Ručni Protivoklopni Raketni Bacači

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da zaista, takozvane nuklearne baterije...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislio sam na termalne baterije koje budu u raketi,a ne na lanseru.Znaci ona baterija koja sluzi da pokrece elektroniku u raketi prilikom njenog leta.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

EXOCET ::Mislio sam na termalne baterije koje budu u raketi,a ne na lanseru.Znaci ona baterija koja sluzi da pokrece elektroniku u raketi prilikom njenog leta.

Za termalne baterije u raketi ne znam, Ima na topicu o Streli nešto o tome i nije mi baš jasno koja je to varijanta , ima i par slika malog turbo generatora koji napaja elektroniku , a budem tamo okaćio još koju sliku.

Ja nisam u tom điru dvadesetak godina tako da sam već izlapio.

Nama se u tim našim idejama ta varijanta nije uklapala nikako, ipak je Strela veliki potrošać energije i sve je to trajalo 15 sekundi. U toku razvoja sustava DRUG dečki iz VTI a i Krušika su pametno iskoristili razvijene komponente sa Strele i implementirali je na svoju raketu. Preselili su cijeli sklop gas generatora turbine i mrdalica sa Strele , mislim da čak nisu ni oblik ni veličinu krilaca mijenjali , što mi je bilo čudno , Strala je visoko iznad zvuka i krak poluge do težišta je pol metra ne znam ???.

Mi smo tada tražili nešto jednostavno malešno. Kasnije je napravljena mala mašinica za paljenje mine MRUD , to je bio zgodan mehanizam da se dobije malo struje.

Danas se takve sulude ideje sa koincidentnim daljinomjerom i lampicom rješavaju sa laserom i nešto malo elektronike koja troši par milivata , a to se dobije iz litijevih baterija ili iz super capacitora koji se napuni ujutro i traju cijeli dan . http://en.wikipedia.org/wiki/Supercapacitor

Ono što ja zamjeram tadašnjem sustavu NIR a u JNA je da su stali na pola puta, a nama sa pravilom G400/1 vezali ruke . Ako smo zabrljali sa marš motorom na OSI i nismo dobili svjetsku probojnost , mogli smo onda svi zajedno u hodu napraviti novi nišan , ne odmah, ali za pet ili deset godina . OSU smo mi guslali 15 godina , i da se 15 godina ništa ne preduzme , nego mi kod Gige u garaži mimo pravila i uz dlaku VTI u nešto petljamo.

Opet ponavljam kao odgovorni članovi kolegija direktora PRETISA odgovarali smo više radnicima u tvornici i lokalnoj politici nego armijskom vrhu. Odgovaram onom tko me plača , a moja inženjerska plata je bila veća od oficirske i primao sam plaču od firme. Bilo je to dosta zapetljan sustav i raspetljao se znamo kako.

Bio sam odgovoran zboru radnika i tamo na zboru se diže vozač kamiona koji je vuko neke rakete u Nikince i kaže mi u brk da lažem i muljam jer je on tamo na poligonu vidio raketu veću od naše OSE.

I šta da mu čovjek odgovori , naravno da smo znali za Stršljena, pa naša tvornica u Vitezu je radila raketno gorivo za njega, naravno da smo znali da Divac u Kamniku mota Stršljena od stakloplastike , pa i mi smo tamo vršili probe namatanja, jer su oni imali redovito frišku smolu. Mi smo imali sve tehnološke preduvjete za to , čak i više od Kamnika . Imali smo tvornicu strojeva unutar PRETISA koja je proizvodila najmodernije CNC strojeve za naše potrebe i mogla je proizvesti svu opremu za namatanje komora raketnih motora za OSU ili STRŠLJENA. Pred raspad Juge su dečki u konstrukciji za svaki slučaj razradili dokumentaciju za veliki stroj za namatanje raketnih motora , pol metra promjera i 6 metara dužine.

U tako nezdravim odnosima smo se bojali da ne ostanemo bez posla , s jedne strane u Čačku se radi ZOLJA u velikim serijama , a ZOLJA uz malo bolji nišan pokriva po dometu OSU , probojnost na prednji štit nemamo ni mi ni oni , ali nije sve što juri kroz Vojvodinu ili Slavoniju ruski tenk, puno je više tu ciljeva koje probija Zolja , s druge strane se razvija Stršljen mimo nas , a po kalibru ( i dogovoru na nivou JNA ) je to naše sredstvo , a usput se još Divac mota po Kamniku , a mi po direktivi iz Beograda dajemo inženjere u Prilep da bi nam se tamo razvijala konkurencija ???? pa ko je tu bio lud ili ko je koga prčio.

A da je razvoj bio kod nas , u tvornici , kupili bi , ukrali bi , oteli, ucijenili ili ubili nekog, ako bi to značilo da ćemo na taj način doći do dobrog nišana i da tako Osom pokrijemo domet od 600 m .

Uzmimo malo digitrone u ruke i izračunajmo koliko metara prođe tenk u onom mom prethodnom slučaju , gađanje na 300 m ruskog tenka koji se kreće bočno sa 40 km na sat po Vojvođanskoj ravnici , šta mislite ako moj nišanđija nišani u prvi kotač tenka na kom će mu kotaču svojim bljeskom lampica osvjetlit končanicu ????

