RBR M90/M91 Stršljen 120 mm

• 1Ovo se svidja korisniku: amstel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ima 250 komada m91 strsljen

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kada su proizvedeni?

• 1Ovo se svidja korisniku: Panonsky
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zar je to bitno, važno je da ih ima na brojnom stanju.

Nemoj neki ćata da te čuje da si pitao za godište za opremu.

P.S. Ovo gore je ironija, sa ogromnom dozom sarkazma.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ahaha gde nema jesi lud
Da vidiš šta još ima po magacinima, pomislio bi čovek da smo sila nebeska... A i nemoj porediti stršljena i bumbara..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ima ih al u premalom broju vrag zna koliko ih je samo opaljeno od tad i posle na raznorazne yugoimportove snimke i koliko ih ješ naštancovano.
Što se tiče propalog projekta bumbar trebalo je raditi raketu dometa bar do 1000m i dati pare odma da se projekat završi. Takođe sam pitO lika u NS-u na paradi dal se planira bumbar dometa do 3000m pogledao me u fazonu WTF kao takav projekat ne postoji ja o tome neznsm ništa i tu je bio kraj razgovora.

• 4Ovo se svidja korisnicima: pein, voja64, Georgius, CheefCoach
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bojank ::Kada su proizvedeni?

Mislim da su proizvedeni za vrijeme juge , sjećam se da su u Pretisu kovani motori bilo je tu peripetija oko materijala i tehnologije , mene je tada više zanimao kompozitni motor, koji je nudio bolje parametre.

Generalno je to bila neka mulja na relaciji Krušik VTI , po kalibru je to bio Pretisov posao , a dobio ga je Krušik koji nije ima ni kapaciteta ni znanja za to. Lanseri su namotani od stakloplastike u 11 Oktomvri u Prilepu .

Koliko se ja kužim u to Stršljen je realan proizvod i moguće ga je proizvesti na bazi tehnologija i znanja u Srbiji , možda je jedino barut problematičan ... starog iz Viteza više nema , a ne može se ni pokrenuti proizvodnja u Vitezu. Ne vjerujem da su u Lučanima sposobni napraviti taj barut , ali tu su Rusi ili Kinezi , a ni Česi ne zaostaju.

U ovih skoro pa trideset godina od prvog pucanja Stršljena do danas se puno naučilo i napravilo , tehnologija je strahovito napredovala , i ako bi taktičar malo smanjio zahtjeve i digao temperaturu sa -30 na -20 ... ili još bolje pristao na -15 što je sasvim realno mogla bi se napraviti sasvim upotrebljiva raketica .

• 3Ovo se svidja korisnicima: pein, voja64, CheefCoach
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za Stršljena odnosno raketu kalibra 120 mm bi bilo jako važno ugraditi marševski motor koji bi bar dvije tri sekunde puhao , i održavao brzinu konstantnom , bez tog motora je raketa tih dimenzija , te debljine, vrlo osjetljiva na bočni vjetar i ne može se ništa pogoditi . Taj marševski motor bi morao imati elektronski upaljač i neku komunikaciju sa lanserom koji bi na bazi podataka o temperaturi baruta i ostalih meteo uvjeta , određivao kad da se pali .

Radi se o tome da nakon što raketa izleti iz lansera ona mahne repom dva tri puta i smiri se i tada treba upaliti taj marš motor , a trajanje tog mahanja repom zavisi od temperature goriva odnosno od brzine leta rakete . Sve je to usko povezano i matematički točno definirano već prije trideset godina ... samo što mi tada nismo imali upaljač koji bi palio marševski motor sa tisućinkom sekunde točno.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@raketaš
Stršljen sa malo naprednijim nišanskim sistemom bi mogao isto što i Bumbar pa čak i bolje. I sam si iskomentarisao da u slučaju RPG-32 Hašim, ta sprava više vredi nego li početna brzina. I putanja je povoljnija, ubacna i deluje kumulativnim mlazom odozgo. Još kada bi se začinilo korekcijom leta u poslednjoj sekundi pada laserskim zrakom...
Ne bi bio potreban ni neki čudovišni motor niti b/g sa probojnošću većom od 700mm.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Čemu filozofiranje? Vidi APILAS. Jel dobar? Jeste. Jel radi? Radi. Jel se koristi? Itekako.

Šta sad ima da se mulja i komplikuje Stršljen. Neće se avioni s njim gadjati.

• 6Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, bojank, voja64, Wisdomseeker, CheefCoach, Vl veliki
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Aramis to sa laserom u zadnjoj sekundi zaboravi to je skuplje i kompliciranije od bumbara , to se jednostavno ne može napraviti u Srbiji.

Čak i ono što sam pisao o elektronskom upaljaču koji bi palio marševski motor sa promjenjivom zadrškom traži barem 5 godina razvoja i ozbiljan razgovor sa taktićarem koji bi morao popustiti čvrste GAU okvire i koji bi barem malo podigao radnu temperaturu motoru .

