Ručni Protivoklopni Raketni Bacači

• 1Ovo se svidja korisniku: Odbrana
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

TIGAR CAT ::Dali se možda zana cijena ose (lanser i raketa).
Komsija ti kupio tenk pa ti treba jedna za samoodbranu?

• 2Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, rovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma ne ima staru kuču za srušit pa kalukuliram šta je jeftinije OSA ILI BAGER.

• 3Ovo se svidja korisnicima: TorinonStrasni, vrabac, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 21 Mar 2014 7:17

TIGAR CAT ::Gledajuči RPG 75 vidim da kod lansiranja nema nikakva krilca za stabilizaciju nego samo izleti boj.glava (ili se ja varam)kako je rješena stabilizacija I raketni motor.Šta se tiče kalibra,pa šta onda ti korisnici ovih prije nabrojanih sredstva ne mogu uništavat zapadne tenkove nego samo t72 i njegove inačice.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Evo tu se lijepo vidi ono što leti , sve ostalo ostaje u rukama strelca. Nema klasična krilca i nema problema sa dinamikom otvaranja istih. Umjesto krilaca ima dosta tanak nos i mali " kišobran " odotraga , dovoljno da projektil bude stabilan i da ga ne prči bočni vjetar.

"Raketni motor" koji to ispali ostaje u lanseru, naime komora izgaranja je otvorena na obje strane, na jednu stranu riga vatru kroz mlaznicu kao kod naše OSE , a na drugu stranu kroz centralnu rupu pod konstantnim tlakom puni prostor i poput pneumatskog cilindra izbaci projektil van.

Vrlo zanimljiv primjer jednog gas- generatorskog principa ,nešto između impulsnog raketnog motora kod OSE i klasičnog bestrzajca.

Nešto slično samo puno većih dimenzija je primjenio general Obrad Vučurović na jednoj varijanti ispaljivanja ORKANA , dakle uspio je raketu tešku pol tone ispucati na takav način iz lansera. Pisali smo o tome Goddard i ja na temi ORKAN.

Dopuna: 21 Mar 2014 7:23

TIGAR CAT ::Ma ne ima staru kuču za srušit pa kalukuliram šta je jeftinije OSA ILI BAGER.

pa za cijenu ose i lansera možeš kupiti solidan polovni bager kumulativna municija je totalno ne efikasna na ciglama i betonu , zato se u oklopu tenkova koriste sendvić konstrukcije red čelika red stakloplastike red betona itd.

OSA-2
Nemam ništa bolje od tih razvojnih faza OSE 2 , ali ova raketica " svitac" je kao studentski rad na Mašinsklom Fakultetu u Sarajevu koristila komoru i sklop mlaznice sa krilima od rakete OSA -2. Već sam na nekom forumu rekao da smo mi u PRETIS u mnoge stvari radili ispod žita i mimo pravila službe , ali smo bili pokriveni " naučnim temama" i studentskim radovima. Tako je nastala i ova fotka na Kalinoviku , raketa je tada pucana s nekim studentskim gorivom , a u biti su išla ispitivanja malog VBR a na bazi dijelova razvijenih za program OSA -2.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znači RPG-75 funkcijonira kao AT-4,koje je rješenje bolje ovo kao na bestrzajcu ili kao na OSI,dali se uopče isplati razvijat nekoj manjo zemlji(bez uvrede ,mislim na potrebnu količinu sredstva) jedan takav sistem buduči da sam došao do podatka da jedan at-4 dođe oko 1600-1800$,a ruski sistemi su vjerojatno još jeftiniji,zato sam i prije pitao za cijenu OSE.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Došli smo do jedne škakljive teme bestrzajac protiv rakete i to na "raketnom" forumu, dovoljno da me administrator isključi i to jednog zagriženog " raketaša ".

A samo zato što zastupam tezu da je bestrzajac po nizu stvari u velikoj prednosti nad raketom.

Pođimo redom

Kod OSE je komora raketnog motora rađena od aluminijske legure PD -33 koja je u rangu najboljih komercijalnih čelika ( čvrstoća na vlak je cca 900 N / mm2 ) . Tlak na kome se komora razara je cca 700 bara .

