|
@sirius,
tvoja prica me je podsetila na pesadijsku obuku. Staresina nam je u ucionici pokazivao kako se Zolja prevodi iz marsevskog u borbeni polozaj (i kako se remnik pri tom pravilno stavlja oko ruke radi stabilnosti pri opaljenju) i stavove u gadjanju. Za tu svrhu, koristili smo skolski primerak Zolje sa ucrtanim plavim prstenom (mada je to verovatno bila samo obicna, ispucana Zolja). I kada je dosao red da se nauceno isproba u praksi, staresina je pitao da li ima dobrovoljac koji ce prvi da demonstrira prevodjenje iz marsevskog u borbeni polozaj, nisanjenje i opaljenje. Javio se klasic (inace, sjajan momak, moram da kazem) koji je sav ponosan saopstio da posto je odrastao blizu granice sa BiH, cesto vidjao Zolje, i da stavise, ima par ispucanih komada kod kuce. Staresina mu je pun poverenja predao skolsku Zolju, da bi je ovaj trenutak kasnije poslao u prevremenu penziju cimnuvsi cev iz sve snage pri izvlacenju, od cega su momentalno popucali spojevi. Usledila je tisina, posle cega je staresina vidno razocaran prokomentarisao vise sebi u bradu: "Imas je kuci i uspeo si da polomis..." Kasnije je nekako uspeo da pronadje jos jednu, pa smo kako-tako dovrslili obuku...
|
....mislim šta reći