Taj minus 30 je nedostižan , zbog njega je lanser od Ose ispao tako nepraktičan .. dugačak i težak, a sama raketa opet opasna po oči nišanđije i zato su u BK imali i one motorističke naočale , kao fol da zaštiti oči .

A kad grune motor onda leti i kaciga i glava sa ramena , i nitko ne pita gdi su naočale.

Mi smo dugo robovali tim krutim GAU stavovima i mnoge stvari jednostavno nismo mogli riješiti , jer ni Francuzi nisu rješavali baš sve probleme odmah . Bilo je važno napraviti posao prodati stvari u toplije krajeve , a onda kad se skupi lova i potrebno iskustvo onda se krene u hladnije krajeve i na kraju stvar proda i Fincima, tu mislim prije svega na spominjani Apilas.

Gdi smo mi od Apilasa ??? devedesetih smo kao jedinstvena država bili daleko bliže Apilasu nego Srbija sada , tada smo imali skoro sve tehnologije u rukama i doma , pa smo pali na par sitnica .

Osnovna blokada u glavama generala je bilo što se proizvodi u miru , a što se proizvodi u ratu ????

Konkretno kod sustava OSA smatralo se da se proizvodnja lansera u ratu obustavlja jer su sve sirovine bile iz uvoza (stakleno vlakno i epoxi smola nisu nikada osvojeni u domaćoj proizvodnji ) , pa su dvije tvornice za proizvodnju lansera ostale u rubnim područjima država ( Kamnik i Prilep ) dakle izvan bastiona.

Životni vijek lansera se pokazao dostatan za ispaljivanje stotinjak raketa, u startu se računalo da posada neće preživjeti više od deset hitaca , ali je bilo šanse da preživi lanser i kontejner uz neka oštećenja . Ne znam kako je planirano da se u ratnim uvjetima popravljaju lanseri i kontejneri .. nije me ni zanimalo, iako sam u Pretisu napravio prve lansere za Osu, a nije me zanimalo iz čistog razloga jer me nitko nije ni za šta pitao , a da su me pitali rekao bih da skrate taj lanser za pol metra i da se ne njega ne računa .

Znači zagovarao sam koncept kao na Zolji ispali , na klik skini nišan i beži u kukuruz, kakav prazan lanser .. ko ga je.e, u praksi se pokazalo da su vojnici HV provodili više vremena tražeći odbačene lansere po kukuruzu nego što su ratovali.

Suprotno tome na proizvodnju raketa se računalo u ratnim uvjetima postojale su neke rezerve materijala i stoga se inzistiralo na domaćim materijalima . Opet pogrešno aluminijska legura je bili osvojena jedino u Impolu Slovenska Bistrica , opet debelo van Bastiona , ali u glavam generala je bila misao da se ti materijali mogu čuvati neograničeno dugo i imati gomilu toga u Bosni i onda štancati rakete u ratnim uvjetima.

Potpuno pogrešno ..u ratnim uvjetima Pretis nije napravio ni jednu raketu , a s druge strane je van bastiona osvojena proizvodnja raketa i lansera i eno ih sad u Siriji. RH se riješila tog ekološki opasnog otpada .

Kako se dogodilo da se u Zagrebu u firmama koje nemaju blage veze sa proizvodnjom raketa osvoji proizvodnja ???. Nije bilo lako ali je bilo svih potrebnih sirovina i krenulo se, usprkos embargu na oružje koji je nametnu , ali epoxi smola i roving nije oružje to su sirovine za izradu jahti , PD 33 aluminijska legura nije oružje od toga se rade jarboli za jahte, Pentaeritritol nije eksploziv već komponenta za lakove i boje , a do pentrita je samo jedan korak , nitracija sa dušičnom kiselinom koja se koristi u proizvodnji umjetnih gnojiva, znaći nismo kršili embargo.

Zašto ovo sve pišem , pa da se ne zaboravi , i da se izvuče neka puka iz svega ...mi smo išli na osvajanje proizvodnje Ose jer ih je bilo u skladištima JNA preko 200000 komada i računali smo na zarobljavanje i na domaću proizvodnju, ali smo paralelno uvezli ogromne količine RPG bez da smo planirali proizvodnju istog jer nije imalo ekonomskog smisla , pa toga se tada moglo kupiti ko drva , švabe nisu znali što bi sa time ,, bila su ih puna skladišta u DDR u nakon što su se ruje povukli.

Srbija je sa svih strana u okruženju NATO , nema morsku vezu sa svijetom i ne može računati na nabavku sirovina kao što smo mi mogli računati .. znači u uvjetima embarga nema kruha nema mesa nama goriva nema raketa i sad ići u osvajanje proizvoda puput Bumbara ili Stršljena ili Ognja je pogrešno ,

Treba otići do cara Putina tamo kleknuti ili se naguziti i usvojiti neku raketu kao Hašim i ako bog da kupiti licencu za nju sve ostalo zaboravite pusta fantazija , ali ako se ima kupca tamo negdje u Africi ili Aziji koji želi kupiti 100000 komada Stršljena onda ima smisla furati svoj kalibar svoju raketu.