Lanser je rađen od stakloplastične cijevi tegnologijom Filament Winding i ta cijev kod kalibra 90 mm i stijenke 2mm izdržava 400 bara do razaranja .

Kad pogledamo tu cijev u cijevi vidimo da se tu zapravo duplira materijal i da bi komora motora i lanser da su zajedno mogli biti puno tanji i lakši .

Motor OSE je inpulsni radi kratko i razvija potisak od par tona , a mlaznica je mala nedovoljno ekspandirana ( mislim da bi kod promjera od 20 cm bila potpuna ekspanzija) i zbog toga ima loš stupanj djelovanja , a osim toga se duž cijele lansirne cijevi javlja tlak dok se raketa kreće kroz nju.

U nekom hipotetskom slučaju da se motor od OSE odvoji od bojeve glave i poput teleskopa izvuče van lansera mlaznica bi mogla biti veća promjera cca 150 mm i sa većim iskorištenjem , u motoru- gas generatoru bi mogao biti tlak od cca 400 bara , i dok radi poput pneumatskog cilindra bi kod konstantnog tlaka ubrzavao samo bojevu glavu koja je male mase poput one kod RPG -75 ili AT-4.

Lanser bi bio kraći sve bi se dalo uklopit u jedan metar, ali bi bio jednokratni .

Zapravo bolji , jer kod OSE je sve jednokratno, kontejner se ne koristi dva puta , raketa se naravno ne koristi dva put , nakon upotrebe se lanser baca i glavom bez obzira hvata novi položaj , kasnije kad prođe frka traži se lanser po kukuruzu. Prisebniji strelci bi skinuli optiku i dali petama vjetra, a lanser ako nađu.

Sam projektil , bojeva glava bi bila drastično kraća , manje osjetljiva na bočni vjetar i dalo bi se lakše organizirati marševski motor , tada kad smo prvi put razvijali OSU prije uvođenje iste u naoružanje nama u PRETISU je bilo jasno da je koncepcija pogrešna.

Kad sam po drugi put ( 1991-1995 ) "razvijao" OSU imao sam za ministra , bolje da ne pričam .

U jednom bogatom inženjerskom životu dva put razvijati OSU je zaista previše zar ne, a dotle sam zavidno gledao što rade pametni ljudi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::...

Kod OSE je komora raketnog motora rađena od aluminijske legure PD -33 koja je u rangu najboljih komercijalnih čelika ( čvrstoća na vlak je cca 900 N / mm2 ) . Tlak na kome se komora razara je cca 700 bara .

Lanser je rađen od stakloplastične cijevi tegnologijom Filament Winding i ta cijev kod kalibra 90 mm i stijenke 2mm izdržava 400 bara do razaranja .

Kad pogledamo tu cijev u cijevi vidimo da se tu zapravo duplira materijal i da bi komora motora i lanser da su zajedno mogli biti puno tanji i lakši .

...

Nemam sad vremena da pišem, ali generalno što upada u oči, je da si malo preterao za PD-33, jer nema toliku čvrstoću...a čak nema istu čvrstoću u različitim smerovima naprezanja (zone u kojoj se nalaze naponi, elastično-kidanje su: za uzdužne napone 580-630N/mm^2, poprečni 550-600N/mm^2)...Takođe sila potiska kod imulsnih motora nije nekoliko tona (kao kod raketne artiljerije), već je reda 15-20 tona (dakle skoro 5-8 puta više)...
Odvajanje motora o kome pričaš ti je rešenje koje postoji na RPO-A 93mm Shmel (komora RM sa mlaznicama nazad i malim otvorom napred), gde motor ispadne iz cevi po lansiranju, a BG leti samostalno (nadji negde na Internetu njihovu prethodnu varijantu, ne ovu iz 2005-6...)...naravno da tu imas velike gubitke potiska - pad početne brzine, ali raketa na putanji ne vuče balast (komoru RM), već samo korisni teret...pa onda ti kao inženjer tražiš kompromis onog šta ti je povoljnije...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Možda bi bili dobro da se za jedokratnu upotrebu uzme neko modern sredstvo I odkupiti licence,pa znanje I iskustvo stečeno na tome prenjeti na osu I skratit si dosta muke.
Švedeni su projektile sa bestrzajca 84mm prenjeli u jednokratni kontejner at -4.

