore i tek onda opruga (poz.9) može otvoriti klapne koje ne otpadaju u letu nego se samo preklope.





Za grijanje reflektora (nije primjenjeno na prvom osnovnom modelu 9M111) se koristi vrući plin od bustera. Koliko razumijem, plin opstruji oko štucne (poz.5) i kroz kanal ''b'' ulazi između reflektora (poz.26) i kožuha (poz.27) - prostor ''a''. Imam dileme oko ova dva kanala ''b''. Kada plin prođe između reflektora i kožuha mora izaći van, to bi bio ovaj drugi otvor ''v''. Samim time je napravljen otvoreni sistem. Osim ako u onom prvom trenutku je ipak potrebno pustiti plin obostrano oko kožuha radi izjednačavanja tlaka.
Isto tako malo je ovo šulavo izvedeno po pitanju nepropusnosti. Brtva (poz.1) služi da brtvi unutrašnjost, a kanal ''b'' ide drito unutra.
U svakom slučaju, grijanje reflektora se vrši protokom plinova.

Baterija kod Konkursa T-417 voltaža 16 +5/-1 V. Nisam siguran jedna ili dvije. Al ćemo se pogubiti to svijet nije vidio