Protivgradne rakete kao alternativna artiljerija

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dobar ti je ovaj mišonja.
Pusti slike miru, pa makar i u koloru bile. Slike su samo neki 2D prikaz nečega. Evo sutra ti šaljem proračun vertikalnog dometa dvostepene, po računu rekao bih prof.Jankovića, znači niš bez integrala, iako je to, kako ono vele, samo proračun prve iteracije.

A nisi ništa kao protugradaš komentirao ovo novo multipraktik raketno gorivo iz ruske kuhinje. To je znatni skok, mala raketica napravi puno više nego neka mrcina sa silom jednom mrtvih zona.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

Napisano: 18 Okt 2018 20:57

Pukovniće ova slika pogodaka slobodno padajućeg bustera Neve je vrlo zanimljiva
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

, on tuče malo desno od ose lansiranja , a i ta prednja krilca za destabilizacju vuku na desno i dollje . Ta slika pogodaka je pre dobra za jednu raketu koja odbacuje buster u nekom bezveznom položaju . Tekst kojeg si dao potvrđuje da Neva tek kad odbaci buster dolazi u poziciju + i dalje progoni cilji, ali ipak ona mora znati što je dolje kad odbacuje buster, a to nas opet vrača na priču da li eleroni drugog stupnja mogu kontrolirati valjanje kompletne rakete .

Budući je Neva sa krutim gorivom u marš motoru , ona je mogla sačekati koju desetinku sekunde nakon što se ugasi buster i da se tada okrene u položaj + i strmopizdi buster ka zemlji.

Dvina nije mogla sačekati da se buster ugasi, kako bi se prebacila u poziciju + ona je morala paliti marš motor u trenutku dok još radi buster kako bi ubrzanje bustera osiguralo dovod goriva u turbo pumpe. Zato je Dvina morala kontrolirati valjanje od samog početka , sa dva elerona na busteru , Pretpostavljam da je kidanje pneumatske komande na elerone bustera dovodilo iste u smjer obrušavanja ka zemlji.

Slično rade kočnice koje je smislio Westinghaus dok ima tlaka zraka, ili vodene pare , one ne rade ,kad nema tlaka one rade i koće vagon ili kompoziciju.

U tekstu kojeg si dao spominje se ograničenje od 20 stupnjeva za slobodni žiroskop , a on je taj koji kontrolira valjanje i treba dovesti raketu iz položaja x u +znaći zakrenuti je za 45 stupnjeva , tako da mi sad više ništa nije jasno

Mislim da bi bilo dobro da Aramis sada dok nismo stvar zagovnali prebaci na Nevu .


A o tome gdi padaju busteri Tunguske ili naših protugradnih raketa možemo nastaviti na ovoj temi

Dopuna: 19 Okt 2018 8:37

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dobar izvještaj samo sa glupim zaključkom , Po mom mišljenju motori imaju jako dobro poklapanje dijagrama , puno bolje od motora ognja i sličnih raketa.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, solid fluid
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Proračun vertikalnog dometa prst metodom projektne dvostepene protugradne, to je ona zadnja u tablici.









Sa programom je to puno lakše i brže. Program ima mogućnost da se u određenoj točki po apscisi odredi razdvajanje rakete, da se odbaci mrtva masa, pa se može čoek igrati do mile volje. Istina nema mogućnost da se dodatno vrši korekcija mase drugog stupnja kako gori reagens, al dobro, nije sve savršeno. Puknuo sam je pod 85 stupnjeva, i to je tu.





Ovo je dobro došlo da se program testira jer nisam do sada petljao po dvostepenim, očito radi korektno pa se sada može i Tunguska sa nekim pretpostavkama odvrtiti da vidimo šta se kod nje dešava.
Znamo da je teška 41,6kg na startu, znamo max brzinu 910m/s i da motor radi 3,2 sekunde. Iz toga se može dovoljno točno procijeniti masa goriva, a po godini i mogućnostima i Isp. Znamo nadalje da se buster odvaja nakon pređenih 1500 metara, znamo dimenzije, Cx pretpostavljamo i to je dovoljno da je “lansiramo” , puknuo sam je pod 45. Predviđam da ako je bojeva glava 9kg da sa ostalim kerefekama drugi stupanj teži 15 kg i to sam koristio kao podatak.
Pad brzine sa nošenjem mrtve mase je znatan, domet i visine prepolovljene.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ufff , ovo prvo za Pretisovu dvostepenu mi se čini ok , mislima je to čak isti algoritam po kojem je radio prof Momirski i tvoj ( ruski ) program . Moram malo prekopati po ruskim vanjskim balistikama da nađem sličnost sa algoritmom prof Momirskog.