• 1Ovo se svidja korisniku: MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 22 Mar 2014 9:29

raketaš ::
U nekom hipotetskom slučaju da se motor od OSE odvoji od bojeve glave i poput teleskopa izvuče van lansera mlaznica bi mogla biti veća promjera cca 150 mm i sa većim iskorištenjem , u motoru- gas generatoru bi mogao biti tlak od cca 400 bara , i dok radi poput pneumatskog cilindra bi kod konstantnog tlaka ubrzavao samo bojevu glavu koja je male mase poput one kod RPG -75 ili AT-4.

Nisam potpuno siguran šta misliš pod teleskopskim mlaznikom 150mm, jel to znači da bi stajao kao nadkalibarni deo lansera?
Dužina lansirnog puta zavisi od toga da li imaš dovoljno brzo gorivo. Dužina lansiranja bi bila ista i kod raketne i bestrzajne varjante.
U slučaju da se sagorevanje ili ekspanzija gasova dešava u lanseru, kao kod bestrzajaca, lanser bi morao biti mnogo ozbiljniji - deblji, preciznije izrade i termootporniji. Glavna prednost raketne varjante je drastično jeftiniji lanser, jer trpi samo pritisak i abraziju podekspandiranog gasa niske temperature.
Sada treba porediti i verjante jednokratno - višekratno sredstvo. Oba imaju prednosti i mane i o tome se može diskutovati. Samo bih procenio da je jednokratni bestrzajac je skupa varjanta.
Evo par prednosti na strani višekratnih: opravdano je koristiti skuplju optika, što je komplikovano kod jednoktatnih. Takođe je važna prednost koncepcije Ose, da tim može poneti značajno veći broj projektila + jedan lanser.
Kao i u slučaju razvoja POS familije, i Osu je VTI razvijao paralelno u većem broju varjanti. To što je u to vreme zaživela samo raketna varjanta je sticaj okolnosti i ne znači da je to optimalna konstrukcija.

Dopuna: 22 Mar 2014 14:22

Goddard ::
Nemam sad vremena da pišem, ali generalno što upada u oči, je da si malo preterao za PD-33, jer nema toliku čvrstoću...a čak nema istu čvrstoću u različitim smerovima naprezanja (zone u kojoj se nalaze naponi, elastično-kidanje su: za uzdužne napone 580-630N/mm^2, poprečni 550-600N/mm^2)..

Odvajanje motora o kome pričaš ti je rešenje koje postoji na RPO-A 93mm Shmel (komora RM sa mlaznicama nazad i malim otvorom napred), gde motor ispadne iz cevi po lansiranju, a BG leti samostalno (nadji negde na Internetu njihovu prethodnu varijantu, ne ovu iz 2005-6...)...naravno da tu imas velike gubitke potiska - pad početne brzine, ali raketa na putanji ne vuče balast (komoru RM), već samo korisni teret...pa onda ti kao inženjer tražiš kompromis onog šta ti je povoljnije...

Jeste pogrešna cifra čvrstoće ali stoji konstatacija da je čvrstoća PD33 bliska komercijalnim čelicima. Nije kao meredžing ali je blizu HGS.

Problematična mi je konstatacija da kada otpadne motor, projektil dobija na performansama. To stoji ako postoji marš motor. Ako motor završi u cevi, nema bitne razlike u balistici projektila sa i bez komore. Raketa ima brzinu koju ima, samo se malo razlikuje otpor, a padne kinetička energija ako ostane bez komore, što je nebitno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A da krenemo drugom logikom, *bipolarnosti namene* ili razdvajanja na zadatke.

1. Za tenkove isključivo forma kao Stršljen *značajno* preko 100 mm
2. Za podršku pešacima i laki i srednji oklop i beton, *značajno* ispod 100 mm; tu se već da raspravljati da li bi BsT sa velikim brojem opaljenja bio bolji ili neka kombincija koje su ovde sve moguće isplivale...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, to je u stvari najbolji pristup. U tom pogledu reko bih da je RPG-32 Hašim na najboljem tragu, jer jednim sredstvom se objedinjuje bipolarnost. Lagani višekratni lanser, sa masom raznih BG, i to različitih kalibara. Istina nadkalibarci su možda još bolja opcija zbog mogućnosti ekstenzije kalibra.