Ručni Protivoklopni Raketni Bacači

73

Ručni Protivoklopni Raketni Bacači

offline
  • Pridružio: 14 Avg 2011
  • Poruke: 6594

Pa RRB bazirani na Pancerfaust-u daju mogucnost velike borbene glave a male mase na kracim rastojanjima sa slabijom preciznoscu. Ili ja tu negde gresim?
Osa bi trebala da radi posao za sve osim za tenkove i OT bazirane na tenkovima. Kako su tenkovi skupi sistemi za njih bi valjda bilo opravdano koristiti i skup(lje)e PO sisteme?



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 16 Mar 2014
  • Poruke: 34

Laughing SVE što je preko kalibra 100 pogotovo sa istoka je glomazno naprimjer ovaj kineski pf 98 120mm na ovoj slici izgleda kao da si je vojnik stavio stup od struje na rame pa kak sti bježat po šumama I gorama.



offline
  • elias 
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 18 Jan 2010
  • Poruke: 394
  • Gde živiš: Bg

TIGAR CAT ::Laughing SVE što je preko kalibra 100 pogotovo sa istoka je glomazno naprimjer ovaj kineski pf 98 120mm na ovoj slici izgleda kao da si je vojnik stavio stup od struje na rame pa kak sti bježat po šumama I gorama.

Pusti kineze, sem toga kad imaš 120mm na ramenu ne očekuje se da bežiš.

offline
  • Pridružio: 09 Jan 2006
  • Poruke: 1519
  • Gde živiš: Beograd

Sve preko 100mm i to značajno preko 100mm što je zahtev mora biti teško i glomazno. To je sredstvo krajnje odbrane. Zato nije uvek uz vojnika, povlačiš po potrebi. I tu je upotreba dođi, ispali, baci i sklanjaj se.

offline
  • pein 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 09 Jan 2012
  • Poruke: 34312

bar što se težine tiče mislimda rpg 29 tu prednjači ali zato i odrađuje svoj posao ima i tandem bg i termobarično Smile a što se tiše pf 98 on je sličnog materijala ko osa tako da neverujem da i njegova težina prelazi 13-14kg u borbenom poožaju

offline
  • vrabac 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2010
  • Poruke: 4963

U vezi tenkova jedno *pobočno* razmatranje a opet vezano za njihvou oklopnu zaštitu, isitna kako na kom terenu.

U 30-tim godinama prošlog veka kada su oni definitvno zaokruženi kao borbeno sredstvo, jedan od TT zahteva je bila vršna težina i ona je često bila uslovljena nosivošću kako bi rekli *klasičnog provincijskog mosta preko reke ili jaruge ne baš malih dimenzija* u smislu da pontonjerija ima priličan posao da ih savlada ... ako ne može preko mosta. Tako su negde te vršne težinske norme bile do 20 negde do 25 tona i slično.

Ogromna urbanizacija odmah posle II sv. rata je uglavnom podigla tu normu na 50 do 60 tona.

Današnja urbanizacija je malo dalje odmakla ali ne mnogo i generalno teško da će brzo i masovno biti mostova sa preko 100 tona nosivosti ali ovih od 50-60 pa i 70 će biti dosta.

U tom smislu je tenk već *isterao* verovatno blizu gornjih težina, jer istočni su tu već oko 50-tak a zapadni više i dosta više.

Zašto ovo posmatram, zato što uz ostalih mali miion faktora (Merkava nije što i Abrams) mislim da će zadugo ostati na tim težinama a one u konačnici određuju na neki način i oklopnu zaštitu. Istina novi materijali to menjaju etc.

Ali opet tu je i slab trend tenogradnje itd.

ZNAČI prečnici bojevih glava kumulativnih, čak i kod tih najvećih moći će da ostanu od 105-120 do 135 mm čini se i za ručne bacače a za male rakete od 130 do 152 duže vremena.

Da ne pričamo da će svi ratovi nadalje (ili bar većina) biit vođeni u urbanizovanim zonama mnogo više nego ikada u istoriji pa bočni pogodak ima još važnost, čak mnogo veću nego u II sv. ratu a u kojem je imao važno mesto. A čak i u pustinji ima dina, u kamenitm brežuljaka itd.

Čisto kao mala opaska da jurenje prečnika bojeve glave verovatno *usporava trku* jednako kao i pasivna tenkovska zaštita ili oklop...

offline
  • elias 
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 18 Jan 2010
  • Poruke: 394
  • Gde živiš: Bg

Teško je predvideti šta će dalja budućnost doneti, ali sada se već vidi prvi izazov za PO oružije, a to je aktivna zaštita. Verujem da će u skorije vreme da doživi ekspanziju. Prve žrtve će biti spore rakete, IC vođene i visokoleteći topatak. Prve protivmere smo već videli - zasićenje mamcima kod RPG-30 i duplim dejstvom kod Korneta. Sledeće bi mogle ići na povećanju brzine projektila.

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 5325

Jedna poslastica iz mog ormara , kompozitni motor za STRŠLJENA , napravljeno u Donitu u Kamniku 88-89 godine

offline
  • ikan 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Feb 2013
  • Poruke: 2920

vrabac ::
U 30-tim godinama prošlog veka kada su oni definitvno zaokruženi kao borbeno sredstvo, jedan od TT zahteva je bila vršna težina i ona je često bila uslovljena nosivošću kako bi rekli *klasičnog provincijskog mosta preko reke ili jaruge ne baš malih dimenzija* u smislu da pontonjerija ima priličan posao da ih savlada ... ako ne može preko mosta. Tako su negde te vršne težinske norme bile do 20 negde do 25 tona i slično.



Negde pročitah da su Nemci pravili tenkove (dimenzije i težina) po železničkim normama. Valjda nosivost vagona, mostova, izdržljivost šina...

offline
  • vrabac 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2010
  • Poruke: 4963

24 tone standardna nosivost nemačkog putnog mosta.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 999 korisnika na forumu :: 25 registrovanih, 3 sakrivenih i 971 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., ALBION101, Aleksandar Tomić, amaterSRB, avijacija, bojan_t, bokisha253, ccoogg123, Georgius, Goran 0000, Karla, Kubovac, ladro, milos.cbr, pedja.st, powSrb, Ripanjac, robertino, royst33, Sirius, sosko, Trpe Grozni, vladaa012, voja64, zziko