ARAMIS ti sigurno znaš na kojem je sustavu ta divlja varijanta bila uvedeno u naoružanje , ja nisam siguran da li je to bio Karl Gustav tamo negdje 77-80 godine.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@raketaš
nemam taj podatak ali ako se uzme kompleksnost nišana 557 B, vrlo je moguće da su na C.Gustavu primenili prvi put tako nešto.

• 1Ovo se svidja korisniku: Dejan84
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Snimak baterije smestene ispod cevi. Sistem je uveden u naoruzanje priblizno u isto vreme kada i Osa sto znaci da su baterije vec tada postajale a sudeci po dimenzijama verovatno su mogle da se ugrade i u Osu ali je problem bio u njihovom kratkom vremenu rada koje se merilo u sekundama.

• 1Ovo se svidja korisniku: Metanoja
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Strelina termalka je prevelika za Osu pa i za Stršljana, ali je ista takva ugrađena u Bumbara. Razvoj termalki je počeo sa osvajanjem licence za Strelu. Sektor koji se bavi elektronikom u VTI je imao skoro 20 godina zadatak razvoja raznih termalki. U Krušiku Akumulatori, prva je izašla po ruskoj dokumentaciji, ali su pirotehniku morali sami da razvijaju jer se ona ne dobija sa licencom. Bilo je masa prototipova i mnogo manjih dimenzja, ali su Akumulatori ugašeni, tako da su ostali samo modeli.
Kod ruskih RBRova nećete videti bateriju u raketi. Piezogeneratori i pirotehnika imaju vek preko 20 godina tako da nisu ludi da stavljaju bateriju. Oni koji su slabi sa pirotehnikom su prinuđeni da guraju elektroniku, pa obavezan pregled na 5 godina, pa remontuj. E tu spadamo i mi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nemora znaciti,termalne baterije imaju preko 50 godina vijek trajanja.Njihov je elektrolit(soli) u krutom stanju i kao takav je inertan.Kada se treba raketa ispaliti termitna smjesa zagrijava elektrolit na 550°C u roku od par milisekundi,i razvija ogromnu snagu u odnosu na posotjece tehnologije.Ameri ove baterije upotrebljavaju na tow,sidewinderu,tomahawku,patriotu,topovskim granatama.Jednostavne su za napraviti i dugovjecne su,a jedina je mana jednokratna upotreba ali to nebi bio problem,u lanseru se koriste obicne baterije koje napajaju elektroniku u raketi dok zahvaca cilj i kad se stisne dugme za ispaljivanje,pali se termalna i raketa ode.


1. https://en.wikipedia.org/wiki/Molten_salt_battery

2. http://www.army-technology.com/contractors/electrical/asb-group

• 1Ovo se svidja korisniku: Loes
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ok, sve stoji, mislio sam na elektronske komponente, kondenzatore itd.
Kad se pravi jednostavno sredstvo treba težiti dugovečnosti. E kad imaš složenost tu nema spasa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

elias ::Ok, sve stoji, mislio sam na elektronske komponente, kondenzatore itd.
Kad se pravi jednostavno sredstvo treba težiti dugovečnosti. E kad imaš složenost tu nema spasa.

Slažem se u potpunosti s tobom da raketa kao takva ( ono što leti ) mora biti jednostavno, i bez elektronike jer se čuva u skladištima , često i vani na otvorenom , ali zato se moglo i davno trebalo malo opismeniti lanser odnosno nišan.

Ova moja diskusija i pokretanje teme s baterijama je samo mali dio problema koji su konstruktori jednostavno gurnuli pod tepih. Bilo je jednostavnije iskopirati francuski nišan za OSU nego malo mučnuti glavom i dati svom vojniku mogućnost da se bije sa tenkom na 300 m.

Sada 40 i nešto sitno godina od početka OSE gdi smo ??? ja ne mama podataka šta se nudi sada od strane VTI a , ne znam kako su riješili različitu balistiku termobaričke OSE u odnosu na kumulativku.

Negdje sam vidio ruski nišan sa HAŠIMA ima tamo nekih dugmića , postavljanje temperature znači nema senzor u sebi nego mu ja kažem sad ti je -30 C , ima izbor tipa projektila , i treći gumbek nemam pojma šta radi ???

Da lli je veliki brat konačno stavio bateriju u nišan ili se tim gumbekima samo prekreče optika u nišanu.

Jel netko izračunao na kom će se kotaču upaliti lampica u mom školskom zadatku ???? ako " pucamo na prvi kotač ???

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ raketaš
Citat:ARAMIS ti sigurno znaš na kojem je sustavu ta divlja varijanta bila uvedeno u naoružanje , ja nisam siguran da li je to bio Karl Gustav tamo negdje 77-80 godine.

Ipak je bilo ranije u obliku kanadskog Heller-a
Citat:Infantry Platoon Weapons Launcher Rocket A Tk 3.2inch CDN. 1956

Launcher - 54 inches long (137.2cm)
Launcher with tripod - 28.5lbs (12.9kg)
Rangefinder Sight - 5lbs (2.3kg)
HE A tk rocket - penetrate 11 inches of homogeneous armour at 90 degrees and approximately 5 inches at 64 degrees
Maximum Range - 2860 yards (2615m)
Operating Range - 300 yards (274m)
Maximum Effective Range - 450 yards (411m)
Maximum Rate of Fire - 5 rounds/minute



A tu je i kraći prigodni filmić