Ovo drugo za Tungusku si omašio , naime negdje sam pročitao da ona gubi 50 m/s svake sekunde, odnosno gubi 50 m/s na kilomatar dometa.

Pokušaj to opaliti u horizontali ili pod nekom elevacijom od desetak stupnjeva , bude menje gubila brzine , a ako ni to ne pomogne onda skidaj Cx dok dobiješ u prvoj sekundi taj pad brzine

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zelena krivulja je Tunguska, crvena je imaginarni slučaj kada se ne bi odvajao buster.
920-420/11,8=42,4
Sasvim dovoljno blizu pretpostavke o gubitku brzine od 50m/s po sekundi leta kada se uzme u obzir da sam šecovao masu i goriva i drugog stupnja.
Po crvenoj je 57, znači negdje u sredini, ili je masa drugog stupnja jača od 15kg ili je Cx nešto veći.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kužim ja da je zelena linija samo koplje od Tunguske, ali u prvoj sekundi ja vidim pad od cca 80 m/s . Nekako mi se čini čitajući te tekstove o Tunguski da se tih 50 m/s odnosi na prvu sekundu , a ne na prosjek prvih deset sekundi leta . Puno je to, prevelik je to gubitak brzine , pokušaj sa tim padom brzine nešto pogoditi na 10 km.

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Probajmo to raskupusiti, samo ne znam odakle i kako početi. U motor nisam ulazio, uzimati mjere bloka goriva sa skroz siromašnih slika ne bi dalo neke podatke od vajde.
Tunguska teško da će pogoditi išta na 10km, nije ni predviđena za te daljine.



Dodao sam i krivulju pređenog puta uz prethodnu krivulju brzine.



Da pogledamo šta imamo od reklamnih dijagrama, Sosna-R, 57Э6 i 95Я6





Ovu zadnju sam po istoj metodologiji lansirao kao i Tungusku, sad vidim da sam je zaustavio 2 sekunde ranije, al nema veze, i opet to je tu negdje.



Ovdje trebam pomoć, peregruska, kako točno iskoristiti podatak o raspoloživoj peregruski rakete. Dijagram za Tungusku imamo, ali nisam siguran kako ga pravilno iskoristiti. Da li je peregruska čista i najobičnija akceleracija, G broj ili ipak nešto još ima iza toga?



Ovdje sam uz krivulju brzine dodao (precrtao) krivulju G jedinice (ljubičasta krivulja) i ubacio računsku akceleraciju, retardaciju i sad tu zapeo kako dalje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da je u pravocrtnom letu peregruska čista akceleracija , odnosno deceleracija u ovom slučaju , kod manevra rakete i progona cilja ta bi peregruska mogla biti neka rezultanta deceleracije zbog otpora zraka i centrifugalne sile uslijed manevra.

To bi nekeko tako bilo u duhu uobičajene terminologije.

• 4Ovo se svidja korisnicima: rovac, solid fluid, amstel, tomigun
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Pas mater joj...910/3,2/9,81 nije jednako 1500*2/3,2/3,2/9,81 i oboje nije jednako 25,5

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

As ti gospe ... Šjor pukovnik, uspokojte se.
Raspoloživo preopterećenje nije akceleracija koliko ovde vidim. To je ono opterećenje koje raketa još uvek može ostvariti u zaokretu.
Za minimalnu funkciju presretanja cilja potrebno je 3 jedinice za sigurnu 5.
Dijagram pokazuje koliko bi ta osobina bila poboljšana kada bi na kraju leta postojao mali raketni ubrzavajući motor.